Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu oštećene i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao skoro šest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra zbog neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragice Kostić iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragice Kostić i utvrđuje d a je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu K. 932/10 (ranije Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu K. 245/07) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragica Kostić iz Bora je 15. jula 201 0. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Zaječaru, ranije Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu K. 245/07.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da se pred Osnovnim sudom u Zaječaru vodi krivični postupak protiv D.A; da je kao oštećena podnela krivičnu prijavu protiv D.A. 4. februara 2003. godine, a da je poslednji pretres pred Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu K. 245/07 održan 29. oktobra 2008. godine, od kada se glavni pretres ne zakazuje; da osporeni krivični postupak „ulazi u osmu godinu postupanja, a da nije doneta ni prvostepena presuda“.

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi joj pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i odgovore Osnovnog suda u Zaječaru VIII Su. 107/2011 od 13. aprila 2011. godine i VIII Su. 18/2013 od 17. januara 2013. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu K. 932/10 vodio se krivični postupak protiv D.A. zbog produženog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. u vezi sa članom 251. stav 1. Krivičnog zakonika.

Nakon sprovedenog predkrivičnog postupka, Opštinsko javno tužilaštvo u Zaječaru je 27. aprila 2007. godine protiv okrivljenog podiglo optužnicu Kt. 449/05 i predmet je zaveden u Opštinskom sudu u Zaječaru pod brojem K. 245/07.

Tokom krivičnog postupka Opštinski (potom Osnovni) sud u Zaječaru je ročište za glavni pretres zakazao 17 puta, i to:

- tokom 2007. godine jedanput – nije održan (na zahtev punomoćnika oštećene, ovde podnositeljke ustavne žalbe);

- tokom 2008. godine sedam puta – tri održana (21. aprila, 21. maja i 29. oktobra) i četiri neodržana (od kojih dva na zahtev punomoćnika oštećene, ovde podnositeljke ustavne žalbe).

Na ročištu za glavni pretres koje je bilo održano 29. oktobra 2008. godine branilac okrivljenog je predložio da se obavi novo sudsko-medicinsko veštačenje, budući da je veštak koji je učestvovao u izradi postojećeg nalaza i mišljenja učestvovao u jednoj fazi lečenja oštećene. Stoga je Opštinski sud u Zaječaru istog dana odredio i doneo naredbu za novo medicinsko veštačenje koje je povereno Sudsko-medicinskom odboru - Institutu za sudsku medicinu pri Medicinskom fakultetu u Beogradu. Istovremeno, predsednik postupajućeg veća je odredio da će se glavni pretres nastaviti po prispeću spisa predmeta i nalaza i mišljenja.

Nakon sprovedene reforme pravosuđa, krivični postupak se od 1. januara 2010. godine vodio pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu K. 932/10.

Institut za sudsku medicinu je spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Zaječaru 16. aprila 2010. godine, uz obaveštenje da je Sudsko medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Beogradu izvršio veštačenje po naredbi suda od 29. oktobra 2008. godine i da će isto biti sudu dostavljeno nakon isplate po dostavljenom računu na ime nagrade veštacima i na ime materijalnih troškova.

Postupajući predsednik veća se odmah po prijemu navedenog dopisa obratio vršiocu funkcije predsednika Osnovnog suda u Zaječaru, sa molbom da se razmotri mogućnost avansne uplate za izvrešno veštačenje u cilju zakazivanja glavnog pretresa.

Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Zaječaru je 21. aprila 2010. godine obavestio predsednika veća u predmetu K. 932/10 da, zbog višemilionskih dugovanja nasleđenih iz prethodnih godina, ne postoji mogućnost za isplate nagrade veštacima.

Dana 27. oktobra 2010. godine postupajući predsednik veća se ponovo obratio vršiocu funkcije predsednika Osnovnog suda u Zaječaru sa molbom za avansnu uplatu za izvršeno veštačenje, ali je istog dana obavešten da još uvek takva mogućnost ne postoji („jer i pored redovnog mesečnog iskazivanja docnji ovog suda Ministarstvo pravde ne prenosi dovoljno sredstava“).

Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Zaječaru je 11. februara 2011. godine obavestio predsednika veća u predmetu K. 932/10 da su se stekli uslovi za avansnu uplatu veštacima i da je ista tog dana i izvršena.

Institut za sudsku medicinu je svoj nalaz i mišljenje dostavio Osnovnom sudu u Zaječaru 18. februa ra 2011. godine.

Ročišta za glavni pretres su zakazan a:

- tokom 2011. godine pet puta – tri održana (6. aprila, 23. maja i 29. novembra) i dva neodržana;

- tokom 2012. godine četiri puta – dva održana (24. aprila i 12. septembra) i dva neodržana.

Osnovni sud u Zaječaru je 12. septembra 2012. godine doneo presudu K. 932/10 i pismeni otpravak je ekspedovao strankama 4. oktobra 2012. godine.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru (16. oktobra 2012. godine), oštećena - ovde podnositeljka ustavne žalbe (25. oktobra 2012. godine) i okrivljeni D.A. (31. oktobra 2012. godine).

Dana 9. januara 2013. godine sud je doneo rešenje o obustavi krivičnog postupka usled smrti okrivljenog D.A.

Podnositeljka ustavne žalbe je u osporenom krivičnom postupku imala svojstvo oštećenog lica i istakla je imovinskopravni zahtev 10. novembra 2003. godine, još u pretkrivičnom postupku u predmetu Opštinskog suda u Boru Kri. 186/03 na zapisniku o saslušanju svedoka i visinu imovinskopravnog zahteva je preko punomoćnika opredelila na glavnom pretresu održanom 12. septembra 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 221. tačka 6)).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, a polazeći od svoje dosadašnje prakse (videti, pored ostalih, odluke Už-261/2007 od 25. decembra 2008. godine, stav 6, Už-408/2008 od 9. jula 2009. godine, stav 6. i Už-452/2009 od 14. jula 2011. godine, stav 5.), kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava (videti odluku u predmetu Ristić protiv Srbije od 18. januara 2011. godine, stav 44.), Ustavni sud ukazuje da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, kao i da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim. Stoga se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na ostvarivanje njihovih građanskih prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ''Boris Stojanovski protiv `Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije`'' od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev koji je povezan sa materijalnom ili nematerijalnom štetom koju su pretrpeli kao posledicu krivičnog dela (videti presude u predmetima ''Atanasova protiv Bugarske'' od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. i ''Boris Stojanovski protiv `Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije`'' od 6. maja 2010. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome nije bila optužena, već je imala svojstvo oštećene. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom krivičnom postupku podnositeljka ustavne žalbe istakla imovinskopravni zahtev, iz čega nesumnjivo proizlazi da je jasno izrazila svoju nameru da traži naknadu štete.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe aktivno legitimisana za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak od podizanja optužnice (27. april 2007. godine) trajao skoro šest godina, a povodom događaja koji se odigrao još u januaru 2002. godine, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne može opravdati ovako dugo trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da se predmetni krivični postupak neprekidno vodio pred ranije Opštinskim, sada Osnovnim sudom u Zaječaru i da je za sve vreme trajanja postupka doneta samo jedna prvostepena presuda , i to tek 12. septembra 2012. godine. Ročište za glavni pretres uopšte nije zakazivano tokom 2009. i 2010. godine. Ustavni sud je pri tom imao u vidu činjenicu da su se sudski spisi nalazili na veštačenju godinu dana i šest meseci (od 29. oktobra 2008. godine do 16. aprila 2010. godine), kao i da je tek 18. februara 2011. godine, po uplati izvršenog veštačenja isto dostavljeno Osnovnom sudu u Zaječaru, ali je ocenio da ova činjenica nije od značaja za drugačiju odlku Suda, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima u okviru svoje nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud ukazuje da nije potrebno posebno ocenjivati složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, niti značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da je na zahtev punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe tri puta glavni pretres odlagan (jedanput u 2007. i dva puta u 2008. godini), ali je mišljenja da to nije od značajnijeg uticaja na dužinu trajanja postupka, budući da je za nerazumno trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, odgovoran prevashodno postupajući prvostepeni sud, a ne podnositeljka ustavne žalbe.

Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog, utvrdio da je u predmetnom krivičnom postupku povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećeno m licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti