Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Miroljuba Marjanovića. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda je odbačen jer nisu navedeni razlozi, a deo protiv nižestepenih presuda odbačen je kao neblagovremen, jer je rok tekao od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Marjanovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroljuba Marjanovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Gzz1. 164/10 od 7. aprila 2010. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 872/08 od 25. novembra 2008. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P1. 2445/06 od 11. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroljub Marjanović iz Niša, preko punomoćnika advokata Jovana Šutovića iz Niša, podneo je 14. jula 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Gzz1. 164/10 od 7. aprila 2010. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 872/08 od 25. novembra 2008. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P1. 2445/06 od 11. juna 2008. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32. i 60. Ustava Republike Srbije i prava iz čl. 6, 8. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i načela zabrane diskriminacije iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Gzz1. 164/10 od 7. aprila 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je tim rešenjem odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 872/08 od 25. novembra 2008. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P1. 2445/06 od 11. juna 2008. godine.

Ustavni sud je konstatovao da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi se mogli odnositi na osporeno procesno rešenje o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti, već se izneti razlozi odnose isključivo na prvostepenu i drugostepenu presudu. Saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe protiv osporene presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 872/08 od 25. novembra 2008. godine i osporene presude Opštinskog suda u Nišu P1. 2445/06 od 11. juna 2008. godine, Ustavni sud je imao u vidu utvrđeni pravni stav prema kome se u slučaju da je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računa u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu, ali samo kada je izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti prema Zakonu o parničnom postupku bilo dozvoljeno. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepe odluke.

U konkretnom slučaju, kako je zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe izjavljene protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 872/08 od 25. novembra 2008. godine i presudu Opštinskog suda u Nišu P1. 2445/06 od 11. juna 2008. godine ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Nišu primio pre 7. aprila 2010. godine kada je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti