Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja JKP „Parking servis“ o povlašćenoj parking karti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja JKP „Parking servis“. Sud je utvrdio da osporeni akti nisu pojedinačni akti kojima se odlučuje o pravu ili obavezi, jer dobijanje povlašćene parking karte predstavlja mogućnost, a ne zakonom utvrđeno pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3366/2010
11.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Matića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Matića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 588/10 od 13. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Matić iz Beograda, izjavio je 14. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragoljuba Rajevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 588/10 od 13. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rehabilitaciju i naknadu štete zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 35. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da podnosilac ustavne žalbe pobija navedenu presudu, jer smatra da je doneta u suprotnosti sa pozitivnim propisima, a na njegovu štetu. Podnosilac od Ustavnog suda traži da utvrdi da su mu osporenom presudom povređena navedena Ustavom zajemčena prava, kao i da poništi presudu Apelacionog suda i naloži tom sudu da donese novu odluku po žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 588/10 od 13. maja 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3469/04 od 30. maja 2007. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se solidarno obavežu tuženi da tužiocu počev od januara 2000. godine do septembra 2004. godine isplate razliku penzije u ukupnom iznosu od 992.044,78 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki tekući mesec od dana dospelosti do dana isplate.

Apelacioni sud je svoju odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku, tužiocu je rešenjem tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika priznato pravo na starosnu penziju u mesečnom iznosu od 3.094,98 dinara počev od 1. januara 1999. godine, od kada teče i isplata, iz čega proizilazi da mu se penzija isplaćuje u celosti po rešenju nadležnog organa. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužiocu kao vojnom osiguraniku priznato pravo na starosnu penziju u skladu sa članom 242. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), da se penzije određene po ovom zakonu na osnovu njegovog člana 261. usklađuju sa penzijama određenim u prethodnoj godini na taj način što se kao penzijski osnov za ranije ostvarene penzije uzima plata koja pripada za odgovarajući čin, kao i da propise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi Savezni ministar za odbranu. Prvi opštinski sud u Beogradu je utvrdio da se plate profesionalnog vojnika koje služe kao penzijski osnov utvrđuju na osnovu naredbe, odnosno rešenja o postavljenju na formacijsko radno mesto kao i podataka o oceni rezultata rada (član 53. stav 1. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ" 35/94...54/02), te da odluku o visini plate donosi starešina na osnovu člana 152. Zakona o Vojsci Jugoslavije, s tim što odluku o vrednosti boda, odnosno koeficijent za obračunavanje plate i drugih novčanih primanja, donosi savezni ministar odbrane na osnovu ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije koje određuje Savezna Vlada u smislu čl. 75. i 137. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na rehabilitaciju i naknadu štete zajemčeno članom 35. stav 2. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 35. stav 2. Ustava jemči se da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u ustavnoj žalbi označena, već podnosilac od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenog pojedinačnog akta, naglašavajući u ustavnoj žalbi nezadovoljstvo u odnosu na presudu Apelacionog suda u Beogradu. Naime, podnosilac od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude, smatrajući, između ostalog, da mu je drugostepeni sud "nezakonitim i nepravilnim radom" prouzrokovao povredu prava na pravično suđenje i prava na naknadu materijalne štete, ne navodeći pri tome u čemu se konkretno sastoji povreda formalno nabrojanih prava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni, viši sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo. U vezi s tim, Ustavni sud je konstatovao da u konkretnoj ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 588/10 od 13. maja 2010. godine, povređena navedena Ustavom zajemčena prava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja JKP „Parking servis“ o povlašćenoj parking karti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti