Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv više krivičnih presuda. Žalba je podneta znatno nakon isteka roka od 30 dana od prijema drugostepenih presuda. Obraćanje tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne produžava rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Stefanovića iz Donje Jajine, opština Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nebojše Stefanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 770/06 od 17. novembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 13/07 od 24. januara 2007. godine, presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 938/06 od 12. septembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 918/07 od 9. jula 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Stefanović iz Donje Jajine, opština Leskovac, je 15. jula 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 770/06 od 17. novembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 13/07 od 24. januara 2007. godine, presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 938/06 od 12. septembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 918/07 od 9. jula 2008. godine, zbog povrede načela zabrane ponovnog suđenja u istoj stvari (ne bis in idem) garantovanog članom 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je po prijemu osporenih odluka podneo predloge Republičkom javnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i da ga je to tužilaštvo obavestilo aktima KTZ. 820/08 od 17. februara 2010. godine i KTZ. 113/10 od 27. aprila 2010. godine da nema osnova za podizanje navedenih zahteva.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju utvrdio da su protiv podnosioca ustavne žalbe vođena dva krivična postupka za krivično delo pronevere iz člana 251. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90, "Službeni glasnik RS", br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 67/03).

Prvi krivični postupak je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 13/07 od 24. januara 2007. godine, kojom je potvrđena osporena prvostepena presuda Opštinskog suda u Leskovcu K. 770/06 od 17. novembra 2006. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 820/08 od 17. februara 2010. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

Drugi krivični postupak je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 918/07 od 9. jula 2008. godine, kojom je potvrđena osporena prvostepena presuda Opštinskog suda u Leskovcu K. 938/06 od 12. septembra 2007. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 113/10 od 27. aprila 2010. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac, a ne okrivljeni. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravni lek čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, već se, prema stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu, odnosno po žalbi na drugostepenu presudu, kada je ona, u skladu sa zakonom, dozvoljena. Ovakav stav već je zauzet u ranijim rešenjima Ustavnog suda (npr. Už-1233/2009 od 17. septembra 2009. godine, Už-1887/2009 od 12. novembra 2009. godine).

Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenih drugostepenih krivičnih presuda podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Leskovcu Kž. 13/07 od 24. januara 2007. godine nesumnjivo primio pre 17. februara 2010. godine kada je sačinjeno obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 820/08, a da je osporenu presudu Okružnog suda u Leskovcu Kž. 918/07 od 9. jula 2008. godine nesumnjivo primio pre 27. aprila 2010. godine kada je sačinjeno obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 113/10, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić