Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak radi smetanja državine, koji po prirodi treba da bude hitan, trajao je skoro devet godina, prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda i dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ . I . iz V . kod Stare Pazove , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održano j 15. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đ. I . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1158/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 274/05 ) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štet e u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. I . iz V . kod Stare Pazove je , 26. mart a 2013. godine, preko punomoćnika D. V. V, advokata iz Stare Pazove, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničn om postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 1158/10 (inicijalno P. 274/05 ).

Podnosilac ustavne žalbe , između ostalog, ističe da predmetni parnični postupak radi oduzimanja državine dela nepokretnosti , u vreme izjavljivanja ustavne žalbe, traje gotovo punih osam godina, te da mu je zbog dužine trajanja državinskog spora, koji treba da se odlikuje sumarnošću, kratkim i brzim rokovima rešavanja, a koji još uvek nije okončan, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Od Ustavnog suda se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra i na naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost sudu. Međutim, rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4g. 113/14 od 11. jul a 2014. godine ustupljen je spis Apelacionog suda u Novom Sadu R4 g. 113/14 na nadležnost Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, a rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici R4P. 21/14 od 29. jula 2014. godine taj sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u postupku odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i spise predmeta 21. marta 2018. godine, nakon četiri godine od pravnosnažnosti tog rešenja, dostavio Ustavnom sudu na odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , uvidom u spise predme ta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1158/10 (inicijalno predmet P. 274/05), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu tužioca, 1. juna 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv tuženog Z. Z. iz Vojke, radi oduzimanja državine dela nepokretnosti, a podneskom od 2. juna 2005. godine je tražio da sud donese rešenje kojim će odrediti privremenu meru zabrane tuženom izvođenja građevinskih radova na način kako je određeno u samom rešenju, navodeći da su parnične stranke susedi na svojim nekretninama – vinogradima, da tužilac na svojoj parceli ima zasađen vinograd, ali da je tuženi uzurpirao oko 1,50 metara placa te da je u delu parcele tužioca postavio betonske stubove i predložio je određivanje privremene mere do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 274/05, a rešenjem P. 274/05 od 6. juna 2005. godine prvostepeni sud je odredio predloženu privremenu meru tako što je zabranio tuženom bilo kakvu gradnju za buduću ogradu, na opisani način, na parceli tužioca do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Tuženi je 28. juna 2005. godine dostavio sudu odgovor na tužbu, a tužilac je 15. jula 2005. godine dostavio izjašnjenje na odgovor na tužbu tuženog.

Do donošenja rešenja o tužbi zakazano je 16 ročišta za glavnu raspravu (30. avgusta, 26. oktobra i 20. decembra 2005. godine, 1. februara, 28. marta, 1. juna i 29. novembra 2006. godine, 4. aprila, 15. juna, 19. septembra i 12. decembra 2007. godine, 13. februara, 2. aprila, 30. maja i 2. jula 2008. godine), od kojih šest ročišta nije održano, i to jedno (od 1. februara 2006. godine) zbog opravdanog izostanka punomoćnika tužioca, zbog smrtnog slučaja u porodici, a ostala tri (od 19. septembra i 12. decembra 2007. godine i 13. februara 2008. godine ) zato što veštačenje od strane veštaka geometra nije sprovedeno u određenom roku , spisi predmeta su se nalazili kod veštaka, jedno ročište (od 2. aprila 2008. godine) odloženo je radi dodatnog izjašnjenja stranaka na nalaz i mišljenje veštaka koj i im je uručen na samom ročištu, a jedno ročište (od 30. maja 2008. godine) zbog izostanka tuženog i njegovog punomoćnika. Iz navedenog proizlazi da u periodu od 15. juna 2007. godine do 2. jula 2008. godine, u trajanju od godinu dana sud nije održao nijedno ročište. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je veštačenje od strane dvojice sudskih veštaka, jedno ročište je održano u prisustvu veštaka izlaskom na lice mesta, stranke su se izjasnile u pogledu dostavljenih nalaza i mišljenja veštaka, saslušane su parnične stranke, četiri svedoka i izvršen uvid u dostavljenu i pribavljenu pismenu dokumentaciju.

Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji P. 274/05 od 2. jula 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je naloženo tuženom da u roku od tri dana vrati tužiocu u državinu deo vinograda, bliže opisan u izreci, da ukloni postavljene betonske stubove, da se ubuduće uzdrži od svakog daljeg smetanja državine tužioca i da tužiocu naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak rešenja je 24. novembra 2008. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka, nakon čega je 9. decembra 2008. godine punomoćnik tuženog izjavio žalbu, a 22. decembra je punomoćnik tužioca dostavio odgovor na žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 245/09 od 26. februara 2009. godine žalba tuženog je uvažena, pa je rešenje Opštinskog suda u Inđiji P. 274/05 od 2. jula 2008. godine ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije utvrdio sve činjenice koje bi omogućile pravilnu primenu materijalnog prava.

U ponovnom prvostepenom postupku pred Opštinskim sudom u Inđiji predmet je dobio broj P. 172/09, a nakon 1. januara 2010. godine postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudskom jedinicom u Inđiji u predmetu pod brojem P . 1158/10. Do donošenja rešenja zakazano je devet ročišta za glavnu raspravu (27. juna, 19. septembra i 27. novembra 2009. godine, 14. oktobra 2010. godine, 15. maja i 5. septembra 2012. godine, 17. januara, 19. marta i 30. aprila 2013. godine). Jedno ročište (od 27. novembra 2009. godine) nije održano zbog poslovne sprečenosti punomoćnika tuženog, a jedno (od 14. oktobra 2010. godine), zbog štrajka u pravosuđu, kada je sud odredio da se ročište odlaže na neodređeno vreme, i sledeće ročište zakazao posle više od godinu i po dana, za 15. maj 2012. godine. U dokaznom postupku su ponovo saslušane parnične stranke, dva svedoka i izvršen je uvid u pismenu dokumentaciju .

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1158/10 od 30. aprila 2013. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se naloži tuženom da mu vrati u državinu deo vinograda, da ukloni betonsku ogradu, da se uzdrži od svakog budućeg smetanja d ržavine tužioca i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak rešenja je 26. decembra 2013. godine dostavljen punomoćniku tužioca, nakon čega je on 31. decembra 2013. godine izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja. Tuženi je 24. januara 2014. godine dostavio odgovor na žalbu.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 44/14 od 5. maja 2014. godine žalba tužioca je delimično uvažena, a delimično odbijena kao neosnovana pa je rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1158/10 od 30. aprila 2013. godine potvrđeno u pobijanom odbijajućem delu tužbenog zahteva, dok je preinačena odluka o troškovima tako što je dosuđen iznos troškova parničnog postupka od 445.350,00 dinara snižen na iznos od 373.350,00 dinara, koji iznos je tužilac dužan da plati tuženom.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 19. maja 2014. godine dostavljen punomoćniku tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi zajemčeno je svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo 1. juna 2005. godine, podnošenjem tužbe Opštinsk om sudu u Inđiji, a da je okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 44/14 od 5. maja 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao gotovo punih devet godina.

Navedeno trajanje parničnog državinskog spora , koji karakteriše potreba hitnog rešavanja propisana odredbama Zakona o parničnom postupku, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, p rilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja, od čega je zavisila primena merodavnog prava, pri tome imajući u vidu da je sprovedeno veštačenje od strane dva veštaka geometra za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je prvostepeni sud prvi put odlučio o tužbenom zahtevu nakon tri godine od podnošenja tužbe, rešenjem P. 274/05 od 2. jula 2008. godine. Pri tome u periodu od godinu dana, od 15. juna 2007. godine do 2. jula 2008. godine, nije održano nijedno ročište, zato što veštačenje nije sprovedeno u ostavljenom roku. Rešenje je ukinuto i spisi predmeta vraćeni na ponovno odlučivanje zato što nisu utvrđene odlučne činjenice na koje bi se primenilo merodavno pravo. U ponovnom prvostepenom postupku sud nije zakazao nijedno ročište u periodu od godinu i po dana, od 14. aprila 2010. godine do 5. maja 2012. godine. Pismene otpravke rešenja kojima je odlučivano o tužbenom zahtevu prvostepeni sud je dostavio punomoćnicima parničnih stranaka po proteku nekoliko meseci, i to prvi put nakon četiri meseca, a drugi pu t nakon osam meseci od donošenja rešenja. Ustavni sud konstatuje da je drugostepeni sud o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja odlučivao u granicama suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne ža lbe, kao tužilac, imao legitimni interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog postupanja prvo stepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred O snovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 1158/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 274/05 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu us vojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti znača jne u ovom ustavnosudskom sporu, a pre svega da je do produženja trajanja predmetnog postupka van granica suđenja u razumnom roku dovelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu pr ava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, doprinos podnosioca trajanju postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti