Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i poništio presudu Upravnog suda. Utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje jer upravni organi i sud nisu pravilno utvrdili činjenično stanje u vezi sa penzijskim stažom ostvarenim na Kosovu i Metohiji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miftara Adžemija iz Prizrena, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miftara Adžemija i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12353/12 od 7. februara 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presud a Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12353/12 od 7. februara 2013. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 broj 210477 od 30. jula 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miftar Adžemi iz Prizrena je, 25. aprila 2013. godine , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12353/12 od 7. februara 2013. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih čl. 21, 24, 32, 58, 70. i 76. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac radio kao nastavnik sve do 9. juna 1999. godine, kada je „nastava prekinuta zbog ratnog stanja“; da se iz radne knjižice podnosioca vidi da ima 26 godina, 4 meseca i 26 dana radnog staža, a da mu je staž utvrđen samo za dve beogradske škole, u kojima je kratko vreme radio; da Direkcija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za Kosovo i Metohiju tvrdi da nema podataka o stažu za podnosioca, iako su njegove kolege iz iste škole ostvarile pravo na penziju i podaci za njih su pronađeni. Podnosilac ističe da je „na monitoru“ u navedenoj direkciji video ceo listing podataka o stažu u svim školama u kojima je radio i da ta direkcija „nepošteno i protivzakonito skriva podatke“.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da mu je u Direkciji fonda za grad Beograd rečeno da je izvršena „blokada staža“ za Kosovo i Metohiju i da je potrebno da se izvrši „deblokada“, te zaključuje da nije problem u tome da li postoje podaci o njegovom stažu – budući da je on dokaze o tome priložio, već što Direkcija fonda za Kosovo i Metohiju „selektivno izdaje“ te podatke.

Ustavnom žalbom se zahteva da Ustavni sud poništi osporenu presudu, kao i da naloži Direkciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za Kosovo i Metohiju da deblokira staž podnosioca.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 29. februara 2012. godine podneo zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak za priznavanje prava na starosnu penziju, u kome je, pored ostalog naveo da ima 65 godina, da je do 6. juna 1996. godine radio kao nastavnik u osnovnoj školi u Prizrenu i da zaključno sa tim datumom ima 26 godina, četiri meseca i 26 dana radnog staža. Navedeni zahtev podnosioca koji je odbijen rešenjem D-79372 20-02/1 broj 181.1-1 762/12 od 22. maja 2012. godine, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi. U obrazloženju rešenja je navedeno da je podnosiocu u staž osiguranja utvrđeno vreme od 28. marta do 30. juna 1973. godine i od 1. septembra do 12. novembra iste godine, a da prema ispisu od 19. aprila 2012. godine u bazi podataka matične evidencije za podnosioca nisu registrovani podaci o ostvarenom penzijskom stažu i zaradi za ostale periode osiguranja. Prvostepeni organ je, polazeći od izloženog, primenom odredaba čl. 82a i 85 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ocenio da podnosilac ne ispunjava uslove iz člana 19. tog zakona, te je zahtev odbio.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog prvostepenog rešenja izjavio žalbu, u kojoj je naveo da je lično video podatke o svom celokupnom stažu u matičnoj evidenciji u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu, u službi Direkcije Priština, zbog čega je predložio drugostepenom organu da naloži toj službi da dostavi podatke iz matične evidencije na njegovo ime i da, na osnovu svih dokaza koje je priložio utvrdi da su ispunjeni uslovi da mu se prizna pravo na starosnu penziju.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija je 30. jula 2012. godine doneo rešenje 02/1 broj 210477 kojim je odbio žalbu kao neosnovanu, nakon čega je podnosilac ustavne žalbe zakonitost tog drugostepenog rešenja osporio pred sudom u upravnom sporu. Podnosilac je u tužbi podnetoj Upravnom sudu, pored ostalog, naveo: da nije jasno kako samo za njega ne postoje podaci, kada su članovi njegovog kolektiva ostvarili pravo na starosnu penziju; da je opštepoznato da nijedan radnik nije mogao da primi platu dok se „za ceo spisak radnika“ u školi ne uplate doprinosi za socijalno osiguranje; da, čak i kada ne bi postojali podaci o stažu, nije moguće da on kao osiguranik nema pravo da svoj staž dokazuje ostalim dokazima koje je priložio.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12353/12 od 7. februara 2013. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv konačnog rešenja Fonda od 30. jula 2012. godine, uz ocenu da je tuženi organ pravilno postupio kada je odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu. Upravni sud je našao da su neosnovani navodi tužbe da se sporni staž mogao priznati na osnovu upisanog staža u radnoj knjižici i drugih priloženih dokaza, jer je odredbom člana 85. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju izričito propisano da se penzijski staž priznaje samo na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2.); da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona ( član 58. stav 1.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70.); da se pripadnicima nacionalnih manjina jemči ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita (član 76. stav 1.).

Odredbama člana 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10), u tekstu koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva od 29. februara 2012. godine, propisan i su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, u zavisnosti od godina života i staža osiguranja.

Ostalim odredbama navedenog zakona predviđeno je: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja (č lan 82a); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se penzijski staž i zarade, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, uzimaju u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji (član 85. stav 1.); da je fond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku (član 88. stav 2.); da fond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (č lan 125.); da poslodavac podnosi prijave podataka za matičnu evidenciju (član 132. tačka 1)); da svojstvo osiguranika, staž osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade koje se uzimaju za utvrđivanje visine prava utvrđuje fond na osnovu prijava podataka iz člana 132. ovog zakona, unošenjem podataka u matičnu evidenciju (član 140. stav 1.); da fond obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja (član 151. tačka 5)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ (član 126. stav 3.); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (č lan 192. stav 1.); da se d ispozitivom rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno (č lan 198. stav 1.).

Odlukom o privremenoj nadležnosti za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za osiguranike i lica sa područja AP Kosovo i Metohija – dalje u tekstu: Odluka („Službeni glasnik RS“, broj 3 6/07) predviđeno je da rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja za osiguranike i lica koja borave na području AP Kosovo i Metohija, a poslednje osiguranje je sa područja opštine Prizren, donosi filijala Čačak (član 2. tačka 2.); da Služba direkcije Fonda u Prištini obavlja, pored ostalog, poslove pretraživanja i unosa iz baze skeniranih obrazaca M-4, pretraživanja i unosa podataka sa mikrofilma i CD, unosa podataka iz prijava podataka za matičnu evidenciju osiguranika sa teritorije AP Kosovo i Metohija i pretraživanja i unosa podataka u postupku kompletiranja predmeta za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i dostavljanja pr ikupljenih i unetih podataka filijali nadležnoj za donošenje rešenja (član 8. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su ispunjeni uslovi da mu se prizna pravo na starosnu penziju i da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije mogao da odbije njegov zahtev zbog toga što podaci o zaradama i stažu „navodno“ nisu registrovani u matičnoj evidenciji, već je bio dužan da naloži Službi direkcije Fonda u Prištini da dostavi podatke iz matične evidencije, odnosno da utvrdi podatke o njegovom stažu i zaradama na osnovu dokaza koje je podnosilac priložio u toku osporenog postupka.

Ocenjujući ove navode ustavne žalb e sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda .

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni organ osporenim rešenjem odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za priznavanje prava na starosnu penziju, jer nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na starosnu penziju propisani članom 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Dajući razloge za donošenje takve odluke, prvostepeni organ je naveo da je podnosiocu u staž osiguranja utvrđen period od nekoliko meseci u 1973. godini, a da u bazi podataka matične evidencije za ostale periode nisu registrovani podaci o ostvarenom penzijskom stažu i zaradi. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da činjenice od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za priznavanje prava na starosnu penziju nisu utvrđivane ni pribavljanjem podataka od Službe direkcije Fonda u Prištini , niti ocenom dokaza koje je dostavio podnosilac ustavne žalbe. U drugostepenom postupku i upravnom sporu koji je usledio nisu izvođeni novi dokazi, a Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca i da su neosnovani navodi tužbe da se sporni penzijski staž mogao priznati na osnovu dokaza koje je priložio podnosilac.

Na osnovu navedenih odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Ustavni sud je utvrdio da se u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje u tekstu: Fond) supsidijarno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravn om postupk u i da se penzijski staž i zarade uzimaju u obzir na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji koju vodi F ond i u koju unosi podatke, između ostalog, na osnovu prijava poslodavca podnesenih na propisanim obrascima.

Iz prethodno citiranih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima taj organ vodi službenu evidenciju, da se na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka i da je u dispozitivu rešenja sadržana odluka o onome zbog čega je postupak pokrenut i vođen.

Ustavni sud konstatuje da je Služba direkcije Fonda u Prištini nadležna za pr etraživanje i un ošenje podataka za matičnu evidenciju osiguranika sa teritorije AP Kosovo i Metohija i pretraživanja , kao i za kompletiranj e predmeta za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja tih lica, pri čemu je dužna da unete podatke dostavi filijali nadležnoj za donošenje rešenja , saglasno odredbi člana 8. stav 3. Odluke.

Ustavni sud ukazuje da se u upravnom postupku pokrenutom zahtevom za priznavanje prava na starosnu penziju može istovremeno odlučiti i o zahtevu za utvrđivanje staža – ukoliko isti nije evidentiran u matičnoj evidenciji, odnosno poučiti stranka da o tome vodi poseban upravni postupak. Sud, takođe, ukazuje da zahtev za priznavanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja može biti odbijen zbog toga što podnosilac zahteva ne ispunjava uslove propisane zakonom, ali je pre donošenja takve odluke nadležni organ dužan da utvrdi činjenice od kojih zavisi ispunjenost tih uslova. Po oceni Suda, iz sadržine prvostepenog rešenja filijale Fonda Čačak proizlazi da činjenice od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za priznavanje prava na starosnu penziju nisu utvrđene ni pribavljanjem podataka od Službe direkcije Fonda u Prištini – iako je podnosilac osiguranik sa teritorije AP Kosovo i Metohija, niti ocenom dokaza koje je podnosilac dostavio u toku postupka.

Budući da je Upravni sud odluku o zakonitosti rešenja drugostepenog organa zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom upravnom postupku, ne otklanjajući navedene povrede procesnog prava, a istovremeno ocenjujući neosnovanim navode podnosioca da je penzijski staž mogao biti priznat na osnovu dokaza koje je priložio u toku postupka, Ustavni sud nalazi da je u osporenoj presudi proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Sud utvrdio povre du prav a na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanje prava na starosnu penziju podnosiocu ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa materijalnim i procesnim zakonom.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12353/12 od 7. februara 2013. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 broj 210477 od 30. jula 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu načela iz člana 21. Ustava, kao i ostalih prava navedenih u ustavnoj žalbi , za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o tužbi podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić