Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko šest godina. Iako je postupak bio složen, njegovo ukupno trajanje se ne može opravdati, zbog čega je podnosiocu priznato pravo na naknadu štete.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz T . kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 10/13 (ranije pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 124/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. D. M . iz T . kod Čačka podneo je Ustavnom sudu, 14. aprila 2014. godine, preko punomoćnika I. V. Ć, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 10/13 (ranije pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 124/08).
Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, a tražio je i naknadu nematerijalne štete, kao i troškove postupka po ustavnoj žalbi.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Čačku K. 10/13, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Čačku (ranije pred Okružnim sudom u Čačku), koji je pravnosnažno okončan 2014. godine.
Okružno javno tužilaštvo u Čačku je podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv okrivljenog D. M, ovde podnosioca ustavne ž albe.
Istražni sudija Okružnog suda u Čačku je 27. novembra 2007. godine doneo rešenje Ki. 79/07 o sprovođenju istrage protiv okrivljenog D. M, zbog izvršenog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. i člana 61. KZ i krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ.
Okružno javno tužilaštvo u Čačku je podnelo optužnicu Kt. 105/07 od 1. oktobra 2008. godine protiv okrivljenog. Po ovoj optužnici je formiran predmet K. 124/08.
Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka ekonomske struke dostavljen je sudu 30. septembra 2008. godine, a dopunski nalaz 6. oktobra 2009. godine (po primedbama okrivljenog od avgusta 2009. godine).
U toku 2009. godine glavni pretres je zakazan šest puta, pri čemu tri puta nije održan (jednom zbog krivice podnosioca ustavne žalbe).
Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 55/10.
Dopunski nalazi sa mišljenjem sudskog veštaka ekonomske struke dostavljen je sudu 22. juna i 17. novembra 2010. godine.
U toku 2010. godine glavni pretres je zakazan pet puta, pri čemu nije održan dva puta (jedan nije održan zbog odsustva predsednika veća).
Viši sud je naredbom K. 55/10 od 2. septembra 2011. godine odredio novo veštačenje preko veštaka ekomomske-finansijske struke.
Zbog složenosti predmeta veštačenja, Viši sud je naredbom K. 55/10 od 24. novembra 2011. godine odredio veštačenje preko komisije stalnih sudskih veštaka.
U toku 2011. godine glavni pretres je zakazan sedam puta, pri čemu nije održan dva puta.
Nalaz sa mišljenjem komisije sudskih veštaka je dostavljen sudu 20. februara 2012. godine.
Više javno tužilaštvo je podneskom od 29. februara 2012. godine preciziralo optužnicu.
U toku 2012. godine glavni pretres je zakazan pet puta, pri čemu nije održan tri puta (jednom zbog branioca okrivljenog).
Nakon sprovedenog dokaznog postupka, u kome su izvedeni dokazi veštačenjem, uvidom u poslovnu domentaciju i saslušanjem većeg broja svedoka, Viši sud u Čačku je presudom K. 55/10 od 11. juna 2012. godine oglasio okrivljenog krivim.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, posle održanog glavnog pretresa, rešenjem Kž1. 5204/12 od 24. novembra 2012. godine, uvažio žalbe okrivljenog i njegovog branioca, te je ukinuo prvostepenu presudu. Predmet je zaveden pod novim brojem K. 10/13.
U ponovnom postupku su pribavljena izjašnjenja komisije veštaka, koja su dostavljena sudu 13. i 24. maja 2013. godine.
Više javno tužilaštvo je podneskom od 21. maja 2013. godine ponovo precizaralo optužnicu.
U toku 2013. godine glavni pretres je zakazan i održan tri puta.
Viši sud u Čačku je presudom K. 10/13 od 27. maja 2013. godine oglasio krivim okrivljenog (presuda je napisana na 32 stranice).
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1. 4366/13 od 23. januara 2014. godine delimično usvojio žalbe okrivljenog i njegovog branioca, te je preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o troškovima postupka, dok je u preostalom delu prvostepenu presudu potvrdio.
4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 27. novembra 2007. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 23. januara 2014. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4366/13, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao šest godina i dva meseca.
Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Ustavni sud je imao u vidu da je krivični postupak bio činjenično i pravno složen, jer je najpre veštačanje sprovedeno preko sudskog veštaka ekonomske struke, a zatim i preko komisije sudskih veštaka (zbog složenosti predmeta veštačenja), da je sudu dostavljen veći broj dopunskih nalaza i mišljenja veštaka, kao i izjašnjenja komisije sudskih veštaka, uglavnom po primedbama podnosioca ustavne žalbe, da je javno tužilaštvo dva puta precizaralo optužnicu, da je saslušan veći broj svedoka i da je sud izvršio uvid u obimnu pisanu dokumentaciju, pri čemu je glavni pretres redovno zakazivan, a dva puta nije održan zbog krivice podnosioca, odnosno njegovog branioca, ali nalazi da su ove okolnosti od značaja za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete, ali ne i za samo utvrđenje povrede prava.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.
5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, kao što je prethodno ukazano, prvenstveno imao u vidu složenost krivičnog postupka, doprinos podnosioca, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.
6. Ustavni sud ukazuje da podnosilac nijednim navodom nije osporio krivične presude, te se stoga nije posebno bavio njima.
7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.