Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ostatak žalbe, koji osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, odbačen je zbog nenadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. R . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. R . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Jagodini u predmetu K. 70/13, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. R . iz Beograda , preko punomoćnika P. B , advokata iz Kraljeva, podneo je Ustavnom sudu, 25. aprila 2016 . Godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1492/15 od 11. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je krivični postupak vođen protiv njega trajao 13 godina, što ga je finansijski, fizički i mentalno is crpljivalo. Stoga je Ustavni sud ocenio da se ustavnom žalbom ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Jagodini u predmetu K. 70/13.

Podnosilac dalje osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, sprovedeni dokazni postupak i ocenu izvedenih dokaza u krivičnom postupku u kome je doneta osporena presuda i čije trajanje osporava.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi osporenu presudu i utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta K. 70/13 Višeg suda u Jagodini utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv okrivljenog, ovde podnosioca, i još četiri lica pokrenut je krivični postupak rešenjem o sprovođenju istrage istražnog sudije Okružnog suda u Jagodini Ki. 121/04 od 18. novembra 2004. godine.

U toku istražnog postupka saslušani su podnosilac i ostali okrivljeni, saslušan je veći broj svedoka i izvršeno je finansijsko veštačenje.

Optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Jagodini Kt. 172/04 od 14. februara 2006. godine podnosiocu i okrivljenima R.P, M.S. i A.A. je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika (tačka 1. optužnice), podnosiocu i okrivljenom M.S. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, u podstrekavanju u vezi sa članom 23. OKZ, a okrivljenima R.P. i B.J. izvršenje krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ (tačka 2. optužnice).

U periodu od 18. maja 2006. godine do 21. oktobra 2015. godine, kada je doneta prvostepena presuda, nadležni sud je zakazao glavni pretres 78 puta, od čega je pretres održan svega deset puta , a nije održan 68 puta, usled nedostatka procesnih pretpostavki za njegovo održavanje. Osim dva puta, kada je glavni pretres odložen zbog bolesti postupajućeg sudije, glavni pretres je odlagan zbog nedolaska nekog od okrivljenih i njihovih branilaca, uz nedolaske svedoka ili punomoćnika oštećenog.

Naime, u periodu od 18. maja 2006. do 25. novembra 2009. godine glavni pretres je zakazan 3 0 pu ta, od čega je održan pet puta , kada su saslušani okrivljeni, ispitani svedoci i veštaci. Glavni pretres nije održan 25 puta, pretežno zbog nedolaska i bolesti okrivljenog B.J, koji je kasnije, nakon razdvajanja postupaka preminuo. U ovom periodu dva puta je naređeno medicinsko veštačenje na okolnost da li je okrivljeni B.J. sposoban da učestvuje u krivičnom postupku. Takođe, u navedenom periodu glavni pretres je odlagan i usled nedolaska okrivljenog R.P, u odnosu na kojeg je raspisana poternica i prema kome je rešenjem Okružnog suda u Jagodini K. 32/06 od 24. septembra 2008. godine određen pritvor, a lišen je slobode 14. maja 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe je u ovom periodu tri puta izostao sa glavnog pretresa. Zbog nemogućnosti da se obezbedi prisustvo okrivljenog B.J, 25. novembra 2009. godine je razdvojen krivični postupak u odnosu na tačku 2. optužnice, kojem razdvajanju se podnosilac ustavne žalbe protivio. Za ovo vreme prvostepenom sudu je dostavljena obimna dokumentacija, a naređeno je i ekonomsko -finansijsko veštačenje, nakon čega su veštaci dostavljali nalaze i mišljenja, te, po zahtevu nadležnog javnog tužilaštva, i dopunu nalaza i mišljenja. Konačno, u periodu od 24. septembra 2008. godine do 9. juna 2009. godine prvostepeni sud nije zakazivao glavni pretres.

U periodu od 21. januara 2010. do 11. oktobra 2013. godine glavni pretres je zakazan 30 puta, a održan tri puta, kada su saslušani okrivljeni, izvršeno je suočenje okrivljenih i svedoka, pročitani su iskazi svedoka iz ranije faze krivičnog postupka i pročitani su nalazi veštaka. Dalje, u ovom periodu je izdata naredba da se veštačenjem utvrdi da li je B.J, u odnosu na kojeg je prethodno razdvojen postupak, sposoban da bude saslušan kao svedok, nakon čega je dostavljen negativan nalaz i mišljenje. Takođe, izdata je naredba da se izvrši neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog R.P, vezano za njegovu uračunljivost u vreme izvršenja krivičnog dela i u toku postupka. Nakon što je okrivljeni B.J. preminuo, rešenjem Višeg suda u Jagodini K. 44/10 – Kv. 92/12 od 27. marta 2012. godine spojeni su prethodno razdvojeni krivični postupci, a 26. aprila 2012. godine nadležno javno tužilaštvo je izmenilo optužnicu od 14. februara 2006. godine. Glavni pretres u ovom periodu nije održan 27 puta, najčešće zbog nedolaska okrivljenog R.P, tri puta zbog nedolaska okrivljenog M.S. i A.A, nedolaska branilaca okrivljenih, uz izostanke svedoka , a jednom zbog bolesti sudije. Podnosilac ustavne žalbe je u ovom periodu četiri puta izostao sa glavnog pretresa , a 16. marta 2012. godine MUP je utvrdio da je podnosilac prijavio fiktivnu adresu.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini K. 44/10 od 11. oktobra 2013. godine razdvojen je krivični postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe i predmet je dobio novi broj K. 70/13.

U periodu od 5. novembra 2013. do 21. oktobra 2015. godine glavni pretres je zakazan 18 puta, a održan je dva puta. Glavni pretres u ovom periodu nije održan 16 puta, jednom zbog bolesti sudije, a 15 puta zbog nedolaska okrivljenog i/ili branilac a. U dva navrata okrivljeni je izjavio da se psihički ne oseća dobro i da ne može da prisustvuje glavnom pretresu, nakon čega je izdata naredba da se izvrši neuropsihijatrisko veštačenje, u vezi sa čim je veštak dostavio nalaz i mišljenje da je podnosilac sposoban da učestvuje u postupku.

Presudom Višeg suda u Jagodini K. 70/13 od 21. oktobra 2015. godine, potvrđenom osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1492/15 od 11. marta 2016. godine, okrivljeni je pravnosnažno oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 35. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud ukazuje da je u nizu donetih odluka dao tumačenje prava na suđenje u razumnom roku, zaštićenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povreda navedenog prava postoji ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. Podnosilac ističe da mu je pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što je krivični postupak protiv njega trajao 13 godina.

Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je na snagu stupio Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka. Predmetni krivični postupak okončan osuđujućom presudom je u odnosu na podnosioca trajao 11 godina i skoro četiri meseca.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući navedene kriterijume radi utvrđivanja eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom predmetu bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, u kome je trebalo saslušati više okrivljenih, veliki broj svedoka, izvršiti niz veštačenja, kao i saslušati sudske veštake na okolnosti iz njihovih izveštaja. Međutim, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju sve navedeno nije bilo presudno da osporeni krivični postupak traje 11 godina i skoro četiri meseca. Prevashodni razlog za dugo trajanje ovog krivičnog postupka, po oceni Ustavnog suda, je u činjenici da sud nije bio u mogućnosti da na glavnom pretresu obezbedi prisustvo svih okrivljenih (i/ili njihovih branilaca) , između ostalih i podnosioca ustavne žalbe, posebno nakon što je 11. oktobra 2013. godine u odnosu na njega razdvojen krivični postupak. U periodu od 18. maja 2006. do 11. oktobra 2013. godine podnosilac sedam puta nije pristupio na glavni pretres , dok su u periodu od 11. oktobra 2013. godine do donošenja prvostepene presude podnosilac i/ili njegovi branioci čak 15 puta izostali sa glavnog pretresa , čime su u velikoj meri utica li da postupak traje preko roka koji bi bio primeren. Činjenica da je, uglavnom, svoje odsustvovanje pravdao zdravstvenim stanjem i dostavljenom lekarskom dokumentacijom nije, po mišljenju Ustavnog suda, od uticaja na procenu razloga trajanja osporenog krivičnog postupka.

S obzirom na sve navedene okolnosti, Ustavni sud ocenjuje da se trajanje osporenog krivičnog postupka izvan razumnog roka može pripisati delimično neažurnosti postupajućeg suda (period od 24. septembra 2008. godine do 9. juna 2009. godine), ali u velikoj meri i izostanku okrivljenih sa glavnog pretresa, prvo okrivljenog B.J, kasnije okrivljenog R.P. i konačno okrivljenog N. R , ovde podnosioca ustavne žalbe.

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio u ovom delu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

7. Razmatrajući dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1492/15 od 11. marta 2016. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da prvostepena i osporena drugostepena presuda sadrže detaljno, jasno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje na koji način su sudovi, po slobodnom sudijskom uverenju, nakon sprovedenog celokupnog dokaznog postupka, utvrdili sve pravno relevantne činjenice i jasno izneli na osnovu kojih dokaza je utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe kriv za izvršenje krivičnog dela koje je bilo predmet optužbe u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom krivičnog postupka koji je vođen protiv njega, samo formalno poziva na povredu prava na pravično suđenje, osporavajući dokazni postupak i ponavljajući navode koji su izneti u žalbi protiv prvostepene presude, a na koje su se nadležni sudovi izjasnili na ustavnopravno prihvatljiv način, te da od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud i još jednom oceni zakonitost sprovedenog dokaznog postupka i osporene presude.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti