Odluka Ustavnog suda o obustavi izvršnog postupka i zahtevu za otklanjanje nepravilnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu M. G. protiv rešenja kojim je odbačen njen zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Sud je zaključio da je zahtev pravilno odbačen jer je podnet nakon pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G . iz Inđije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M . G . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji Ipv(I) . 32/17 od 8. marta 2017. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba M. G . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku odlučivanja o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji u predmetu I. 623/12.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. G . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. U stava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji u predmetu I. 623/12.

4. Odbacuje se ustavna žalba M. G . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji I. 623/12 od 17. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Inđije podnela je Ustavnom sudu, 21. aprila 2017. godine, preko punomoćnika R. J, advokata iz Inđije, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji I. 623/12 od 17. avgusta 2016. godine i Ipv(I) . 32/17 od 8. marta 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji I. 623/12.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji I. 623/12 od 17. avgusta 2016. godine kojim je obustavljen izvršni postupak, jer se podnositeljka kao izvršni poverilac nije izjasnila o tome da li je voljna da dalje izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj, u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, kao i rešenje tog suda Ipv(I). 32/17 od 8. marta 2017. godine kojim je pravnosnažno odbačen njen zahtev za otklanjanje nepravilnosti.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je izvršni sud na preterano formalistički način primenio pravila izvršnog postupka prilikom obustave izvršnog postupka, jer se podnositeljka podneskom izjasnila da dalje izvršenje sprovede sud, ali je isk ljučivo tehničkom greškom označen drugi broj predmeta, i to samo iz razloga što su izvršni postupci zbog reorganizacije mreže sudova više puta menjali broj predmeta. Podnositeljka je navela i to da je sporni izvršni postupak trajao 12 godina.

Podnositeljka us tavne žalbe je predložila Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporena rešenja. Tražila je naknadu nematerijalne štete i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji I. 623/12 i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac M. G , ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 2. aprila 2009. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Inđiji protiv izvršnog dužnika R . M, radi namirenja novčanog potraživanja. Opštinski sud u Inđiji je rešenjem I. 138/09 od 16. aprila 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Nakon upostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu I. 623/12.

Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji je osporenim rešenjem I. 623/12 od 17. avgusta 2016. godine obustavio izvršni postupak, jer se podnositeljka kao izvršni poverilac nije izjasnila o tome da li je voljna da dalje izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj, u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. U pouci o pravnom leku koje je sadržano u osporenom prvostepenom rešenju konstatovano je da se protiv rešenja može izjaviti žalba Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Osporeno prvostepeno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 28. avgusta 2016. godine i protiv tog rešenja nije izjavljena žalba.

Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je 30. septembra 2016. godine izjavio zahtev za otklanjanje nepravilnosti.

Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji je rešenjem I. 623/12 od 24. januara 2017. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za otklanjanje nepravilnosti. U obrazloženju ovog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da se predmetni zahtev može podne ti sve dok se izvršni postupak ne okonča i pod uslovom da su nepravilnosti učinjeni odlukama protiv kojih nije dozvoljeno drugo pravno sredstvo-prigovor.

Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji je osporenim rešenjem Ipv(I). 32/17 od 8. marta 2017. godine odbio kao neosnovan prigovor podnositeljke izjavljen protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se poziva podnositeljka, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – Autentično tumačenje, 113/17 – Autentično tumačenje i 54/19) propisano je da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (stav 1.) i da ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja (stav 2 .).

Odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano: da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1.); da će se stranka ili učesnik u postupku obratiti nadležnom sudu ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, i da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja (stav 2.); da će, kada je podnet zahtev iz stava 2. ovog člana, izvršitelj nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa (stav 3.); da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 5.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigl edno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnog slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog , odnosno procesnog prava. Kao što zadatak Ustavnog suda nije da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, to i prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, nije njegov zadatak da prilikom ocene povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda donosi odluku umesto domaćih sudova , koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane (vidi presudu Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine, broj predstavke 72118/01, stav 170.).

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe osporila rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji Ipv(I). 32/17 od 8. marta 2017. godine, kojim je pravnosnažno odbačen njen zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao nedopušten.

Stim u vezi, Ustavni sud podseća na već ustaljenu praksu u vezi sa zahtevom za otklanjanje nepravilnosti da je navedeni zahtev, kao specifično pravno sredstvo u izvršnom postupku, postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac, ali i drugi učesnici u postupku, mogu da izraze svoje protivljenje načinom na koji se odvija izvršni postupak. Njime se u sudskoj praksi pobijaju rešenja i zaključci suda, kao i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju kako sud tako i izvršitelj, pri čemu sud u formi rešenja odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO iz 2011. godine (videti Odluku Ustavnog suda Už-1777/2013 od 17. decembra 2015. godine, objavljena na internet sajtu Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je podnela zahtev za otklanjanje nepravilnosti nakon pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka – obustavom postupka. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 20 11. godine nije propisao poseban rok u kojem se može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnost i, ali da je u članu 74. stav 1. Zakona propisano da se podneskom može zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Dakle, Z akonom nije data mogućnost da se zahtev podnese nakon okončanja izvršnog postupka, a što može biti obustavom ili zaključenjem, u smislu člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da svaka procesna radnja preduzeta u izvršnom postupku proizvodi svoje zakonsko pravno dejstvo do pravnosnažno okončanja izvršnog postupka.

Primenjujući napred navedeno na konkretni slučaj i osporeno rešenje , Ustavni sud ocenjuje da je izvršni sud na ustavnopravno prihvaljiv način postupio i odlučio kada je odbacio podnositeljkin zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koji je podnet nakon okončanja izvršnog postupka. U suprotnom, meritorno odlučivanje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti nakon pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka značilo bi da se zahtevu suštinski daje dejstvo jednog vanrednog pravnog sredstva, a što je isključeno u izvršnom postupku.

Ustavni sud dalje ukazuje da razlog zbog čega je zahtev za otklanjanje nepravilnosti u pra ksi redovnog suda i Ustavnog suda postao univerzalni supstitut žalbe, a i više od toga, i zbog čega je Ustavni sud u svojim odlukama zahtevu za otklanje nepravlnosti dao pravno dejstvo izvan njegovih zakonskih okvira , jeste restriktivni odnos Zakona o izvršnju i obezbeđenju iz 2011. godine prema redovnom pravnom sredstvu u izvršnom postupku. Stoga, ukoliko je stranci ili učesniku u izvršnom postupku u skladu sa zakonom dato pravo da određenu odluku ili radnju pobija prigovorom ili žalbom, kao u konkretnom slučaju, a koja pravna sredstva su delotvorna pravna sredstva u izvršnom postupku, onda su oni dužni da koriste dato zakonsko pravo u cilju zaštite svojih subjektivnih građanskih prava i pravnih interesa. U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni poverilac imala pravo da protiv prvostepenog rešenja o obustavi izvršnog postupka izjavi žalbu, a što ona nije učinila, već je nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje navedenog pravnog sredstva, podnela zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Izvršni sud je pravnosnažno odbacio podnositeljkin zahtev za otklanjanje nepravilnosti i zbog toga što je protiv rešenja o obustavi izvršenja imala pravo da izjavi žalbu, a to nije učinila, što je, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno prihvatljivo. Meritorn o odlučivanje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u takvoj procesnoj situaciji značilo bi „konvalidaciju“ procesnog propusta stranke , odnosno učesnika u postupku koj i nije izjavi o prigovor ili žalbu, što je u suprotnosti za zakonskim ciljem zbog koga je uveden predmetni zahtev, a što je još bitnije, u suprotnosti je sa njegovim ciljem koji je definisan u praksi redovnog suda i u praksi Ustavnog suda. U takvoj situaciji otpada razlog zbog čega je zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u praksi dato pravno dejstvo izvan zakonskih granica i tada dopuštenost zahteva treba tumačiti striktno u skladu sa zakonom – taj zahtev dopušten je samo protiv odluka i radnji suda i sudskog izvršitelja, a što ovde nije slučaj.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji Ipv(I). 32/17 od 8. marta 2017. godine nije povređeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji u predmetu I. 623/12, Ustavni sud ukazuje da s obzirom na to da je podnositeljkin zahtev za otklanjanje nepravilnosti pravnosnažno odbačen, to postupak odlučivanja o predmetnom zahtevu koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji u predmetu I. 623/12 ne predstavlja jedinstvenu pravnu cel inu sa izvršnim postupkom koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 623/12, a koji je pravnosnažn okončan obustavom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da je postupak odlučivanja o zahtevu z a otklanjanje nepravilnosti koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji u predmetu I. 623/12 trajao nešto duže od pet meseci (zahtev je podnet 30. septembra 2016. godine, a osporeno drugostepeno rešenje je doneto 8. marta 2017. godine). Navedeno trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, objektivno se ne može smatrati nerazumno dugim. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavn u žalbu u tom delu kao očiglednu neosnovanu , rešavajući kao u tački 2. izreke.

U delu ustavne žalbe u kojem se ističe povreda na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. U stava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica Inđiji u predmetu I. 623/12, Ustavni sud ukazuje da je predmetni izvršni postupak okončan obustavom osporenim rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji I. 623/12 od 17. avgusta 2016. godine, koje je dostavljeno punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 28. avgusta 2016. godine i protiv kog rešenja nije izjavljena žalba. U smislu odredbe člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Kako je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe osporeno rešenje o obustavi izvršnog postupka primio 28. juna 2016. godine, a ustavna žalba podneta je 21. aprila 2017. godine, znači nakon isteka zakonskog roka od 30 dana, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporeno rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji I. 623/12 od 17. avgusta 2016. godine, Ustavni sud ukazuje da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, u smislu odredbe člana 170. Ustava, da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe. Kako podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije izjavila žalbu protiv osporenog prvostepenog rešenja, o čemu je bila i poučena poukom o pravnom leku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u tomu delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o obustavi izvršnog postupka i zahtevu za otklanjanje nepravilnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti