Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su razlozi za pritvor, zasnovani na opasnosti od bekstva zbog posedovanja trojnog državljanstva i isprava na drugo ime, bili relevantni i ustavnopravno prihvatljivi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Đurića iz Đurđeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragiše Đurića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 3017/10 od 28. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Đurić iz Đurđeva, preko punomoćnika Slavka Berćana, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 24. januara 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 3017/10 od 28. decembra 2010. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. i člana 31. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe u ustavnoj žalbi navodi:

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 3017/10 od 28. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 576/10 od 20. decembra 2010. godine, kojim je prema njemu produžen pritvor nakon objavljivanja presude kojom je oglašen krivim da je izvršio krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da je pritvor produžen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, jer je Dragiša Đurić državljanin Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Slovačke, a poseduje i isprave Republike Slovačke na ime Jan Durček, iz čega je sud zaključio da on ima sklonost da menja identitet, što mu omogućava boravak u inostranstvu pod različitim imenima, a u pravnom saobraćaju otežava utvrđivanje njegovog identiteta, koje okolnosti ukazuju na opasnost od bekstva;

- da se nalazi u pritvoru 13 meseci, a da se po uverenju suda nije ništa promenilo u pogledu osnova njegovog pritvaranja;

- da sud nije dao dovoljne i individualizovane razloge za njegovo pritvaranje;

- da je po rođenju državljanin Bosne i Hercegovine, da je u Srbiju došao kao dete sa roditeljima i dobio srpsko državljanstvo, a da je po svom izboru i državljanin Slovačke;

- da se jedino koristio slovačkim pasošem koji mu je oduzet;

- da ima prebivalište u Đurđevu, a boraviše u Kaću, da mu deca žive u Srbiji i da ima nepokretnosti u Srbiji;

- da njegov tripatridni rezidencijalni status Ustavom i zakonom nije zabranjen.

Podnosilac ustavne žalbe iz svega navedenog zaključuje da je on diskriminisan po osnovu trojnog državljanstva i smatra da pritvor prema njemu nije sveden na najkraće neophodno vreme.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i načela utvrđenih Ustavom, poništi osporeno rešenje i naloži zamenu mere pritvora merom zabrane napuštanja boravišta.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u odgovor Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VIII-44-48/10 od 22. marta 2011. godine i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti vezane za krivični postupak

Pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 576/10, vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva optužena lica, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 950/09 od 23. aprila 2010. godine, koja je izmenjena 10. decembra 2010. godine.

Prvostepeni krivični postupak je okončan 20. decembra 2010. godine donošenjem presude kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci.

B) Činjenice i okolnosti vezane za pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 25. novembra 2009. godine.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu Kri. 1739/09 od 27. novembra 2009. godine i produžavan je tokom istražnog postupka i nakon podizanja optužnice.

Nakon donošenja prvostepene presude, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 576/10 od 10. decembra 2010. godine na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP. Uosporenom rešenju Viši sud u Novom Sadu je, obrazlažući razloge za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP prema podnosiocu ustavne žalbe naveo: „da optuženi Dragiša Đurić prema sopstvenom kazivanju i stanju u spisima pored državljanstva Republike Srbije ima i državljanstvo Bosne i Hercegovine i Republike Slovačke, poseduje isprave izdate od strane nadležnog organa Republike Slovačke na ime Jan Durček“, koje činjenice su po nalaženju suda okolnosti koje ukazuju da će se okrivljeni sakriti, odnosno pobeći i tako postati nedostupan sudu i organima gonjenja, te bi na taj način onemogućio dalji normalan tok krivičnog postupka.Pritvor je produžen i prema ostalim okrivljenim licima po istom zakonskom osnovu, ali sa drugim obrazloženjem.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 576/10 od 20. decembra 2010. godine izjavio žalbu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 28. decembra 2010. godine doneo osporeno rešenje Kž. II 3017/10, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da: „okrivljeni Dragiša Đurić ima tri državljanstva i to Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Slovačke, s tim da se u tim državama vodi pod različitim imenom i prezimenom, s obzirom da poseduje isprave izdate od nadležnog organa Republike Slovačke na ime Jan Durček, što ukazuje na sklonost okrivljenog da menja identitet i omogućava mu boravak u inostranstvu pod različitim imenima, a u pravnom saobraćaju otežava utvrđivanje njegove istovetnosti, te i po oceni drugostepenog suda ove okolnosti ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog, te je produženje pritvora okrivljenom neophodno u skladu sa odredbom člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP“.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. stav 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (142. stav 1. tačka 1)).

Odredbama člana 358. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.); da na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (stav 7.).

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje, bilo je propisano: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opavdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 3017/10 od 28. decembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 576/10 od 20. decembra 2010. godine kojim je pritvor prema podnosiocu produžen nakon objavljivanja prvostepene presude. Apelacioni sud u Novom Sadu je našao da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe osnovano produžiti na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP. Kao što je rečeno, odredba člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo „ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva“, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako okolnosti koje ukazuju da se okrivljeni krije, da se ne može utvrditi njegova istivetnost i da postoji opasnost od bekstva, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

Navodeći i jasno obrazlažući, pored osnovane sumnje, sve konkretne okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju na opasnost od bekstva, i ocenjujući da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, nadležni apelacioni sud je, po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje Kž. II 3017/10 od 28. decembra 2010. godine, zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, relevantnim i dovoljnim razlozima, te stoga Ustavni sud ne nalazi da je osporeni akt posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću, jer je do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao godinu dana i dva meseca, u kom periodu je sprovedena istraga, održan glavni pretres i doneta prvostepena presuda, protiv tri okrivljena lica, za više krivičnih dela.

Ustavni sud je posebno cenio navode podnosioca da njegov tripatridni rezidencijalni status Ustavom i zakonom nije zabranjen. Međutim, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo uverljive razloge, niti dokaze u prilog tvrdnji da mu je pritvor produžen zbog činjenice da ima trojno državljanstvo. S druge strane, prvostepeni i drugostepeni sud su u dovoljnoj meri obrazložili razloge za produženje pritvora grupi od ukupno tri optužena lica u predmetnom krivičnom postupku, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, koji su se nesumnjivo svi našli u istoj pravnoj, ali ne i činjeničnoj situaciji, tako da je, po nalaženju Ustavnog suda, sasvim očigledno da podnosilac ustavne žalbe nije imao nejednak sudski tretman zbog toga što ima trojno državljanstvo. U konkretnom slučaju, nadležni sudovi su odlučujući o produženju pritvora prema svakom od okrivljenih pojedinačno, primenili princip individualizacije ove procesne mere u skladu sa objektivnim, ali i subjektivnim okolnostima vezanim za ličnost konkretnog optuženog lica.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava.

Povodom istaknute povrede načela zabrane diskriminacije, Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 21. Ustava ne sadrže garancije nijednog određenog ljudskog prava ili slobode, već predstavljaju načelo u skladu sa kojim se ostvaruju sve Ustavom zajemčene ljudske i manjinske slobode i prava, iz čega sledi da do povrede načela zabrane diskriminacije može doći samo u vezi sa povredom nekog određenog ustavnog prava ili slobode. Pošto je Ustavni sud prethodno ocenio da osporenim aktom podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno zajemčeno pravo koje je u ustavnoj žalbi istakao, to nema osnova ni za tvrdnje podnosioca da je osporenim aktom po bilo kom osnovu diskriminisan.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti