Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv Odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana objavljivanja osporenog akta u „Službenom glasniku“, a ne od dana kada je podnositeljka saznala za njega.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3393/2010
15.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Maje Pavlović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Maje Pavlović izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opšte i posebne nadležnosti ( „Službeni glasnik RS“, broj 106/09) od 17. decembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Maja Pavlović iz Beograda je 16. jula 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava zajemčenih čl. 21. i 60. Ustava Republike Srbije, čl. 6, 8, 10, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), jer podnositeljka u ustavnoj žalbi nije navela podatke o aktu koji osporava ustavnom žalbom, datum njegovog prijema, kao ni zahtev o o kome Sud treba da odluči.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 8. novembra 2010. godine obavestio podnositeljku ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje ovoga suda po podnetoj ustavnoj žalbi i naložio joj da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi ustavnu žalbu, uz upozorenje da će ustavna žalba biti odbačena ukoliko u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda.

Podnositeljka ustavne žalbe je 22. novembra 2010. godine dostavila dopunu ustavne žalbe, u kojoj je navela: da joj je Odlukom Visokog saveta sudstva o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 106/09) od 17. decembra 2009. godine, prestala sudijska funkcija; da je uvidom u tu odluku utvrdila da nije izabrana za sudiju; da pojedinačnu odluku nije dobila do dana podnošenja dopune ustavne žalbe.

3. Ustavni sud je utvrdio da je Visoki savet sudstva na sednici održanoj 16. decembra 2009. godine doneo osporenu odluku koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 106/09 od 17. decembra 2009. godine.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Ceneći blagovremenost izjavljene ustavne žalbe, Ustavni sud je rok od 30 dana propisan Zakonom o Ustavnom sudu računao od dana objavljivanja osporene odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ustavni sud je ovako postupio imajući u vidu da je u konkretnom slučaju osporen akt organa koji je objavljen u službenom glasilu, a nije dostavljen lično. Po shvatanju Ustavnog suda, smisao vezivanja početka roka za izjavljivanje ustavne žalbe za momenat dostavljanja osporenog akta je u tome da se taj rok računa od momenta kada je sadržina akta protiv koga se ustavna žalba izjavljuje mogla postati poznata podnosiocu ustavne žalbe. Kako se u konkretnom slučaju radi o odluci Visokog saveta sudstva koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, podnositeljka ustavne žalbe je mogla biti upoznata sa njenom sadržinom momentom njenog objavljivanja, pa se od tog momenta i računa rok za izjavljivanje ustavne žalbe.

Imajući u vidu datum objavljivanja osporenog akta u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te činjenicu da je ustavna žalba podneta 16. jula 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku zakonskog roka. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 3363/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe
• Už 3330/2010: Odbacivanje ustavne žalbe sudije zbog neblagovremenosti protiv odluke Visokog saveta sudstva
• Už 3433/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe protiv odluke o izboru sudija
• Už 2402/2010: Odbačaj neblagovremene ustavne žalbe protiv Odluke o izboru sudija
• Už 3306/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe sudije
• Už 3161/2010: Odbacivanje ustavne žalbe neizabranog sudije zbog neblagovremenosti
• Už 3516/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti podnošenja