Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu i bezbednost

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na slobodu i bezbednost jer je policija podnosioca držala uhapšenog 14 časova pre sprovođenja tužiocu. Ovo je okarakterisano kao nezakonito faktičko zadržavanje, suprotno obavezi da se uhapšeni sprovede tužiocu „bez odlaganja“.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3366/2016
08.11.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavoljuba Mitića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavoljuba Mitića i utvrđuje se da je radnjom Policijske uprave u Leskovcu - Odeljenje kriminalističke policije podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na slobodu i bezbednost, zajemčeno članom 27. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba Slavoljuba Mitića izjavljena protiv akta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP PU Leskovac Ku. Ps. 60/16 od 28. marta 2016. godine.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavoljub Mitić iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 25. aprila 2016. godine, preko punomoćnika Dejana Gačića, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv akta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP PU Leskovac Ku. Ps. 60/16 od 28. marta 2016. godine i radnje Policijske uprave u Leskovcu - Odeljenje kriminalističke policije, zbog povrede prava iz čl. 27, 28. i 29. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je „Odeljenje kriminalističke policije Policijske uprave u Leskovcu protivno odredbama člana 291. Zakonika o krivičnom postupku neosnovano držalo podnosioca ustavne žalbe 14 časova i 10 minuta“;

- da je „osumnjičeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, priveden u zgradu PU Leskovac zbog postojanja sumnje da je navodno učinio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika, te mu je nakon privođenja saopšteno policijsko hapšenje i to 28. marta 2016. godine u 23h 50min“;

- da u „Zakoniku o krivičnom postupku nije predviđeno najduže vreme hapšenja, ali je predviđena norma koja kaže da se takvo lice bez odlaganja sprovede tužiocu. U konkretnom slučaju, gde je zgrada policije udaljena od tužilaštva nekih stotinak metara, ne može se prihvatiti da su neotklonjive smetnje trajale 14 časova i 10 minuta“;

- da je „u konkretnom slučaju policija mogla da postupi u skladu sa članom 294. Zakonika o krivičnom postupku koji govori o zadržavanju osumnjičenog, te je trebala istog zadržati radi saslušanja najduže 48 časova, ali uz isključivo odobrenje javnog tužioca. Međutim, to policija nije učinila“;

- da je jasno da je policija povredila ljudska prava podnosioca ustavne žalbe, jer nije smela držati podnosioca 14 časova, već ga je morala bez odlaganja dovesti do prostorija Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu;

- da nisu postojale nikakve neotklonjive smetnje za njegovo privođenje nadležnom tužiocu.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije i odgovora Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Leskovcu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. 495/16 od 14. februara 2018. godine, utvrdio:

- da je osporeni akt Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP PU Leskovac Ku. Ps. 60/16 od 28. marta 2016. godine izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju uhapšenog, ovde podnosioca ustavne žalbe;

- da je podnosiocu ustavne žalbe saopšteno da je uhapšen 28. marta 2016. godine u 23h 50min;

- da je podnosilac uhapšen na osnovu člana 291. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 4 ) Zakonika o krivičnom postupku, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika („ Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je 29. marta 2016. godine u 03h 00min podnosilac pružio obaveštenja u svojstvu građanina Policijskoj upravi u Leskovcu – Policijska ispostava Sever, a o čemu je sastavljena službena beleška DD 159543/16;

- da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Leskovcu – Policijska ispostava Sever podnela Osnovnom javnom tužiocu u Leskovcu krivičnu prijavu Ku. 495/16 od 29. marta 2016. godine, između ostalih i protiv Slavoljuba Mitića , zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika;

- da je uhapšeno lice predato javnom tužiocu Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu 29. marta 2016. godine u 13h 58min;

- da je u aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 843/16 od 29. marta 2016. godine navedeno da „na osnovu člana 291. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, zamenik javnog tužioca V.V. u predmetu Kt. 843/16, sačinjava službenu belešku povodom hapšenja osumnjičenih M.V, D.Đ, B.S, S.P. i Slavoljuba Mitića, obzirom da je sprovođenje osumnjičenih trajalo duže od osam časova,…, a povodom ovakvog zakašnjenja prisutni policijski službenici ovo zakašnjenje obrazlažu i navode sledeće: policijski službenik I.S, koji je zameniku javnog tužioca predao uhapšena lica uz krivičnu prijavu PU Leskovac Ku. 495/16, izjavi sledeće: Ja sam došao na posao u 7h 30 min, a obavljam poslove inspektora u PU Leskovac na liniji krijumčarenja i narkomanije, i sva uhapšena lica sam zatekao u različitim kancelarijama OKP-a, a kolege koje su radile u toku noći i to B.C, M.K. i N.Š, koji su uhapsili ova lica preneli su mi da iz razloga što je trebalo sa svim ovim licima koja su uhapšena da se obavi razgovor sa njima u svojstvu građanina, te da oružje koje su osumnjičeni koristili za izvršenje krivičnih dela pronađeno je u jutarnjim časovima 29. marta 2016. godine, te kako je ovo oružje veštačeno naknadno u pogledu utvrđiva nja ispravnosti, a iz restorana 'Bebinac', gde je izvršeno krivično delo nasilničko ponašanje snimak sa video nadzora je skidan u jutarnjim časovima, iz tih razloga nisu mogla sva ova lica da se sprovedu sa tužioca u zakonskom roku, a isti izjavljuje da u izveštaju o policijskom hapšenju i sprovođenju, na izveštaju stoji potpis ovlašćenog službenog lica B.C, koji je izvršio hapšenje svih osumnjičenih, a da je on samo preuzeo ta lica i sproveo sa kolegom M.Š. u OJT Leskovac u 13h 58min, dana 29. marta 2016. godine“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru, da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito, da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. st. 1. do 4.); da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti, da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode, te da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (član 28. st. 1. do 3.); da se licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati, da lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu (član 29. st. 1. i 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka , da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da traži potrebna obaveštenja od građana , da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova ogranič i kretanje na određenom prostoru, da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta , da raspiše potragu za licem i predmetima za kojima se traga , da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokument aciju i da je po potrebi oduzme, da preduzme druge potrebne mere i radnje , da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastavi ti zapisnik ili službena beleška (član 286. st. 1. i 2.); da policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, u pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva , a prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno, da prilikom postupanja po odredbama ovog člana, policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ovog zakonika, da prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri časa, a po pristanku lica koje daje obaveštenja i duže (član 288. st. 1. do 3.); da kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog , da će se u pozivu osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme branioca , da ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tač. 1. i 2. ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju (član 289. st. 1. i 2.); da policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu, da će prilikom dovođenja, policija javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja, da uhapšeni mora biti poučen o pravima iz člana 69. stav 1. ovog zakonika, da ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje uhapšenog trajalo duže od osam časova, policija je dužna da javnom tužiocu ovakvo zakašnjenje posebno obrazloži, o čemu će javni tužilac sačiniti službenu belešku , da će javni tužilac u belešci uneti i izjavu uhapšenog o vremenu i mestu hapšenja (član 291. st. 1. do 3.); da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja, a najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv, da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan donosi i uručuje rešenje, da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja, da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja, da o žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe , kao i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 294. st. 1. do 3.);

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) je propisano da ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir , kazniće se zatvorom do tri godine i da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (član 344. st. 1. i 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe obrazlaže povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava time što je „Odeljenje kriminalističke policije Policijske uprave u Leskovcu protivno odredbama člana 291. ZKP-a neosnovano držalo podnosioca ustavne žalbe 14 časova i 10 minuta“, kao i time da je „u konkretnom slučaju policija mogla da postupi u skladu sa članom 294. ZKP-a koji govori o zadržavanju osumnjičenog, te je trebala istog zadržati radi saslušanja najduže 48 časova, ali uz isključivo odobrenje javnog tužioca. Međutim, to policija nije učinila“.

Ustavni sud, najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da lišenje slobode predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja. Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Osnovni cilj ovakve ustavne odredbe je da se spreči samovoljno i nezakonito lišenje slobode nekog lica.

Ocenjujući postojanje prvog od navedenih uslova, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac lišen slobode 28. marta 2016. godine u 23h 50min, kada mu je saopšteno policijsko hapšenje. Podnosilac je lišen slobode na osnovu člana 291. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 4 ) ZKP, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika. Takođe, podnosilac je obavešten o svojim pravima iz člana 69. stav 1. ZKP. Prema oceni Ustavnog suda, a imajući u vidu da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova postupali u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, te da su ispunjeni uslovi za lišenje slobode propisani zakonom, Ustavni sud je utvrdio da je lišenje slobode podnosioca bilo iz razloga predviđenih zakonom.

Sa druge strane, Ustavni sud nalazi osnovanim pitanje da li je lišenje slobode podnosioca, u datom kontekstu, izvršeno u postupku predviđenom zakonom. Naime, podnosilac je lišen slobode 28. marta 2016. godine u 23h 50min, kao osumnjičeni za krivično delo nasilničko ponašanje, a zatim je 29. marta 2016. godine u 03h 00min pružio obaveštenja u svojstvu građanina Policijskoj upravi u Leskovcu – Policijska ispostava Sever (o čemu je sastavljena službena beleška DD 159543/16). Podnosilac je predat Osnovnom javnom tužiocu u Leskovcu 29. marta 2016. godine u 13h 58min. Podnosilac je od strane Policijske uprave u Leskovcu bio lišen slobode u ukupnom trajanju od 14h i 8min. Navedeni vremenski period, policija je tretirala kao sprovođenje okrivljenog, te kako je sprovođenje u konkretnom slučaju trajalo duže od osam časova, sastavljena je službena beleška Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 843/16 od 29. marta 2016. godine, a na osnovu člana 291. stav 3. ZKP. Nakon saslušanja u svojstvu osumnjičenog u predmetu Kt. 843/16 Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, podnosilac je pušten na slobodu u 17h 15min.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, zaključio da postupak lišenja slobode nije izvršen u skladu sa ZKP. Prvo, podnosilac je uhapšen 28. marta 2016. godine, poučen je o svojim pravima, a o vremenu i mestu hapšenja obavešten je Osnovni javni tužilac u Leskovcu. Nakon tri časa, sada već 29. marta 2016. godine, podnosilac je pružio obaveštenje u svojstvu građanina Policijskoj upravi u Leskovcu, što je suprotno kako odredbama člana 291. stav 1. ZKP, koje uređuju postupanje sa uhapšenim licem i njegovo saslušanje, tako i odredbama člana 289. ZKP, koje se odnose na saslušanje osumnjičenog. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da policija nije ovlašćena da saslušava uhapšenog, već to ovlašćenje ima isključivo javni tužilac. Uz to, i kada prikuplja obaveštenja od lica za koja postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela, policija to lice može saslušavati samo u s vojstvu osumnjičenog, uz pouku o pravima iz člana 68. stav 1. tač. 1) i 2 ) ZKP, a naročito o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da Policijska uprava u Leskovcu – Odeljenje kriminalističke policije nije postupila ni u skladu sa odredbama člana 294. stav 2 . ZKP, jer podnosiocu nije doneto i urečeno rešenje o zadržavanju, iako je on de facto bio zadržan. Naime, prilikom hapšenja, policija ne donosi bilo kakvo rešenje, tako da protiv ovakve radnje nije moguće izjaviti poseban pravni lek, pa je osnovni zadatak policije da uhapšeno lice bez odlaganja sprovede javnom tužiocu. Treba imati na umu da odredba člana 291. stav 3. ZKP, koja propisuje obavezu policije da posebno obrazloži zakašnjenje u sprovođenju uhapšenog kada je ono trajalo duže od osam časova, ne znači i maksimalno dozvoljeno trajanje sprovođenja u redovnim okolnostima, jer se ono, kao što je naznačeno, mora obaviti bez odlaganja, odnosno ne sme trajati duže nego što je to bilo neophodno. Stoga, bilo kakvo zadržavanje lica, koje nije prouzrokovano objektivnim poteškoćama promptnog dovođenja uhapšenog, predstavlja nedozvoljeno postupanje policije. S druge strane, zadržavanje osumnjičenog je u isključivoj nadležnosti javnog tužioca i predstavlja ovlašćenje koje mu je dato pre svega kako bi se tužiocu obezbedilo dovoljno vremena za prikupljanje materijala koji će uputiti sudu u slučaju stavljanje predloga za određivanje pritvora. Zadržavanje osumnjičenog može biti određeno isključivo u skladu sa odredbama člana 294. ZKP, koje propisuju obavezu donošenja rešenja o zadržavanju (koje po ovlašćenju javnog tužioca može doneti policija), nalažu hitnost u postupanju, a osumnjičenom po osnovu zadržavanja daju i posebna prava, pre svega pravo žalbe na rešenje i pravo na branioca. Svako drugo zadržavanje, koje se ne zasniva na navedenim odredbama Zakonika, je nezakonito.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu karakter i sadržinu radnji koje je Policijska uprava u Leskovcu preduzela (bliže opisane u službenoj belešci Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 843/16 od 29. marta 2016. godine), proizlazi da te radnje predstavljaju dokazne radnje policije preduzete u cilju prikupljanja dokaznog materijala i kao takve opravdavaju zadržavanje uhapšenog do 48 časova radi saslušanja u smislu odredbe člana 294. stav 1. ZKP, ali se nikako ne mogu smatrati razlogom zbog koga uhapšeni nije bez odlaganja, ili bar u najkraćem mogućem roku, sproveden javnom tužiocu, niti neotklonjivim smetnjama koje bi opravdale sprovođenje uhapšenog u trajanju dužem od osam časova. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju suštinski bilo reči o zadržavanju, stoga je trebalo postupiti po od redbama člana 294. stav 2. ZKP i doneti rešenje o zadržavanju uhapšenog, ovde podnosioca ustavne žalbe , a koje rešenje je moralo biti doneto i odmah mu uručeno , najkasnije u roku od dva časa od kada mu je saopšteno da je zadržan. Sve radnje koje je Policijska uprava u Leskovcu preduzela (bliže opisane u službenoj belešci Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 843/16 od 29. marta 2016. godine) opravdavale su donošenje rešenja o zadržavanju do 48 časova i nikako se ne mogu smatrati kao radnje koje opravdavaju višesatno sprovođenje osumnjičenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe, nadležnom tužiocu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe svim napred navedenim propustima Policijske uprave u Leskovcu povređeno pravo na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Sledom iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) , odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke i u tački 3. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi povrede prava iz čl. 28. i 29. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na slobodu i bezbednost. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog akta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – OKP PU Leskovac Ku. Ps. 60/16 od 28. marta 2016. godine, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu i bezbednost

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti