Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe podnete u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Veća za prekršaje. Sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti u prekršajnom postupku nije delotvorno pravno sredstvo, te rok za ustavnu žalbu teče od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3369/2010
02.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Boška Antića i Slobodanke Antić, oboje iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Boška Antića i Slobodanke Antić izjavljena protiv rešenja Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2386/09-3 od 30. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Boško Antić i Slobodanka Antić, oboje iz Vladičinog Hana, podneli su Ustavnom sudu 14. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2386/09-3 od 30. oktobra 2009. godine, zbog povrede načela vladavine prava utvrđenog odredbom člana 3. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su se, pošto je prekršajni postupak završen pravnosnažnim rešenjem o prekršaju, „na osnovu člana 281. Zakona o prekršajima“ obratili Republičkom javnom tužilaštvu molbom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenog rešenja. U ustavnoj žalbi je dalje navedeno da, nakon što je Republički javni tužilac obavestio podnosioce da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti, oni su 16. februara 2010. godine podneli ovaj zahtev „neposredno“ Vrhovnom kasacionom sudu, koji ga je odbacio rešenjem Uzz. 58/10 od 20. maja 2010 godine. Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud „uvaži“ podnetu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2386/09-3 od 30. oktobra 2009. godine donetim u prekršajnom postupku vođenom protiv okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, preinačeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Vladičinom Hanu Up. 657/09 od 25. septembra 2009. godine; da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzz. 58/10 od 20. maja 2010 godine odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosilaca zahteva, ovde podnosilaca ustavne žalbe; da se u obrazloženju navedenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda navodi da su zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioci izjavili 16. februara 2010. godine i da se pozivaju na obaveštenje Republičkog javnog tužioca PTZ. 8/10 od 1. februara 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje da se podnosioci ustavne žalbe pozivaju na odredbe člana 281. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, broj 44/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04), koji je prestao da se primenjuje 1. januara 2010. godine, saglasno završnoj odredbi člana 307. važećeg Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Odredbom člana 264. stav 1. Zakona o prekršajima, koji se sada primenjuje, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude. Dakle, ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac i ovo ovlašćenje nemaju okrivljeni u prekršajnom postupku. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti, u prekršajnom postupku, ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njihov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu, odnosno molbu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenim u prekršajnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1557/2009 od 5. novembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u prekršajnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke kojom je prekršajni postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Veća za prekršaje u Leskovcu Vp. 2386/09-3 od 30. oktobra 2009. godine, kao drugostepena odluka u konkretnom prekršajnom postupku, podnosiocima ustavne žalbe dostavljeno najkasnije 16. februara 2010. godine, kada su Vrhovnom kasacionom sudu podneli zahtev za zaštitu zakonitosti. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 14. jula 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 3384/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 4861/2010: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog proteka roka
• Už 4905/2010: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku
• Už 3464/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Už 1678/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 3492/2010: Rešenje Ustavnog suda o roku za izjavljivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku