Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz izvršnih isprava protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini priznatog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3404/2016
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Stajića iz Krive Reke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Stajića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 261/05, I. 325/05 i I. 553/05, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog dela potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693 , umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Stajić iz Krive Reke podneo je, 15. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Branislava Tanaskovića, advokata iz Brusa, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 261/05, I. 325/05 i I. 553/05 kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju I. 261/05 od 7. aprila 2005. godine, I. 325/05 od 12. maja 2005. godine i I. 553/05 od 22. avgusta 2005. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-9391/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, dopisom od 8. juna 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3404/2016.

Dopunom ustavne žalbe od 23. aprila 2016. godine podnosilac je osporio rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 582/14 od 3. septembra 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 554/15 od 22. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. Ustava. Navedeni akti se osporavaju u pogledu visine dosuđene naknade štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je u dopuni ustavne žalbe, pored ostalog, naveo da su sudovi po zahtevima drugih predlagača u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dosuđivali veće naknade.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 582/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, vodio je pred Opštinskim sudom u Brusu tri izvršna postupka u predmetima I. 261/05, I. 325/05 i I. 553/05, protiv izvršnog dužnika AD „Kopaonik“ iz Brusa.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem St. 693/10 od 16. jula 2010. godine otvorio stečajni postupak nad AD „Kopaonik“ iz Brusa. Podnosiocu ustavne žalbe je u navedenom stečajnom postupku priznato potraživanje u iznosu od 413.327,02 dinara, dok je potraživanje osporeno za 147.787,19 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 582/14 od 3. septembra 2015. godine, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Milanu Stajiću u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, delimično je usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 554/15 od 22. oktobra 2015. godine, između ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 582/14 od 3. septembra 2015. godine u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o n eodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja izvršenja u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 261/05, I. 325/05 i I. 553/05, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv dužnika AD „Kopaonik“ iz Brusa, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji mu nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ima mogućnost da se ovom sudu ponovo obrati sa zahtevom za naknadu osporenog dela svog potraživanja, a nakon eventualnog okončanja parničnog postupka, imajući u vidu da podnosilac nije dostavio dokaze o ishodu parničnog postupka povodom osporenog dela svog potraživanja, te da Ustavni sud ne raspolaže činjenicama na osnovu kojih bi i o tom delu njegovog zahteva mogao da donese odluku.

6. Razmatrajući dopunu ustavne žalbe od 23. aprila 2016. godine kojom su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 582/14 od 3. septembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 554/15 od 22. oktobra 2015. godine, u delu kojim je utvrđena visina dosuđene naknade štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, izjavljivanjem žalbe protiv prvostepenog rešenja o kojoj je odlučivao Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Rž. gp. 554/15 od 22. oktobra 2015. godine. Ispitujući dopunu ustavne žalbe s obzirom na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio da podnosilac nije dostavio dokaze o nejednakom postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Dalje, Ustavni sud ističe da u situacijama kada se odlučuje o zahtevima za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u redovnim sudskim postupcima, te sledstveno tome i naknadi štete zbog povrede tog ustavnog prava, identična činjenična i pravna situacija mogla bi postojati samo u slučajevima kada su podnosioci inicijalno učestvovali u parničnom postupku kao suparničari ili u isti stupili istovremeno, te u izvršnom postupku kada su podneli jedan predlog za izvršenje. Naime, kod dosuđivanja novčane naknade, po pravilu ne postoji identitet činjeničnog stanja, te visina naknade zavisi od sticaja brojnih objektivnih i subjektivnih činjenica i okolnosti.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti