Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu Ramize Husović, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 12 godina. Dugo trajanje je prouzrokovano nedelotvornim postupanjem suda, uključujući duge periode neaktivnosti i česte promene sudija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ramize Husović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ramize Husović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1125/04, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ramiza Husović iz Novog Pazara je 6. marta 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1125/04.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1125/04, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. januara 1997. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tuženih Husa Husovića, Ramiza Paljevca, Hajdina Ibrahimovića, Halita Ibrahimovića i Hazira Ibrahimovića. U tužbi je navedeno da su podnositeljka ustavne žalbe i prvotuženi vlasnici zajedničke porodične zgrade ukupne površine 104 m², koja je izgrađena na zemljišnoj parceli površine 4,70 ari, a koja je u vlasništvu Ramiza Paljevca iz Novog Pazara, kao i da su se podnositeljka ustavne žalbe i prvotuženi razveli presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 896/96 od 18. decembra 1996. godine. Tužbom je traženo da sud utvrdi da su podnositeljka ustavne žalbe i prvotuženi, po osnovu bračne tekovine, vlasnici po jedne polovine porodične stambene zgrade ukupne površine 104 m², kao i zemljišne parcele ukupne površine 4,70 ari, da su podnositeljka ustavne žalbe i prvotuženi vlasnici i korisnici zemljišne parcele, te da je drugotuženi dužan da prizna navedeno pravo vlasnicima, a koje je stečeno kupoprodajnim ugovorom i saglasi se da se predmetna nepokretnost uknjiži na njihovo ime u zemljišnim knjigama, da se odredi podela zajedničke imovine na način da se ista proda javnim nadmetanjem, te da će se iz dobijenih novčanih sredstava namiriti najpre sudski troškovi, pa troškovi podnositeljke ustavne žalbe za zakup stana, a ostatak podeliti na dva dela podnositeljki ustavne žalbe i prvotuženom i da se prvotuženi obaveže da plati troškove postupka.

Pripremno ročište je zakazano i održano 7. maja 1997. godine i tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je povukla tužbu protiv tuženih lica označenih pod br. 2. i 3. u petitumu tužbe. Na omotu spisa predmeta P. 1125/04 stoje podaci da su zakazana ročišta za glavnu raspravu 27. juna 1997. godine i 25. jula 1997. godine, ali u spisima predmeta ne postoje zapisnici o održanim ročištima. Ročišta za glavnu raspravu koja su zakazana za 8. jun 1998. godine i 16. septembar 1998. godine nisu održana (ročište zakazano za 8. jun 1998. godine je odloženo s obzirom da nisu pristupili veštak, sudije porotnici i tuženi, a ročište zakazano za 16. septembar 1998. godine jer nisu pristupili veštaci i tuženi). Na omotu spisa predmeta P. 1125/04 stoji podatak da je održano ročište za glavnu raspravu 26. juna 1998. godine, ali u spisima predmeta ne postoji zapisnik o ovom ročištu.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 17. septembra 1998. godine predložila da se preinači tužba tako što će se umesto drugotuženog Ramiza Paljevca označiti kao tuženi Hazir Ibrahimović, Halit Ibrahimović i Hajdin Ibrahimović, svi iz Tutina, koji su naslednici preminulog Ćerima Ibrahimovića, koji je bio korisnik zemljišne parcele na kojoj je izgrađena porodična kuća tužilje i prvotuženog.

Nakon ročišta održanog 1. oktobra 1998. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo presudu P. 90/97 kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja, po osnovu sticanja u braku, suvlasnik sa udelom od 39% porodične stambene zgrade na katastarskoj parceli broj 4885/2 i nosilac prava trajnog korišćenja napred navedene parcele od 39%, te da se tuženi obavezuju da ovo pravo priznaju tužilji i dozvole joj da se u postupku fizičke deobe izdvoji njen suvlasnički deo, a prvotuženi je obavezan da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka. Presuda je dostavljena prvotuženom 28. oktobra 1998. godine, ostalim tuženima 30. oktobra 1998. godine (za tužene Ibrahimović Hazira, Halita i Hajdina se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je bilo uredne dostave, s obzirom da na mestu prijema postoje nečitki potpisi lica koje je u ime navedenih lica primilo presudu), punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 3. decembra 1998. godine, a samoj podnositeljki ustavne žalbe je pokušana dostava, ali je bila nepoznata na datoj adresi.

Protiv prvostepene presude tuženi su 6. novembra 1998. godine izjavili žalbu. Rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 181/99 od 20. maja 1999. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da je prvostepena presuda doneta uz niz bitnih povreda pravila postupka (bitna povreda pravila postupka iz člana 354. stav 2. ZPP – tuženi nisu bili uredno pozvani na ročišta za glavnu raspravu; bitna povreda pravila postupka iz člana 354. stav 2. tačka 13) ZPP – propust prvostepenog suda da navede da li su ispunjeni uslovi za subjektivno preinačenje tužbe; povreda načela neposrednosti iz člana 4. ZPP). Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je rešenje primio 30. juna 1999. godine. Spisi su primljeni u Opštinskom sudu u Novom Pazaru 3. juna 1999. godine.

U ponovnom postupku prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano za 17. septembar 1999. godine, ali nije održano (prvotuženi nije pristupio, odbio je prijem poziva, ostali tuženi nisu prisupili, nisu bili uredno pozvani). Sud je naložio pisarnici da traži pismeni pristanak drugotuženog, trećetuženog i četvrtotuženog za stupanje u parnicu na mesto tuženog Ramiza Paljevca. Od prvog ročišta za glavnu raspravu koje je održano 7. maja 1997. godine, zaključno sa ročištem za glavnu raspravu od 17. septembra 1999. godine, postupajući sudija u ovom predmetu bila je Mara Popović, ovde punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe. Ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 14. novembar 2000. godine održano je pred novim postupajućim sudijom. Nakon ovog ročišta ponovno je došlo do promene postupajućeg sudije, zakazana su ročišta za 2. oktobar 2003. godine i 27. oktobar 2003. godine, ali ista nisu održana.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P. br. 500/09 od 17. novembra 2003. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari usled smrti tuženog Hasana Ibrahimovića i određeno je da će se postupak nastaviti kada njegovi naslednici preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Punomoćnik tužilje je podneskom od 3. juna 2004. godine predložio da se postupak nastavi. Ročište za glavnu raspravu sa novim postupajućim sudijom zakazano za 14. decembar 2005. godine je odloženo, jer je sud doneo rešenje da se zastane sa parničnim postupkom u ovom predmetu do pravnosnažnosti rešenja o nastavljanju postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P. br. 1125/04 od 15. decembra 2005. godine nastavljen je postupak koji je prekinut rešenjem tog suda P. br. 500/99 od 17.11.2003. godine zbog smrti tuženog Hasana Ibrahimovića, i pozvani su naslednici Saja, Iljaz, Elmaz, Esad, Nurka i Esma Ibrahimović, svi iz Tutina, da stupe u parnicu na mesto tuženog.

Imajući u vidu da je tužilja podnela sudu predlog za izdavanje privremene mere, Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo rešenje P1. 153/06 od 8. maja 2006. godine kojim je određeno da se spisi predmeta ovog suda P1. 153/06 (predlog za izdavanje privremene mere) spajaju se spisima predmeta ovog suda P. 1125/04 radi zajedničkog raspravljanja.

Nakon ročišta održanih 11. maja 2006. godine i 26. maja 2006. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo rešenje P. 1125/04 od 1. juna 2006. godine kojim je određena privremena mera predložena od strane tužilje, pa je naloženo tuženom Husu Husoviću da joj preda, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, ključ od ulaznih vrata prizemlja porodične stambene zgrade – kuće koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 4885/2 i omogući korišćenje prizemlja kuće za nju i decu. Određeno je da ova privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parnice u predmetu ovog suda broj P. 1125/04.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. jul 2006. godine nije održano, dok je nakon ročišta održanog 12. jula 2007. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru doneo rešenje P. 1125/04 kojim je delimično usvojen predlog tužilje i određena privremena mera kojom je naloženo tuženom Husu Husoviću da joj na ime plaćanja kirije mesečno daje iznos bliže naveden u ovom rešenju, da ova privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parnice u predmetu ovog suda broj P. 1125/04, a da se ovim rešenjem stavlja van snage privremena mera određena rešenjem ovog suda broj P. 1125/04 od 1. juna 2006. godine.

Naredno ročište za glavnu raspravu je održano 15. aprila 2009. godine, dok je ročište zakazano za 13. jul 2009. godine odloženo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U vreme podnošenja tužbe i pokretanja parničnog postupka na snazi je bio Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84,74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SFRJ," br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), kojim je bilo propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 491. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04) propisano je da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima.

Odredbom člana 9. stav 3. važećeg Zakona propisano je da je sud dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. Odredbama člana 10. Zakona propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru otpočeo 1997. godine i da ovaj postupak još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 12 godina i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, trajanje sudskog postupka preko 12 godina, pri tom imajući u vidu da se još uvek nalazi u fazi prvostepenog rešavanja, ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Po oceni Ustavnog suda, dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju je prvenstveno prouzrokovano nedelotvornim i pogrešnim postupanjem Opštinskog suda u Novom Pazaru koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima podnositeljke ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja postupka. Pored obaveze suda da sam sprovodi postupak saglasno načelu procesne efikasnosti, postoji i obaveza suda da obezbedi da se i ostali učesnici u postupku ponašaju na takav način, kako bi se izbeglo nepotrebno odugovlačenje parnice. Opštinski sud u Novom Pazaru je u periodu od 12 godina održao samo sedam ročišta za glavnu raspravu. Dalje, tokom postupka je došlo do promene četvoro postupajućih sudija. Pored toga, u periodu od 14. novembra 2000. godine do 11. maja 2006. godine nije održano ni jedno ročište za glavnu raspravu, kao i u periodu od 12. septembra 2007. godine do 15. aprila 2009. godine.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uredno odazivala na ročišta za glavnu raspravu. U pogledu interesa same podnositeljke ustavne žalbe, nema nikakve sumnje da je brzo i zakonito razrešenje spornih pitanja u vezi sa pravom svojine na predmetnoj imovini, od velike važnosti za podnositeljku ustavne žalbe koja ima legitiman interes da ostvari sudsko razrešenje spora oko svoje potencijalne imovine.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, te je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu (stav 1. izreke) i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i da se naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem roku (tač. 2. i 3. izreke).

6. Saglasno odredbi 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti