Odluka Ustavnog suda o zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Sud je poništio presudu Apelacionog suda, zaključujući da se na zahtev za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom primenjuje duži rok zastarelosti predviđen za krivično gonjenje, a ne opšti rokovi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3405/2010
16.01.2014.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi K. B. iz N. P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. B. i utvrđuje da je stavom drugim izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1282/10 od 27. aprila 2010. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1282/10 od 27. aprila 2010. godine u stavu drugom izreke i određuje da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi prvotužene izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1413/07 od 21. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. B. iz N. P. je 17. jula 2010. godine, preko punomoćnika J. B, advokata iz B, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1282/10 od 27. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, vođenom radi naknade štete zbog smrti bliskog lica, pogrešno primenjeno materijalno pravo. Naime, podnositeljka ističe da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu preinačena prvostepena u delu u kome je odlučenu o naknadi štete u odnosu na prvotuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde, Kazneno–popravni zavod u Sremskoj Mitrovici i zauzet je stav da tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, nema pravo da koristi privilegovane rokove iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima u odnosu na odgovorno lice, već samo u odnosu na učinioca krivičnog dela. Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravosnažnom presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 34/03 od 20. juna 2006. godine S. A, osuđenik na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno–popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, oglašen je krivim za krivično delo ubistva iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije jer je lišio života A. J, takođe osuđenika na izdržavanju kazne zatvora.

Podnositeljka ustavne žalbe, majka A. J, je 16. februara 2007. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podnela tužbu radi naknade materijalne i nematerijalne štete protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Kazneno–popravni zavod u Sremskoj Mitrovici i tuženog Sebastijana Alimovića.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1413/07 od 21. maja 2008. godine je, u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznose bliže označene u izreci presude; stavom drugim izreke je delimično usvojen tužbeni zahtev u odnosu na nematerijalnu štetu, pa su tuženi obavezani da solidarno isplate iznose bliže označene u izreci presude, dok je stavom trećim izreke odbijen preostali deo tužbenog zahteva od dosuđenog do traženog iznosa; stavom četvrtim i petim izreke odlučeno je o troškovima postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1282/10 od 27. aprila 2010. godine, u stavu prvom izreke, je potvrđena prvostepena presuda u odnosu na tuženog S. A. i žalbe tužilje i drugotuženog su odbijene kao neosnovane, dok je stavom drugim izreke usvojena žalba tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Kazneno–popravni zavod u Sremskoj Mitrovici i preinačena prvostepena presuda u delu stava prvog, drugog i četvrtog tako što je u odnosu na ovog tuženog tužbeni zahtev odbijen u celosti. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud prilikom donošenja presude pogrešno ocenio prigovor zastarelosti potraživanja koji je tokom postupka istakla prvotužena; da se u konkretnom slučaju rokovi zastarelosti računaju prema odredbi člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je predviđen trogodišnji subjektivni rok zastarelosti koji se vezuje za dve okolnosti – saznanje oštećenog za štetu i štetnika; da je stavom drugim istog člana Zakona predviđen objektivan rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz delikta, koji počinje da teče od momenta kada je šteta prouzrokovana, bez obzira za saznanje oštećenog za štetu i štetnika; da je šteta za tužilju nastala 15. januara 2001. godine, a tužba je podneta 16. februara 2007. godine, pa je potraživanje naknade štete u odnosu na tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde, Kazneno–popravni zavod u Sremskoj Mitrovici zastarelo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnositeljka ustavne žalbe se poziva i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuje od navedenih odredaba Evropske konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99), kojima je propisano: da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, a da zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (član 360. st. 1. i 2.); da zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano (član 361. stav 1.); da zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362.); da kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (član 377. stav 1.).

Odredbom člana 95. stav 1. tačka 3) Osnovnog Krivičnog zakona („Službeni list SFRJ“, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90 i „Službeni list SRJ“, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 39/03) bilo je propisano da ako u ovom zakonu nije drukčije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor preko pet godina.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre konstatuje da se suština navoda o povredi označenog prava odnosi na tvrdnju podnositeljke da je Apelacioni sud u Beogradu proizvoljno primeno materijalno pravo kada je odlučio o prigovoru zastarelosti prvotužene.

Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, te da je zadatak Ustavnog suda u okviru ocene postojanja povrede prava na pravično suđenje da ispita da li je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, od strane redovnih sudova, eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnositeljke ustavne žalbe.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, utvrdio Stav koji se odnosi na rok zastarelosti za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom, koji glasi: „U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom (član 377. ZOO), ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. Zakona o obligacionim odnosima, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja samo ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Isti rok zastarelosti krivičnog gonjenja primenjuje se ako je krivični postupak obustavljen, odnosno ako se nije mogao pokrenuti zato što je okrivljeni umro ili je duševno oboleo, odnosno ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i odgovornost okrivljenog, kao što su amnestija i pomilovanje. U svim ostalim slučajevima primenjuje se opšti rok zastarelosti potraživanja iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima “.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju šteta za podnositeljku ustavne žalbe nastala izvršenjem krivičnog dela, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 34/03 od 20. juna 2006. godine, te da prema navedenom stavu Suda, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo prema štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Ustavni sud stoga ocenjuje da je u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Beogradu očigledno proizvoljno primenio materijalno pravo, i to na štetu podnositeljke ustavne žalbe kada je odlučio da nema mesta primeni odredbe člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, već je primenio odredbe člana 376. istog zakona.

Kako je Ustavni sud ocenio da osporena presuda ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge u pogledu ocene prigovora zastarelosti prvotužene Republike Srbije, to je utvrdio da je stavom drugim izreke osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1282/10 od 27. aprila 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava podnositeljke mogu otkloniti samo poništajem osporenog dela predmetne presude Apelacionog suda u Beogradu i određivanjem da isti u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Kazneno–popravni zavod u Sremskoj Mitrovici kao prvotužene, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom Sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti