Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda u korist podnositeljke. Utvrđuje se pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini njenih potraživanja priznatih u stečajnom postupku dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republ ike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. M . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 12 973/11, I. 33163/10 (ranije predmeti Četvrtog opštinskog su da u Beogradu I. 13661/08 i I. 15472/08) i I. 6325/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13661/08 od 1. jula 2009. godine i I. 15472/08 od 18. marta 2009. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 6325/11od 28. aprila 2011. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 26. aprila 2016. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije, u izvršno m postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u predmetu I. 12973/11, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 313/16 od 25. februara 2016. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 16, 18. i 22, člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava i prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). Ova ustavna žalba je zavedena pod Už-3376/2016.

Podnositeljka je 3. novembra 2016. godine podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u predmetu I. 33163/10 , koja je zavedena pod Už- 8275/2016, a 9. februara 2017. godine podnela je i treću ustavnu žalbu zbog povrede navedenog prava u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 6325/11, a koja je zavedena pod Už-1098/2017. Navedenim ustavnim žalbama takođe je istaknuta povreda pomenutih ustavnih načela i prava, te prava iz člana 13. Konvencije u odnosu na rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 316/16 od 27. aprila 2016. godine i Ržg. 440/16 od 20. oktobra 2016. godine.

U svim ustavnim žalbama podnositeljka je navela da u predmetnim izvršnim postupcima nije naplatila potraživanja od izvršnog dužnika H. „J .“, nad kojim je u međuvremenu otvoren stečajni postupak, kao i da joj je u postupcima po zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku utvrđena povreda navedenog prava i dosuđena naknada nematerijalne štete, ali da su osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda odbijen i njeni zahtevi za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjima o izvršenju donetim u osporenim izvršnim postupcima.

Dopunama ustavnih žalbi od 7. aprila 2017. godine podnositeljka je obavestila Ustavni sud da su zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017. godine utvrđena potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju donetih u pomenutim izvršnim postupcima. Predložila je da Ustavni sud spoji postupke po njenim ustavnim žalbama i utvrdi joj pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog navedenim zaključkom Privrednog suda u Beogradu.

2. Ustavni sud je, radi vođenja jedinstvenog postupka, saglasno odredbama člana 42. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/139), ustavnoj žalbi zavedenoj pod Už-3376/2016 spojio ustavne žalbe zavedene pod Už-8275/2016 i Už-1098/2017.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

4. Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz jašnjenje stečajnog upravnika H. „J .“ - u stečaju, od 9. februara i 12. oktobra 2018. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je , u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ a.d. Beograd, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa (neisplaćenih zarada), na osnovu presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10875/07 od 23. maja 2008. godine i P. 553/07 od 21. maja 2007. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjima I. 13661/08 od 1. jula 2009. godine i I. 15472/08 od 18. marta 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Podnositeljka je u septembru 2010. godine podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv istog dužnika radi naplate potraživanja iz radnog odnosa (neisplaćenih zarada), na osnove presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3894/07 od 20. septembra 2007. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 28. aprila 2011. godine doneo rešenje o izvršenju I. 6325/11.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine nad izvršnim dužnikom je otvoren stečajni postupak. Podnositeljka je prijavila svoja potraživanja, koja su zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017. godine utvrđena u ukupnom iznosu od 1.492.756,04 dinara i razvrstana u trećem isplatnom redu.

Osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 313/16 od 25. februara 2016. godine, Ržg. 316/16 od 27. aprila 2016. godine i Ržg. 440/16 od 20. oktobra 2016. godine, pored ostalog, pravnosnažno je utvrđeno da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 12973/11, I. 33163/10 (ranije predmeti Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13661/08 i I. 15472/08 ) i I. 6325/11, određena pravična naknada zbog utvrđene povrede prava i odbijeni zahtevi za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju. U pomenutim rešenjima Vrhovni kasacioni sud je istakao da se naknada materijalne štete koja odgovara potraživanju utvrđenom pravnosnažnom presudom čije izvršenje je traženo u izvršnom postupku ne može tražiti zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, na osnovu člana 8a stav 2. i člana 8b Zakona o uređenju sudova, jer sud u tom postupku može, ali i ne mora odrediti primerenu naknadu koja predstavlja određeni vid satisfakcije i koja, zajedno sa izrečenom merom ubrzanja postupka, utiče na ubrzanje okončanja postupka u kome je došlo do prekoračenja razumnog roka, kao i dalje sprečavanje povrede ovog prava.

5. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da namiri potraživanja utvrđena pravnosnažnim parničnim presudama u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika H. „J .“ Beograd, u stečaju , predstavlja povredu prava podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presuda ma (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih pravnosnažnim presudama (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13661/08 od 1. jula 2009. godine i I. 15472/08 od 18. marta 2009. godine (kasnije predmeti Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 12973/11 i I. 33163/10) i Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 6325/11od 28. aprila 2011. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je utvrdio da ona sadrže jasna obrazloženja razloga za odluku o odbijanju kao neosnovanog zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih iznosa potraživanja, koje je zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao argumentovani ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava (identično stanovište Sud je zauzeo i u Rešenju Už-6225/2016 od 2. februara 2018. godine), te posledično i o povredi prava iz člana 35. stav 2. Ustava.

Što se tiče tvrdnje o povredi prava na delotvorno pravno sredstvo, Ustavni sud ukazuje da je smisao člana 13. Konvencije u tome da obezbedi delotvorno pravno sredstvo na osnovu kog pojedinac može dobiti zaštitu pred nacionalnim organima u slučaju povrede prava, a što je podnositeljka ne samo imala, već i ostvarila obraćanjem redovnim sudovima zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i Ustavnom sudu u pogledu zaštite prava na imovinu .

U odnosu na istaknute povrede načela iz čl. 16, 18. i 22. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim načelima ne jemči nijedno konkretno ljudsko, odnosno manjinsko pravo ili sloboda, već je reč o načelu koje reguliše status međunarodnih izvora prava u ustavnom sistemu i pravnom poretku Republike Srbije, odnosno načelima na kojima počiva ostvarenje svih zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Polazeći od svega napred iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u odnosu na osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.