Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro sedam godina bez donošenja prvostepene presude. Nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem mogućem roku.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-3390/2011
13.11.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Jovanović , Miće Martaća, Zorice Rađen i Milice Zečević, svih iz Čačka, i Brane Živković iz Trnave, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2013. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Jovanović, Miće Martaća, Zorice Rađen, Milice Zečević i Brane Živković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 673/06, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1. 75/10, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .
2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Snežana Jovanović, Mića Martać, Zorica Rađen i Milica Zečević, svi iz Čačka, i Brana Živković iz Trnave, podneli su 21. jula 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 673/06, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1. 75/10.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je tužba u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom podneta 25. decembra 2006. godine, što znači da postupak traje punih pet godina i da na osnovu objektivnih dešavanja i tempa rada nema izgleda da će se okončati u razumnom roku.
Predložili su Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i donese odluku kojom će naložiti redovnom sudu da se postupak u ovoj pravnoj stvari okonča u razumnom roku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P1. 75/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosioci ustavne žalbe su 25. decembra 2006. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženog privrednog društva „Grafopromet“ a.d. iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i naknade regresa za korišćenja godišnjeg odmora za 2006. i 2007. godinu. Predmet je zaveden pod brojem P1. 673/06.
Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, parnični postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1. 75/10.
Do dostavljanja parničnih spisa Ustavnom sudu 10. oktobra 2013. godine, pred redovnim sudom zakazano je ukupno 37 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu 12 ročišta nije održano, od čega 11 ročišta nije održano iz razloga isključivo vezanih za sud, a jedno, i to ročište zakazano za 26. mart 2013. godine, nije održano jer uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile, pa je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom. Takođe, zakazano je i održano ročište 23. avgusta 2013. godine povodom predloga tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta, na kome je odlučeno da se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, te je stavljeno van snage rešenje kojim se tužba smatra povučenom. U predmetnom parničnom postupku nije doneta nijedna prvostepena presuda.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čij u s e povred u podnosioci ustavne žalb e pozivaju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .
5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 25. decembra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku, i da je j oš uvek u fazi prvostepenog odlučivanja.
U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju parnični postupak traje šest godina i deset meseci, pri čemu nije doneta nijedna prvostepena presuda, što samo po sebi ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, šestogodišnje trajanje ove parnice bez ijedne donete presude ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da, bez obzira na složenost činjeničnih i pravna pitanja u konkretnom slučaju (veštačenje na okolnost utvrđivanje zarade za pet tužilaca), ne može se prihvatiti da se parnica nakon šest godina i deset meseci još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, i pored toga što su podnosioci u određenoj meri doprineli trajanju postupka. Naime, za vremenski period od pet meseci, i to od 26. marta 2013. godine, kada je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom, zbog nepristupanja podnosilaca ustavne žalbe i druge parnične stranke ročištu, do 23. avgusta 2013. godine, kada je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje, odgovornost snose isključivo podnosioci ustavne žalbe.
6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 673/06, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1. 75/10, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, a saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.
7. Krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, a s obzirom na to da podnosioci ni su istaka li zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević