Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 16 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao 16 godina. Nedelotvorno postupanje sudova, posebno višestruko ukidanje prvostepenih presuda, dovelo je do povrede, zbog čega je dosuđena naknada.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3388/2011
19.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. P . iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P . i utvrđuje da je u parničn om postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 132/95, a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12758/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P . iz B. je 22. jula 2011. godine, preko punomoćnika M . S . Ć, advokata iz B . podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 132/95.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je Javno preduzeće "J." 21. marta 1995. godine podnelo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog, podnosioca ustavne žalbe, radi isplate određenog deviznog novčanog iznosa na ime naknade štete; da je prvostepena presuda doneta 22. oktobra 2008. godine, a drugostepena odluka kojom je preinačena prvostepena presuda doneta je 6. aprila 2011. godine; da je parnični postupak neopravdano trajao16 godina pri čemu je isključiva odgovornost nadležnog suda za njegovo nerazumno dugo trajanje, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pr avna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12758/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Javno preduzeće "J. a ." B. je 21. marta 1995. godine podnelo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete isplatom određenog deviznog novčanog iznosa. Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 132/95 od 28. marta 1995. godine spojeno je više parnica, među kojima je i predmetni postupak P1. 132/95, u kojima je isti tužilac podneo tužbe protiv više tuženih iz istovrsnog pravnog odnosa, odnosno više primljenih iznosa po osnovu zarade i stanarine i određeno je da će se jedinstveni postupak voditi pod brojem P1. 132/95. Tužbeni zahtev je preciziran 1. septembra 1995. godine.

Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu održano je tri ročišta za glavnu raspravu, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, izvršen je uvid u normativne akte tužioca, dok tri ročišta nije bilo održano, i to dva iz procesnih razloga, a jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 6533/96 od 6. oktobra 1998. godine tužba protiv tuženog J. P, podnosioca ustavne žalbe, kao i protiv ostalih tuženih, je odbačena kao neblagovremena. Odlučujući o žalbi tužioca, rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž- I -147/99 od 3. februara 1999. godine ukinuto je rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 6533/96 od 6. oktobra 1998. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 1083/99 i održano je deset ročišta, dok osam ročišta nije bilo održano, i to: šest iz procesnih razloga, a dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na ročištima su u tri navrata čitani celokupni spisi predmeta zbog promene u sastavu veća, saslušane su parnične stranke i izvršen je uvid u određene izveštaje u vezi obračuna zarada tuženima, kao i u normativna akta tužioca.

Tužbeni zahtev je preciziran 18. januara 2001. godine.

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1083/99 od 22. oktobra 2004. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je delimično povučena tužba u odnosu na tuženog J . P ., podnosioca ustavne žalbe, u iznosu od 1870,10 AUD u odnosu na tuženu M. J. u iznosu od 1.581 AUD i u odnosu na tuženu D. S. u iznosu od 1.436 AUD; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi J. P . da tužiocu isplati iznos od 4.027 AUD, sa domicilnom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate i da mu naknadi troškove postupka; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac da se obaveže tužena M. J. da tužiocu isplati iznos od 3212 AUD, sa domicilnom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena D. S. da tužiocu isplati iznos od 1436 AUD, sa domicilnom kamatom počev od 1. aprila 1991. godine, pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka; u stavu petom izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 237.600,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 638/05 od 22. februara 2005. godine ukinuo presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1083/99 od 22. oktobra 2004. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i u tom delu je predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepeni sudom predmet je dobio broj P1. 1006/05 i održano je četiri ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke, pročitani su spisi predmeta, dok jedno ročište nije bilo održano iz procesnih razloga.

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 1006/05 od 14. marta 2006. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi J. P, podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu isplati iznos od 4027 AUD , sa domicilnom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i da mu naknadi troškove postupka; u stavu drugom i stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženima M. J. i D. S; u stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi postupke troškova.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 12508/06. od 16. aprila 2008. godine ukinuta je presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu 1006/05 od 14. marta 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 2397/08, održano je jedno ročište na kome su pročitani spisi predmeta i presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2397/08 od 22. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi J. P . da tužiocu isplati iznos od 4.027 AUD, sa domicilnom kamatom od podnošenja tužbe pa do isplate i da mu nadoknadi troškove postupka; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojimje tražio da se obaveže tužena M. J. da tužiocu isplati iznos od 3.212 AUD, sa domicilnom kamatom od podnošenja tužbe pa do isplate i da mu nadoknadi troškove postupka; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena D. S. da tužiocu isplati iznos od 1.436 AUD, sa domicilnom kamatom od 1. aprila 1991. godine pa do isplate i da mu nadoknadi troškove postupka; u stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac da tuženima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 394.800,00 dinara.

Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3014/10 od 6. aprila 2011. godine, u stavu prvom izreke preinačena je presuda Četvrtog suda u Beogradu P. 2397/08 od 22. oktobra 2008. godine u stavu prvom, drugom i delu stava trećeg pa su obavezani tuženi, i to: J. P . da tužiocu isplati iznos od 4.027 australijskih dolara, sa domicilnom kamatom počev od 21. marta 1995. godine pa do isplate, tužena M. J. da tužiocu isplati iznos od 3.212 australijskih dolara, sa domicilnom kamatom od 21. marta 1995. godine pa do isplate, tužena D. S. da isplati tužiocu iznos od 1.436 australijskih dolara sa domicilnom kamatom počev od 21. marta 1995. godine pa do isplate; u stavu drugom izreke potvrđena je presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2397/08 od 22. oktobra 2008. godine u stavu trećem izreke u delu dosuđene kamate kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena D. S. da tužiocu isplati na iznos glavnog duga od 1.436 australijskih dolara domicilnu kamatu za period od 1. aprila 1991. godine do 20. marta 1995. godine; u stavu trećem izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2397/08 od 22. oktobra 2008. godine, pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplate iznos od 7.000,00 dinara.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči prav o na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko 11 godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 21. marta 1995. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe prvostepeni sud je posle dve i po godine tužbu odbacio kao neblagovremenu i u tom periodu je bilo održano tri ročišta, dok dva ročišta nisu bila odžana, drugostepeni sud je posle četiri meseca ukinuo navedeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak.

Dalje, u ponovnom postupku bilo je održano deset ročišta, dok šest ročišta nije bilo održano i prvostepeni sud je posle pet godina i sedam meseci odlučio, dok je drugostepeni sud posle četiri meseca ponovo ukinuo prvostepenu presudu. Dalje, u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom bilo je održano četiri ročišta i prvostepeni sud je odlučio posle godinu dana dok je drugostepeni sud posle dve godine ponovo ukinuo prvostepenu presudu, zatim, u ponovnom postupku prvostepeni sud je odlučio posle šest meseci, dok je drugostepeni sud pravnosnažno odlučio posle dve i po godine.

Dakle, parnični postupak je trajao 16 godina, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda dužini trajanja postupka je doprinelo i višestruko ukidanje prvostepenih odluka od strane drugostepenog suda. Ustavni sud ukazuje da se ovakvo postupanje sudova, saglasno praksi ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava ocenjuje kao "neopravdana aktivnost sudova", s obzirom na to da je vraćanje predmeta na ponovno suđenje često rezultat grešaka koje su počinili prvostepeni sudovi. Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog premeta pred sudom niže instance, sama po sebi može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (presuda „Pavlylynets protiv Ukrajine “, od 6. septembra 2005. godine).

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka jer je prisustvovao svim ročištima za glavnu raspravu, a takođe, predmet spora je za njega bio od značaja, imajući u vidu da je u pitanju bio zahtev za isplatu za podnosioca kao tuženog značajnog novčanog iznosa. Po oceni Suda, predmetni postupak nije bio posebno složen da bi trajao 16 godina.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 132/95, a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12758/11, pa je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 16 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti