Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao 18 godina. Zbog neefikasnog postupanja suda, podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Ž . iz Herceg Novog, Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. Maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Ž . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 1222/13 (inicijalno predm et Četvrtog opštinskog suda u Beograd u I. 462/96 ) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Ž . iz Herceg Novog, Crna Gora, podnela je Ustavnom sudu, 11. aprila 2014 . godine, preko punomoćnika B. Dž, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu I pv (I). 94/14 od 6. marta 2014. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. U stava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izv ršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 1222/13 (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog s uda u Beogradu I. 462/96).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim rešenjem nakon 18 godina obustavljen izvršni postupak koji je podnositeljka ustavne žalbe vodila radi naplate novčanog potraži vanja na osnovu sudskog poravnanja , kao izvršne isprave; da je po stupak obustavljen zbog toga što predmet izvršenja prema izvršnoj ispravi više ne egzistira kao takav, odnosno stara devizna štednja konvertovana u obveznice je podignuta, te da je veće istog suda u istom predmetu donelo dva sasvim suprotna rešenja i zauzelo dva suprotna pravna stava, tako što je, najpre, u rešenju I. 828/07 – Ipv (I) . 20/10 od 29. novembra 2010. godine, zauzelo stav da „sama dužnikova obaveza jasno proizlazi iz izvršne isprave, poravnanja P. 56/92 od 20. decembra 1995. godine, koja je u svemu podobna za izvršenje u smislu čl. 20 ZIP i predstavlja izvršnu ispravu iz člana 16. ZIP na osnovu koje se određuje izvršenje, a onda je u rešenju Ipv (I) . 94/14 od 6. marta 2014. godine zauze lo stav da „rešenje o izvršenju nije u skladu sa izvršnom ispravom“, te da „predmet izvršenja više ne egzistira kao takav“.

Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu navednih prava, da poništi osporeno rešenje i utvrdi pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu I. 1222/13 (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 492/96 ) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac S. Ž, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 25. aprila 1996. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Varvarinu P. 56/92 od 20. decembra 1995. godine, sa predlogom da se kod „D.“ banke izdvoje i formiraju posebne štedne knjižice i da se na ime poverioca upiše ½ štednog uloga sa dospelom kamatom po ugovorima.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 462/96 od 29. aprila 1996. godine odredio predloženo izvršenje.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 462/96 od 10. januara 1996. godine, obustavljen je postupak izvršenja, osim u delu kojim je određena naplata troškova parničnog i izvršnog postupka.

Poverilac je podneo prigovor protiv rešenja o obustavljanju postupka, a po prigovoru je dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje i stavljeno van snage rešenje suda I. 462/96 od 28. februara 2001. godine, kojim je kao neblagovremen odbačen prigovor izvršnog poverioca. Rešenjem I. 462/96 od 11. decembra 2002. godine, usvojen je prigovor poverioca, ukinuto rešenje o obustavi postupka i predmet vraćen sudu na ponovni postupak.

Izvršni poverilac je 19. decembra 2005. godine podneo sudu predlog za promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje sprovesti na nepokretnostima izvršnog dužnika, budući da je izvršni dužnik podigao novčani iznos po štednim ulozima.

Četvrti opštinski sud u Beogradu se rešenjem I. 16050/06 od 16. februara 2007. godine oglasio mesno nenadležnim, s obzirom na to da je izvršni poverilac tražio izvršenje na nepokretnostima. Spisi predmeta su 21. decembra 2007. godine dostavljeni Opštinskom sudu u Varvarinu na dalju nadležnost i postupanje.

Podneskom od 12. maja 2008. godine izvršni poverilac je tražio određivanje privremene mere zabranom otuđenja i opterećenja određenih nepokretnosti.

Rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 12. juna 2008. godine usvojen je predlog izvršnog poverioca, pa je prema izvršnom dužniku , radi obezbeđenja novčanog potraživanja, određena privremena mera i dužniku zabranjeno raspolaganje određenim nepokretnostima.

Rešenjem I. 828/07 od 7. jula 2008. godine, usvojen je predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, a radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 120.097,73 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate i određeno izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika, dok je u drugom stavu izreke rešenja odbijen predlog da se izvršenje odredi na još dve parcele.

Rešenjem veća Opštinskog suda u Varvarinu Ipv. 18/08 od 9. decembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja o određivanju privremene mere Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 12. juna 2008. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 18. decembra 2008. godine ispravljeno je rešenje o određivanju privremene mere od 12. juna 2008. godine, a rešenjem Ipv. 24/08 od 20. januara 2009. godine je odbijen prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv navedenog rešenja od 18. decembra 2008. godine.

2. aprila 2009. godine doneto je rešenje u pogledu ispravke broja katastarskih parcela, a rešenjem od 11. avgusta 2008. godine, usvojen je predlog izvršnog poverioca i određeno izvršenje na nepokretnostima u KO Bačina, pored onih nepokretnosti na kojima je određeno izvršenje u KO Pojate.

Rešenjem veća Osnovnog suda u Kruševcu Ipv (I). 20/10 od 29. novembra 2010. godine usvojeni su prigovori dužnika, pa je ukinuto rešenje Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 7. jula 2008. godine, koje je ispravljeno rešenjima I. 828/07 od 2. aprila 2009. godine i I. 828/07 od 11. avgusta 2009. godine i predmet vraćen sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je da Veće smatra da sama dužnikova obaveza proizlazi iz izvršne isprave - poravnanja P. 56/92 od 20. decembra 1995. godine, koja je u svemu podobna za izvršenje u smislu člana 20. ZIP-a i predstavlja izvršnu ispravu iz člana 16. ZIP-a („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000, 71/01), na osnovu koje se određuje izvršenje; da osnovano punomoćnik dužnika u prigovoru ističe da je sud doneo rešenje koje nije u skladu sa izvršnom ispravom, predmetnim poravnanjem, koje je zaključeno pred Opštinskim sudom u Varvarinu P. 56/92 od 20. decembra 1995. godine. Naime, pobijanim rešenjem prema dužniku se određuje izvršenje na nepokretnostima pobrojanim u stavu prvom izreke rešenja, a radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 120.097,73 evra. Kako navedeni iznos ne egzistira u izvršnoj ispravi to pobijano rešenje nije u skladu sa izvršnom ispravom. U ponovnom postupku je potrebno da se na zakonom propisani način utvrdi koji novčani iznos odgovara iznosima navedenim u izvršnoj ispravi, pa u skladu sa time i dalje postupa.

Osnovni sud u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu je rešenjem I. 1222/13 (828/07) od 27. januara 2014. godine obustavio izvršenje određeno po predlogu izvršnog poverioca, radi naplate novčanog potraživanja, ukinuo sve sprovedene izvršne radnje i odredio da privremena mera određena rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 12. juna 2008. godine ostaje na snazi do pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka.

U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog, navedeno je: da je po predlogu izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku određeno izvršenje na nepokretnostima, a radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 120.097,73 evra; da navedeni iznos ne egzistira u izvršn oj ispravi, te iz tog razloga rešenje nije u skladu sa izvršnom ispravom; da je izvršni dužnik u periodu od 2004. do 2005. godine podigao staru deviznu štednju konvertovanu u obveznice; da je izvršni poverilac od momenta saznanja da je dužnik podigao novčana sredstva trebalo da pokrene odgovarajuće postupke, eventualno izdejstvuje novu izvršnu ispravu koja bi bila podobna za izvršenje; da su predmeti izvršenja stvari i prava na kojima se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja; da kako je predmet izvršenja propao, stara devizna štednja konvertovana u obveznice podignuta, to je sud na osnovu člana 76. stav 1. t ačka 5) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odlučio kao u izreci rešenja.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu Ipv (I) . 94/14 od 6. marta 2014. godine odbijeni su kao neosnovan i prigovor i izvršnog poverioca i izvršnog dužnika i potvrđeno pobijano rešenje Osnovnog suda u Kruševcu I. 1222/13 od 27. januara 2014. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je da je veće utvrdilo da je po predlogu izvršnog poverioca određeno izvršenje na nepokretnostima radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 120.097,76 evra koji iznos nije naveden u izvršnoj ispravi, te iz tog razloga rešenje o izvršenju nije u skladu sa izvršnom ispravom; da je nesporno utvrđeno da je izvršni dužnik podigao sav novac sa računa E. konvertovan u obveznice, pa je očigledno da predmet izvrš enja više ne egzistira kao takav.

Pismeni otpravak rešenja Ipv (I) . 94/14 od 6. marta 2014. godine je 12. marta 2014. godine dostavljen punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe.

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu I. 1222/13 (828/07) od 3. aprila 2014. godine stavljeno je van snage rešenje o određivanju privremene mere i naloženo SZKN Ćićevac da izvrši brisanje zabeležbe privremene mere po rešenju Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 12. juna 2008. godine i rešenja o ispravci Opštinskog suda u Varvarinu I. 828/07 od 18. decembra 2008. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ( „Službeni glasnik R S“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka U S, 55/14 i 139/14 ) bilo je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da su izvršne isprave : 1) pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje, kao i drugi akti stranaka koji su zakonom izjednačeni sa sudskim poravnanjem (član 13. stav 1. tačka 1 )); da se sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra presuda, rešenje, kao i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražnim sudom i Sudom časti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražnim sudom i li Sudom časti Privredne komore (član 14. stav 1 .); da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 17. stav 1.); da je p ravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen, da se prigovor može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. , da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, da se nepostupanje sudije nakon izjavljenog prigovora smatra nesavesnim radom sudije i da p rotiv pravnosnažnog rešenja u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka (član 39. st. 1 .-6.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje – 1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2) usled smrti stranke koja nema naslednika, 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4) ako je potraživanje prestalo, 5) usled propasti predmeta izvršenja, 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja, 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom (član 76. stav 1. tač. 1)-7)).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 25. aprila 1996. godine podnošenjem predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, te da je okončan donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Kruševcu I pv (I) . 94/14 od 6. mart a 2014. godine, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao gotovo punih 18 godina.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno ako se ima u vidu da je izvršni postupak hitan.

Ustavni sud je i ovom prilikom pošao od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ocenio da predmetni izvršni postupak nije bio činjenično i pravno složen. Naime, nakon što je odredio predloženo izvršenje, sud je trebalo da preduzme odgovarajuće radnje kako bi izvršenje bilo sprovedeno u skladu sa izvršnom ispravom i kako bi izvršni poverilac došao do realizacije , odnosno naplate svog potraživanja.

Ustavni sud smatra da je postavljeni zahtev bio od velikog ma terijalnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je traženo namirenje značajnog novčan og potraživanja. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je i sama podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, doprinela trajanju postupka time što je još 2005. godine, nakon što je saznala da je izvršni dužnik 2004. godine podigao svoja novčana sredstva na kojima je, prema zaključenom poravnanju, trebalo da se sprovede izvršenje, umesto da u odgovarajućem sudskom postupku traži zaštitu svog potraživanja i izdejstvuje izvršnu ispravu podobnu za izvršenje, menjajući sredstvo izvršenja i izvršnog dužnika, nastavila postupak u situaciji kada izvršenje na osnovu podnete izvršne isprave pravno više nije bilo moguće.

Analizirajući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud ocenjuje da ono nije bilo efikasno i delotvorno, imajući u vidu činjenice i okolnosti utvrđene u tački 3. ovog obrazloženja. Naime, iz vršni dužnik je nakon osam godina (tokom 2004. i 2005. godine) od pokretanja izvršnog postupka (1996. godine) , uspeo da podigne sva sredstva sa računa kod banke i da na taj način onemogući da se izvršenje sprovede u skladu sa izvršnom ispravom – sudskim poravnanjem, kojim je bilo određeno da se kod „D.“ banke izdvoje i formiraju posebne štedne knjižice i da se na ime poverioca upiše ½ štednog uloga. I pored t oga, rešenjem I. 828/07 od 7. jula 2008. godine sud je usvojio predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, a radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 120.097,73 evra , u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate i odredio izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika, koji iznos nije bio naveden u izvršnoj ispravi, te iz tog razloga rešenje o izvršenju nije bilo u skladu sa izvršnom ispravom, zbog čega je izvršni postupak i obustavljen.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove. Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u pred metu I. 1222/13 (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 462/96).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a p osebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka i postupanje nadležnih sudova. Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu da nakon 2004. godine, kada je izvršni dužnik podigao sva sredstva sa računa kod banke, izvršna isprava više nije bila podobna za izvršenje, jer predmet izvršenja prema izvršnoj ispravi više nije egzistirao kao takav, odnosno stara devizna štednja konvertovana u obveznice je bila podignuta, pa je izvršni poverilac od momenta saznanja da je dužnik podigao novčana sredstva trebalo da pokrene odgovarajuće postupke, eventualno i izdejstvuje novu izvršnu ispravu koja bi bila podobna za izvršenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe u preostalom delu, Ustavni sud zaključuje da se podnositeljka ustavne žalbe nezadovoljna ishodom okončanog izvršnog postupka, u suštini, žali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na povredu prava na pravično suđenje, Usta vni sud konstatuje da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi navedenog prava obrazlaže pogrešnom primenom procesnog prava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili merodavno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Razmatrajući u tom pravcu navode ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je Osnovni sud u Kruševcu u osporenom rešenju Ipv (I) . 94/14 od 6 marta 2014. godine dao ustavnopravno prihvatljive razloge za obustavljanje postupka, imajući pri tome u vidu da predmet izvršenja prema izvršnoj ispravi više ne egzistira kao takav, jer je stara devizna štednja , konvertovana u obveznice , podignuta .

Ustavni sud je posebno cenio navode podnositeljke da je veće istog suda rešavajući o prigovoru, prethodno ukinulo prvostepeno rešenje, po istom osnovu, što bi moglo da ukazuje da je promenio pravno stanovište. U tom smislu, Ustavni sud ističe da standard pravičnosti nalaže da veće istog suda da određene razloge zbog kojih u svojoj odluci zauzima drugačije pravno stanovište u odnosu na pravno stanovište koje je zauzeto u ranijem ukidajućem rešenju, te da postojanje takvih razloga stranku ne lišava mogućnosti da sazna zašto je promenilo pravno stanovište povodom istog pravnog pitanja, čime se pravičnost postupka samim tim ne dovodi u sumnju. Naime, Ustavni sud nalazi da ne postoji nikakvo procesno ograničenje da veće istog sud a u meritornoj odluci zauzme drugačije pravno stanovište u odnosu na stanovište koje je sud zauzeo u ranijem ukidajućem rešenju. Međutim, u konkretnom slučaju, Ustavni sud konstatuje da je Osnovni sud u Kruševcu u osporenom rešenju Ipv (I) . 94/14 od 6 . marta 2014. godine dao ustavnopravno prihvatljive razloge za obustavljanje postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Stoga je , Ustavni sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeno rešenje, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti