Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje Privrednog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka. Sud je zauzeo stav da je odbacivanje prigovora, sa obrazloženjem da je postupak okončan pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3392/2021
07.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „P .“ d.o.o. Niš iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „P.“ d.o.o. Niš i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda Iv.1755/17, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem P. K . iz Leskovca u predmetu I.Iv. 392/17.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „P.“ d.o.o. Niš iz Niša je 15. marta 2021. godine, preko punomoćnika B. B. J, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Leskovcu R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine zbog povrede načela iz člana 22. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da se prigovor odnosi na izvršni postupak koji je okončan pred sudom, jer je predmet nakon donošenja rešenja o izvršenju ustupljen javnom izvršitelju radi sprovođenja izvršenja, te se smatra da je predmet rešen.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da sud nije mogao odbaciti njegov prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka jer postupak nije okončan, nego je samo nastavljen pred javnim izvršiteljem, te da je donet uz pogrešnu primenu merodavnih zakonskih odredaba. U zahtevu ustavne žalbe podnosilac je tražio da se poništi osporeno rešenje, utvrdi povreda označenih ustavnih prava, da mu se nadoknadi nematerijalna šteta, materijalna šteta na ime troškova pred redovnim sudom i troškovi postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Privredni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine odbacio prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu Iv. 1755/17, a kasnije pred javnim izvršiteljem P . K . iz Leskovca u predmetu I.Iv. 392/17, sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku. Sem toga, sud je naveo da je javni izvršitelj P. K . razrešen dužnosti javnog izvršitelja rešenjem Ministarstva pravde broj 740-08-00256/2013-22 od 20. marta 2020. godine i da je predlog kojim se traži da se istom naloži ubrzanje postupka nera zumljiv.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (član 11. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 i 106/16 – autentično tumačenje ) propisano je: da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 128. stav 1.) i kada javnom izvršitelju prestane delatnost, nastavlja je njegov zamenik , a ako nema zamenika ministar imenuje drugog javnog izvršitelja sa tog područja koji privremeno preuzima njegove poslove i da je ministar dužan da raspiše konkurs za imenovanje novog javnog izvršitelja u roku od 90 dana (član 489. st. 1. i 2.) ( u daljem tekstu: ZIO).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavnom žalbom osporeno rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred tim sudom , sa obrazloženjem da o predmetnom prigovoru, saglasno odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da se postupa jer je predmet okončan pred sudom , a postupak sprovođenja izvršenja se vodi pred javnim izvršiteljem, dodajući i da je javni izvršitelj razrešen dužnosti, te da je predlog kojim se traži da se istom naloži ubrzanje postupka nerazumljiv.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 128. ZIO , koji je merodavan u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Predmetni izvršni postupak se prvo vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu, a od 7 . decembra 2017. godine nastavljen je pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzavanje izvršnog postupka, čije sprovođenje je nastavljeno pred javnim izvršiteljem koji je razrešen dužnosti , ustavnopravno neprihvatljivo.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Leskovcu R4. I. 2/21 od 5. februara 2021. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Privrednog suda u Leskovcu u predmetu Iv.1755/17, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno rešenje i naložio otklanjanje štetnih posledica, to se nije posebno bavio pitanjem povrede načela iz člana 22. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete na ime troškova koje je imao u postupku pred sudom po prigovoru radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o prigovoru podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, te je ovaj zahtev odbacio, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe tek nakon eventualno usvojenog prigovora radi ubrzavanja postupka, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, imaju pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom tog prava, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

10. Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u kao u tački 5. izreke.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti