Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku restitucije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Agencijom za restituciju, koji traje preko deset godina. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne štete i nalaže ubrzanje postupka.

Tekst originalne odluke

 

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. M. i B. M, oboje iz Surdulice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i B. M. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Niš u predmetu broj 46-015882/2014 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. M. i B. M. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. S. M. iz Surdulice podnela je Ustavnom sudu, 25. marta 2022. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 6. jula i 7. novembra iste godine, protiv rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-010248/2012 „primljeno 10. juna 2015. godine“, rešenja Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 46-00-01106/2015-13 od 8. marta 2016. godine, rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-015882/2014 od 26. juna 2017. godine, presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6159/16 od 15. decembra 2016. godine, presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Up. 27/2017 od 12. decembra 2017. godine, presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 55/2018 od 11. aprila 2018. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 14/2022 od 31. januara 2022. godine, zbog povrede prava iz člana 23, 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje u tekstu: Evropska konvencija).

Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u „postupku restitucije koji je započeo 19. novembra 2012. godine… i koji još nije okončan“. Navedena ustavna žalba evidentirana je u upisniku predmeta Ustavnog suda pod brojem Už-3366/2022.

S. M, advokat iz Surdulice, u svoje ime i u ime B. M. iz Surdulice, podnela je Ustavnom sudu, 27. aprila 2022. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 6. jula i 7. novembra iste godine, protiv rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-015882/2014 od 7. marta 2022. godine, zbog povrede prava iz člana 23, 24, 25, 32. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Niš u predmetu broj 46-015882/2014. Navedena ustavna žalba evidentirana je u upisniku predmeta Ustavnog suda pod brojem Už-4881/2022.

Imajući u vidu da se obe ustavne žalbe odnose na isti upravni postupak pred Agencijom za restituciju, te da je osporenim aktima odlučeno o pravima istih lica, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 43. st 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 103/13), spojio predmete formirane po navedenim ustavnim žalbama i o njima nastavio postupak u predmetu Už-3366/2022, koji je prvo formiran.

U ustavnim žalbama je predloženo, pored ostalog, da Ustavni sud poništi osporene akte, utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500.000 dinara i pravo na naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporene akte, spise predmeta broj 46-015882/2014 Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Osporenim rešenjem Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-010248/2012 od 25. maja 2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev S. M. i B. M. (podnosilaca ustavnih žalbi) za vraćanje, odnosno obeštećenje imovine oduzete od bivšeg vlasnika S. M, i to: dva lokala na k.p. br. …/2 i …/3, obe u KO Surdulica, „lokala i placa na k.p. broj … KO Surdulica i potkrovlja poslovne zgrade u površini od 35, 78 m2“. Ministarstvo finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove je osporenim rešenjem broj 46-00-01106/2015-13 od 8. marta 2016. godine odbilo žalbu podnosilaca izjavljenu protiv navedenog rešenja Agencije za restituciju. Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6159/16 od 15. decembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosilaca ustavne žalbe podneta protiv navedenog rešenja Ministarstva finansija.

3.2. Podnosioci ustavne žalbe su 21. februara 2014. godine podneli Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje imovine oduzete od S. M, i to: porodične stambene zgrade na k.p. broj … KO Surdulica, sa pripadajućim zemljištem i baštom.

Agencija za restituciju – Područna jedinica Niš je osporenim rešenjem broj 46-015882/2014 od 26. juna 2017. godine odbila kao neosnovan zahtev za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, i to: za dva lokala na k.p. br. …/2 i …/3, obe KO Surdulica, „naknade za lokal i plac“ na k.p. broj … KO Surdulica i kuće na k.p. broj … KO Surdulica, sa pripadajućim zemljištem i baštom, oduzete od bivših vlasnika S. M. i B. M. Podnosioci ustavnih žalbi su 21. jula 2017. godine izjavili žalbu protiv navedenog rešenja prvostepenog organa.

Rešenjem Ministarstva finansija od 4. jula 2017. godine pobijano rešenje je poništeno, a predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje, kako bi se utvrdilo koja imovina i kojih bivših vlasnika je predmet zahteva, imajući u vidu da je o delu zahteva već odlučeno u predmetu tog organa broj 46-010248/2012.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 14305/18 od 29. novembra 2021. godine odbijene su tužbe podnosilaca ustavnih žalbi podnete 9. avgusta 2018. godine protiv navedenog rešenja. Upravni sud je ocenio pravilnim zaključak drugostepenog organa da je rešenje prvostepenog organa doneto uz povredu načela pravnosnažnosti i da se iz njega ne mogu utvrditi razlozi za odbijanje zahteva u delu koji se odnosi na porodičnu stambenu zgradu na k.p. broj … KO Surdulica, sa pripadajućim zemljištem i baštom.

Postupajući po nalogu prvostepenog organa, podnosioci ustavnih žalbi su 25. januara 2022. godine dostavili izjašnjenje u kome su naveli da „ostaju pri zahtevu“ za vraćanje dva lokala na k.p. br. …/2 i …/3, obe KO Surdulica i porodične stambene zgrade na k.p. broj … KO Surdulica, sa pripadajućim zemljištem i voćnjakom, kao i zahtevu za naknadu tržišne cene poslovnog prostora u zgradi na k.p. broj … KO Surdulica i potkrovlja poslovne zgrade u površini od 35,78 m2. Podnosioci su kao bivše vlasnike označili S. M. i B. M.

Podnosioci ustavnih žalbi su 2. marta 2022. godine podneli žalbu zbog ćutanja uprave, a prvostepeni organ je rešenjem od 7. marta iste godine odbio kao neosnovan precizirani zahtev za restituciju. U rešenju je konstatovano da su podnosioci proširili zahtev na raspravi održanoj 19. juna 2017. godine u pogledu imovine i bivših vlasnika, zbog čega je taj organ rešenjem od 26. juna 2017. godine odlučio o proširenom zahtevu.

Podnosioci ustavnih žalbi su 15. aprila 2022. godine izjavili žalbu protiv rešenja prvostepenog organa od 7. marta 2022. godine, o kojoj još nije odlučeno. Spisi predmeta dostavljeni su Ustavnom sudu 15. maja 2024. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud ukazuje na to da je sadržina prava garantovanih članom 6. stav 1. Evropske konvencije zajemčena odredbama člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje povrede tih prava ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen (član 208. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) u članu 9. stav 2, članu 145. stav 3, članu 151. stav 3. i članu 174. sadrži suštinski iste odredbe o potrebi efikasnog odlučivanja i rokovima za donošenje rešenja prvostepenog i drugostepenog organa.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.). 5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je u ustavnoj žalbi kao početak osporenog postupka označen 19. novembar 2011. godine. Ispitujući ove navode, Ustavni sud je konstatovao da je upravni postupak koji je započeo navedenim zahtevom za restituciju pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6159/16 od 15. decembra 2016. godine, a da su podnosioci ustavne žalbe podneli nov zahtev 21. februara 2014. godine, o kome Agencija za restituciju – Područna jedinica Niš odlučuje u predmetu broj 46-015882/2014 i da postupak po tom zahtevu još nije okončan.

Činjenica da osporeni postupak traje duže od deset godina, može sama za sebe, ukazivati na to da je izašao iz okvira koji se smatra razumnim za odlučivanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije posebno složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja, posebno stoga što je o najvećem delu preciziranog zahteva podnosilaca pravnosnažno odlučeno.

Ocenjujući značaj predmeta postupka za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da oni imaju značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njihovom zahtevu za vraćanje oduzete imovine u delu koji nije bio predmet odlučivanja pred Agencijom za restituciju.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ odluku o predmetnom zahtevu doneo tri godine i četiri meseca nakon podnošenja zahteva, a da je odlučivanje drugostepenog organa o žalbi podnosilaca trajalo duže od godinu dana. Predmetni upravni spor je okončan za tri godine i tri meseca, iako je pobijanim rešenjem predmet vraćen na ponovno odlučivanje, a zakonitost tog rešenja ispitivana je samo sa stanovišta odredaba procesnog prava.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da su oni delimično doprineli trajanju osporenog postupka, time što u periodu koji je ukupno trajao četiri godine nisu izjavili žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa po njegovom zahtevu, odnosno tužbu zbog nedonošenja odluke drugostepenog organa o njihovoj žalbi. Podnosioci ustavne žalbe su 2. marta 2022. godine izjavili žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, nakon čega je u roku od pet dana odlučeno o zahtevu, ali od 15. aprila 2022. godine do 15. maja 2024. godine podnosioci nisu koristili sredstva za ubrzanje postupka zbog nedonošenja odluke o žalbi protiv novodonetog rešenja prvostepenog organa.

Ustavni sud je, međutim, imajući u vidu da osporeni postupak ni posle deset godina nije pravnosnažno okončan, ocenio da navedeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe njegovom trajanju ne može uticati na ocenu ovog suda o postojanju istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog povrede označenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavnih žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, a takođe je imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i Upravnog suda.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-010248/2012 od 25. maja 2015. godine, rešenja Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 46-00-01106/2015-13 od 8. marta 2016. godine, presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6159/16 od 15. decembra 2016. godine, rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-015882/2014 od 26. juna 2017. godine, presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Up. 27/2017 od 12. decembra 2017. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 55/2018 od 11. aprila 2018. godine, Ustavni sud je konstatovao da je rešenjem Už – 847/2017 od 16. oktobra 2018. godine odbacio žalbu izjavljenu protiv navedenih osporenih akata.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je odredbom člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se o pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona. Saglasno odredbi člana 294. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr. zakon), sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena.

S obzirom na to da pravno načelo res iudicata onemogućava razmatranje zahteva koji su već razmotreni pred ovim sudom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ispitujući pretpostavke za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu u kome su osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 14/22 od 31. januara 2022. godine i Uzp. 14/2022 od 31. januara 2022. godine, Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu podnetu 25. marta 2022. godine, ni kasnije, ti akti nisu dostavljeni.

Ustavni sud naglašava da od podnositeljke nije tražio da dostavi navedene osporene akte, jer je imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, konstatovao da se podnositeljka samo formalno pozvala na povredu prava iz člana 23, 32, 36. i 58. Ustava, a da pri tom nije navela nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje o povredi tih prava, koji bi se odnosili na navedene osporene akte. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-015882/2014 od 7. marta 2022. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavnih žalbi pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava, jer o njihovoj žalbi protiv navedenog osporenog akta još nije odlučeno. Polazeći od toga da upravni postupak u kome je doneto osporeno rešenje još nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, rešavajući, takođe, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.