Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba protiv pravnosnažnih presuda u krivičnom postupku podneta je nakon isteka prekluzivnog roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene odluke, što je uslov za blagovremenost, čak i kada se osporava dužina trajanja postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mladena Marića, koji se trenutno nalazi u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Mladena Marića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu K. 8/08 „veza Apelacioni sud iz Novog Sada K.z. I 6/10“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Mladen Marić, koji se trenutno nalazi u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, podneo je Ustavnom sudu 13. jula 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 26. januara 2011. godine protiv, kako je navedeno, presude Okružnog suda u Novom Sadu K. 8/08 „veza Apelacioni sud iz Novog Sada K.z. I 6/10“, zbog tog što su „pobijane presude donete u suprotnosti sa Ustavnim zakonskim pravima osuđenog“.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud uzme u razmatranje ovu ustavnu žalbu i otkloni pravne posledice u odnosu na podnosioca „kao nezakonito osuđenog građanina“.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona u Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, a odredbom člana 85. stav 1. istog Zakona propisani su obavezni elementi koje ustavna žalba mora da sadrži.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrđeno je da žalba ne sadrži sve obavezne elemente za vođenje postupka, propisane odredbom člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
4. Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 24. novembra 2010. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, u smislu člana 85. Zakona o Ustavnom sudu i naložio mu da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi i dopuni ustavnu žalbu tako što će navesti svoj jedinstveni matični broj i prebivalište ili boravište, precizno označiti ljudsko ili manjinsko pravo ili slobodu zajemčenu Ustavom Republike Srbije za koje tvrdi da su mu povređeni ili uskraćeni, navesti odredbu Ustava koja jemči označeno ljudsko ili manjinsko pravo ili slobodu, označiti broj i tačan datum donošenja svih akata protiv kojih je ustavna žalba izjavljena, precizno navesti na koji način su osporenim radnjama povređena ili uskraćena njegova ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, izneti ustavnopravne razloge koji potkrepljuju takve navode i navesti jasno opredeljen zahtev o kome je Ustavni sud nadležan da odlučuje.
5. Podnosilac ustavne žalbe je 26. januara 2011. godine Ustavnom sudu dostavio podnesak, u kome je kao osporene akte označio presudu Okružnog suda u Novom Sadu K. 8/08 od 26. decembra 2008. godine i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 6/10 od 23. februara 2010. godine. U ovom podnesku podnosilac ustavne žalbe je kao datum prijema osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 6/10 naveo 4. jun 2010. godine, istakao je povredu prava na suđenje u razumnom roku, „predugo trajanje pritvora“ i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama čl. 31, 32. i 33. Ustava i predložio je da Ustavni sud poništi osporene presude.
6. Ustavni sud je utvrdio da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe ističe povrede označenih ustavnih prava u postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 6/10 od 23. februara 2010. godine, a koju je on primio 4. juna 2010. godine.
Prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe, u krivičnom postupku, ceni se u odnosu na dan dostavljanja odluke o žalbi protiv prvostepene presude, kojom se postupak pravnosnažno okončava. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 6/10 od 23. februara 2010. godine, kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, njemu dostavljena najkasnije 4. juna 2010. godine, kako je i sam naveo u ustavnoj žalbi. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 13. jula 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona, podnetu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče ni isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede naznačenog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba može izjaviti nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan odnosno po isteku prekluzivnog roka za podnošenje ustavne žalbe. U situaciji kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.
7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA
sudija
dr Agneš Kartag Odri