Proizvoljno postupanje suda i povreda prava S. M. u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Privrednog suda u Leskovcu zbog očigledne greške u primeni prava. Utvrđene su povrede prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Podnosiocu je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3396/2022
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz Brestovca kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 495/22 od 8. marta 2022. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 495/22 od 8. marta 2022. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo S. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo S. M. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Brestovca kod Leskovca, podneo je 28. marta 2022. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 495/22 od 8. marta 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je osporenim rešenjem proizvoljno odbačen njegov prigovor radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka, jer je u obrazloženju pogrešno konstatovano da je podnosiocu već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u istom sudskom postupku i da je stoga stekao pravo na pravično zadovoljenje. Insistira na tome da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 3174/19 od 27. juna 2019. godine, na koje se poziva postupajući sud u obrazloženju osporenog rešenja, utvrđena podnosiocu povreda navedenog ustavnog prava u drugom stečajnom postupku, zbog čega podnosilac nije mogao da podnese tužbu za naknadu materijalne štete u pogledu neizmirenog potraživanja u stečajnom postupku koji se vodio pod brojem St. 18/10. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i sajt Agencije za privredne registre, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 20/09 od 13. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „L.“ d.p. Leskovac, u kome je podnosilac ustavne žalbe prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa, koja su mu i utvrđena.

Privredni sud u Leskovcu je, nakon formiranja nove mreže sudova, počev od 2010. godine preuzeo prvostepenu nadležnost za postupanje u ovoj stečajnoj stvari i predmet je dobio novi broj St. 18/10.

Privredni sud u Leskovcu je 8. marta 2022. godine doneo osporeno rešenje R4 St. 495/22, kojim je odbacio prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je sud izvršio proveru podataka i utvrdio da je u postupku po Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pod poslovnim brojem R4 St. 3174/19 od 27. juna 2019. godine usvojen zahtev predlagača i utvrđena mu povreda prava na suđenje u razumnom roku, pa da je istim rešenjem naloženo postupajućem sudu da u predmetu St. 18/10 preduzme sve neophodne mere i radnje potrebne kako bi se stečajni postupak okončao; da je članom 31. navedenog zakona predviđeno da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje; da je imajući u vidu da je između podnošenja prigovora o kome je odlučeno usvajanjem prigovora i podnošenja ovog prigovora proteklo vreme propisano citiranim odredbama, te da je predlagač mogao da naplati svoje potraživanje podnošenjem tužbe, prvostepeni sud je ocenio da za sada nema uslova da odlučuje o prigovoru; da predlagač u prigovoru nije izneo podatke u vezi činjenice da li je podneo tužbu za naknadu imovinske štete i da li je po tužbi doneta odluka, zbog čega je prvostepeni sud ocenio da je prigovor nepotpun i da ga treba odbaciti, u smislu odredbe člana 8. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Stečajni postupak je zaključen pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 18/10 od 2. marta 2022. godine, po kom osnovu je 27. aprila 2022. godine stečajni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome se pobija rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 495/22 od 8. marta 2022. godine sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je zaključio da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na tvrdnji da je postupajući sud proizvoljno primenio merodavno pravo kada je odbacio njegov prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10.

U konkretnom slučaju, Privredni sud u Leskovcu je uporište za donošenje osporenog rešenja isključivo našao u rešenju istog suda R4 St. 3174/19 od 27. juna 2019. godine. Prvostepeni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe navedenim rešenjem već jednom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku i da je podnosilac posledično tome imao pravo da aktivira zakonski mehanizam za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečaju, podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije u roku od jedne godine od dana kada je stekao pravo na pravično zadovoljenje. Nedostatak podatka o tome da li je podnosilac podneo tužbu za naknadu imovinske štete je, po mišljenju Privrednog suda u Leskovcu, učinilo nepotpunim prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka, zbog čega je isti odbacio.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da je postupajući sud prilikom donošenja osporenog rešenja očigledno izgubio iz vida da je citiranim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 3174/19 od 27. juna 2019. godine zapravo utvrđena povreda prava ovde podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio nad stečajnim dužnikom „L.“ d.o.o. Leskovac pred istim sudom u predmetu St. 47/10. Polazeći od toga, Ustavni sud ističe stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.). Uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje predstavlja primer sudske odluke koja je zasnovana na očiglednoj grešci. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 495/22 od 8. marta 2022. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 495/22 od 8. marta 2022. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, uzimajući u obzir da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje u ovoj ustavnopravnoj stvari i poništeno osporeno rešenje doneto u postupku po prigovoru radi ubrzavanja stečajnog postupka, to Ustavni sud nije posebno cenio navode podnosioca da je osporenim rešenjem povređeno njegovo pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

S obzirom na izneto, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa društvenim kapitalom trajao 13 godina i šest meseci, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu i odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je u pomenutom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir da je prethodno utvrdio da je podnosiocu stavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Leskovcu da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom istovremeno predstavlja i povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10 povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 18/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Proizvoljno postupanje suda i povreda prava S. M. u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti