Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena. Utvrđeno je da propust suda (nedostatak punomoćja u spisima) ne sme ići na štetu stranke, naročito kada zapisnici potvrđuju postojanje urednog ovlašćenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3380/2010
29.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Verice Mihajlović iz Beograd a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Verice Mihajlović i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2624/10 od 22. aprila 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2624/10 od 22. aprila 2010. godine i nalaže da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 12906/07 od 11. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Verica Mihajlović iz Beograda, preko punomoćnika Gordane Vesković, advokata iz Beograda , podnela je Ustavnom sudu 16. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2624/10 od 22 . aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog čl anom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija koju je izjavila protiv drugostepene odluke , sa obrazloženjem da u spisima predmeta nema punomoćja advokata Gordane Vesković za zastupanje podnositeljke, zbog čega se ne može smatrati da je reviziju izjavio pomenuti advokat samo na osnovu činjenice da se na reviziji nalazi njegov pečat i potpis, jer punomoćje nije dostavljeno ni uz podnetu reviziju. Dalje je navela da je sve radnje u postupku preduzimala preko navedenog advokata , za či je je angažovanje priložila pu nomoćje prilikom pokretanja postupka pred prvostepenim sudom, te da je na zapisnicima i u uvodima odluka nižestepenih sudova konstatovano da je zastupa imenovani advokat. Takođe je istakla da kao stranka u postupku ne sme da trpi negativne posledice nestanka ili uništenja punomoćja datog advokatu. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu predlagača, preko advokata Gordane Vesković, podnela Drugom opštinskom sudu u Beogradu 19. maja 2003 . godine predlog protiv D.M, radi određivanja zakupca stana nakon razvoda braka.

Dopisom R. 142/03 od 23. maja 2005. godine Drugi opštinski sud u Beogradu je naložio advokatu Gordani Vesković, kao punomoćniku predlagača, dostavljanje određene dokumentacije.

Drugi o pštinski sud u Beogradu je u zapisnicima sa ročišta od 24. juna i 4. decembra 2003. godine, te 28. septembra i 18. novembra 2004. godine, konstatovao da se za predlagača javlja advokat Gordana Vesković, po punomoćju u spisima.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu R. 142/03 od 18. juna 2007. godine odbijen je predlog predlagača kojim je tražila da je sud odredi za zakupca stana. U uvodu rešenja je navedeno da predlagača zastupa advokat Gordana Vesković.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 12906/07 od 11. juna 2009. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje, pri čemu je i u uvodu drugostepenog rešenja navedeno da je punomoćnik predlagača advokat Gordana Vesković.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 2624/10 od 22. aprila 2010 . godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju predlagača, izjavljenu protiv drugostepenog rešenja. U obrazloženju rešenja je , pored ostalog, navedeno: da je odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 1) u vezi člana 412. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud našao da revizija predlagača nije dozvoljena; da se ne može smatrati da je reviziju izjavio advokat samo na osnovu činjenice što je na podnesak stavljen njegov potpis i pečat, ako u spisima nema punomoćja za zastupanje predlagača od strane advokata Gordane Vesković, niti je taj advokat dostavio punomoćje uz reviziju.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da s vako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09), koji se primenjivao u konkretnom slučaju , bilo je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da se o radnjama preduzetim na ročištu sastavlja zapisnik (član 117. stav 1.); da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koje je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava) dokazuje istinost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 230. stav 1.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koji nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalb e sa aspekta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu navedene odredbe Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog procesnog prava.

Naime, iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi d a je revizija koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila n edozvoljena zbog toga u spisima nema punomoćja za zastupanje podnositeljke od strane advokata Gordane Vesković, iako je na zapisniku sa ročišta od 24. juna 2003 . godine, kao i zapisnicima sa kasnijih ročištima, konstatovano da navedeni advokat zastupa podnositeljku po punomoćju u spisima, i zato što punomoćje za zastupanje nije dostavljeno ni uz izjavljenu reviziju.

Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni sud na zapisniku sa ročišta od 23. juna 2003 . godine, kao i ostalim zapisnicima, konstatovao da je za podnositeljku ustavne žalbe pristupila advokat Gordana Vesković, po punomoćju u spisima predmeta, te ne stoji konstatacija Vrhovnog kasacionog suda da u spisima predmeta nema punomoćja za zastupanje od strane imenovanog advokata. Naime, z apisnik o glavnoj raspravi jeste isprava koju u propisanom obliku izdaje nadležni sud - javna isprava i on dokazuje istinost onoga što se u njemu potvrđuje ili određuje. Dakle, zapisnički konstatovana činjenica da advokat Gordana Vesković zastupa podnositeljku ustavne žalbe po punomoćju u spisima p redstavlja pravno obavezujuću činjenicu, kako za stranke u postupku , tako i za sam sud koji odlučuje o zahtevu stranke. Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud nije mogao da odbaci reviziju podnositeljke ustavne žalbe kao nedozvoljenu zbog toga što se u spisima predmeta ne nalazi punomoćje podnositeljke dato advokatu. Takođe, uredno vođenje spisa predmeta predstavlja obavezu suda, pa nesaglasnost između zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo spisima predmeta i stvarne sadržine spisa predmeta predstavlja propust suda koj i ne može biti na štetu stranke u bilo kojoj fazi sudskog postupka .

Upravo navedena nesaglasnost između formalnog i faktičkog stanja ukazuje na to da se osporeno revizijsko rešenje zasnivalo na procesnom razlogu koji nije bio utvrđen na nesumnjiv i pouzdani način. Jedna od osobenosti procesnih odluka revizijskog suda jeste da razlozi za odbačaj revizije moraju biti utvrđeni na pouzdan i nesumnjiv način, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj. Navedena okolnost predstavlja još jedan razlog zašto revizijski sud nije mogao da odbaci reviziju podnositeljke kao nedozvoljenu. U cilju otklanjanja ukazane nesaglasnosti, a imajući u vidu da i zapisnički konstatovana činjenica može biti dovedena u pitanje, Vrhovni kasacioni sud je imao procesnu mogućnost da vrati spise predmeta prvostepenom sudu , sa nalogom da sprovede izviđajne radnje i na nesumnjiv i pouzdan način utvrdi da li je stvarn o priloženo punomoćje podnositeljke dato advokatu Gordani Vesković, a potom da spise predmeta ponovo dostavi Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o vanrednom pravnom leku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da revizija koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavi la nije nedozvoljena u pogledu zakonskog osnova za njeno izjavljivanje, kako je to Vrhovni kasacioni sud utvrdio osporenim revizijskim rešenjem, ne uzimajući u obzir pravnu obaveznost zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo spisima predmeta .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2624/10 od 22. aprila 2010. godine povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje.

Ovakvo pravno stanovište u pogledu povrede prava na pravično suđenje Ustavni sud je zauzeo i prilikom donošenja O dluke Už-3024/2010 od 17. februara 2011. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), Ustavni sud je u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje i, kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, poništio osporeno rešenje i naložio Vrhovnom kasacionom sudu da donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv druostepenog rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavn om sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti