Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u postupku konverzije

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda u vezi sa konverzijom prava korišćenja u pravo svojine. Upravni organi i sud su pravilno postupili, zasnivajući odluku na stanju u katastru nepokretnosti u trenutku podnošenja zahteva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Medića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Medića izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8129/12 od 12. marta 2015. godine, rešenja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja – Sektor za građevinarstvo i investicione projekte broj 952-01-01042/2012-09 od 11. maja 2012. godine i rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Subotica broj 952-02-1252/2012 od 28. februara 2012. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Medić iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 21. maja 2015. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, garantovanih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je osporenim prvostepenim rešenjem usvojen zahtev privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o , Subotica , za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na izgrađenom građevinskom zemljištu označenom u rešenju i da je podnosilac tek kada mu to rešenje dostavljeno saznao da je vođen predmetni upravni postupak; da je podnosilac u žalbi protiv navedenog rešenja ukazao da ne pokretnost na koju se podnosilac zahteva za konverziju poziva „u prirodi ne postoji“, odnosno da je ista srušena i da celokupan prostor na kojem je izgrađen samo objekat u vlasništvu podnosioca pripada njemu po osnovu prava korišćenja, usled čega ne postoje uslovi da ce po zahtevu drugog lica izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine. Dalje se navodi da je donosilac osporenog drugo stepenog rešenja zauzeo stav da je za odlučivanje po zahtevu za konverziju merodavno stanje katastra nepokretnosti u momentu podnošenja zahteva, a da su u osporenoj presudi Upravnog suda u celosti potvrđeni i ponovljeni stavovi postupajućih organa uprave, iako je na održanoj usmenoj raspravi Upravni sud došao do saznanja da je nadležna služba katastra nepokretnosti izdala dokumentaciju iz koje proizlazi „očigledna nesaglasnost faktičkog i pravnog stanja, kao i suprotnost katastarskog stanja “.

U ustavnoj žalbi se ističe da je podnosiocu arbitrernom i proizvoljnom primen om odredaba člana 133 . i 139. Zakona o opštem upravnom postupku, člana 125. Zakona o državnom premeru i katastru i člana 34. Zakona o upravnim sporovima, povređeno pravo na pravično suđenje . Povredu označenog prava podnosilac obrazlaže time da mu je onemogućeno da učestvuje u postupku odlučivanja o zahtevu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na spornim nepokretnostima, iako je „u tom upravno m postupk u odlučivano o njegovim pravima i pravnim interesima“. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, ističe da je Upravni sud propustio da utvrdi datum kada je podnet predmetni zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, a to „nije navedeno ni u jednom od osporenih upravnih akata“, usled čega je nemoguće utvrditi koje je stvarno katastarsko stanje postojalo u momentu podnošenja zahteva.

U prilog tvrdnji o povredi prava na imovinu, podnosilac ustavne žalbe navodi da je donošenjem osporenih a kata organa uprave i Upravnog suda došlo do umanjenja njegove imovine , suprotno „pravnim načelima“ koji ma se uređuj e materija upisa prava svojine na nepokretnosti u katastar nepokretnosti i da je „u celosti onemogućen da raspolaže delom svoje imovine (predmetnom parcelom) , iako je istu stekao i pravo na njoj upisao na zakonit i savestan način.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporenu presudu Upravnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postup ku, izvršio uvid u osporen e akt e i ostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Subotica broj 952-02-1252/2012 od 28. februara 2012. godine dozvoljen je u listu nepokretnosti broj 20191 , KO Stari grad , upis prava svojine u korist privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan “ d.o.o, Subotica, sa udelom 56/276 i upis prava svojine u korist Zorana Medića iz Subotice (ovde podnosioca ustavne žalbe) , sa udelom od 220/276, na sledećim nepokretnostima: k.p. br oj 3779/1, njiva prve klase, k .p. broj 3779/1, zemljište pod zgradom – objektom, k .p. broj 3779/1, zemljište uz zgradu – objekat i k.p. broj 3779/2, zemljište pod delom zgrade, dosadašnjih nosi laca prava korišćenja, upisanih kao vlasnika posebnih delova na objektu broj 1, sa udelom 1/1.

U žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog rešenja , navedeno je, pored ostalog: da je Republički geodetski zavod pokrenuo postupak izlaganja na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanja prava na nepokretnostima evidentiranim u listu nepokretnosti privremeni broj 20191, KO Stari grad, upravo radi razjašnjenja ovog pitanja, odnosno nepostojanja nekretnine na kojoj je , navodno , pravo korišćenja steklo privredno društvo „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o, Subotica , iako ta nepokretnost fizički u tom trenutku nije postojala; da je počev od 2004. godine sporna nepokretnost više puta „prometovana“ i da podnosilac „sve vreme dokazuje i ukazuje na nespornu činjenicu da ona ne postoji, a i da postoji, ne može joj se prići, jer na kompletnom prostoru u celini podnosilac ima pravo korišćenja“.

Osporenim rešenjem Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja – Sektor za građevinarstvo i investicione projekte broj 952-01-01042/2012-09 od 11. maja 2012. godine odbijena je žalba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio rešenje prvostepenog organa. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja, pored ostalog, naveo : da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je 28. novembra 2011. godine privredno društvo „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o, Subotica , podnelo zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine i da je kao dokaz o nastaloj promeni priložen list nepokretnosti broj 20191 , KO Stari grad ; da je uvidom u zemljišnoknjižni uložak broj 15789, KO Stari grad , utvrđeno kako je sporni stan broj 3 u prizemnoj stambenoj zgradi površine 65,26 m1 , sagrađen na k.p. broj 3779, menjao vlasnike počev pod 2004, preko 2008, 2010. i 2011. godine; da je utvrđeno da ne postoji neki poseban raniji zahtev podnosioca koji je nerešen, već da je postupak u predmetu broj 951-12738/2011, koji je Komisija vodila povodom nepokretnosti na predmetnoj parceli, vođen u postupku izlaganja za konkretnu nepokretnost, da je taj postupak okončan preuzimanjem podataka iz zemljišnoknjižnog uloška broj 15789, KO Stari grad i da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 03 broj 951-17 5/2012 od 2. februara 2012. godine potvrđen katastar nepokretnosti za deo KO Stari grad.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8129/12 od 12. marta 2015. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv osporenog rešenja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. U obrazloženju osporene presude je najpre konstatovano da je podnosilac u tužbi naveo: da je u postupku izlaganja bilo potrebno utvrditi da se na katastarskoj parceli broj 3779 nalazi samo tužilac kao vlas nik nekretnine-stambene zgrade; da podnosilac zahteva za konverziju nije mogao steći pravo svojine na nekretnini-placu, površine 56,26 m 2 (kolika je bila stambena površina porušenog stana ), imajući u vidu činjenicu da je Generalnim planom Subotica-Palić do 2020. godine predviđena minimalna veličina parcele od 300 m 2, da bi se mogla smatrati građevinskom parcelom na kojoj je moguće, eventualno, graditi stambene ili druge objekte. Upravni sud je dalje naveo da je na usmenoj javnoj raspravi održanoj 10. marta 2015. godine podnosilac predao sudu kopiju plana za predmetnu parcelu od 5. oktobra 2010. godine, kao dokaz da se na spornoj parceli nalazi samo jedan objekat i i stakao da je u toku trajanja sudskog postupka podnet zahtev za „upis rušenja nadležnom katastru“, koji je odbijen, ali da odluka nije pravnosnažna. Upravn i sud je ocenio da je tuženi organ pravilno odlučio kada je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca, imajući u vidu da je prvostepeni organ doneo odluku prema pravu merodavnom u trenutku kada je zahtev za upis primljen i u kom trenutku je na stanu broj 3 u prizemlju porodične stambene zgrade, izgrađene na k .p. broj 3779/1, kao vlasnik sa udelom 1/1 bil o upisano privredno društvo „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o , Subotica, a da u zakonom propisanoj proceduri, po kojoj se evidentiraju promene nastale u postupku održavanja katastra nepokretnosti, nije izvršena promena koja se odnosi na predmetnu nepokretnost, osim što je na osnovu rešenja Agencije za privredne registre – Registar privrednih subjekata od 28. januara 2011. godine zabeležena promena naziva vlasnika predmetnog stana. Upravni sud je, polazeći od navedenog, kao i odredaba čl. 114, 115, 116, 117 , 118 . i člana 125. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik PC “, br. 72/09 i 18/10) , ocenio neosnovanim navod tužbe o nepostojanju predmetnog objekta. Takođe je ocenjen neosnovanim navod tužbe da ce u konkretnom slučaju radi o konverziji prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, u smislu odredbe člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji, jer se iz zemljišno-knjižnog uloška broj 15789/3 jasno vidi kako je predmetna nepokretnost menjala vlasnike, kao i da, u ovom slučaju, nisu u pitanju privredna društva ili druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak. Upravni sud je istakao da je netačna tvrdnja podnosioca da tuženi organ nije imao u vidu odredbe čl. 122. i 123. Zakona o državnom premeru i katastru , jer se u konkretnom slučaju ne radi o upisu zajedničkih prava, već o upisu prava deljivih srazmerno celini, gde svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava u skladu sa odredbom člana 123. stav 4. istog Zakona. Upravni sud je, takođe, ocenio da ce u postupku po zahtevu za konverziju ne može preispitivati upis prava na nepokretnosti u postupku izlaganja, a da navod tužbe da je pred nadležnim organom pokrenut postupak brisanja objekta – stana broj 3 nije od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, jer je takav zahtev, po navodima samog podnosioca, podnet u toku predmetnog upravnog spora.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09…108/10), u tekstu koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, bilo je propisano: da promene u postupku održavanja, u smislu ovog zakona, jesu promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale izgradnjom, rekonstrukcijom, dogradnjom, uklanjanjem objekta i formiranjem posebnih delova objekta (član 114. stav 1. tačka 2)) ; da prikupljanje podataka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvođenje radova na terenu iz člana 114. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, kao i obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele, obavlja geodetska organizacija (član 115. stav 1.); da je imalac prava na nepokretnosti dužan je da u roku od 30 dana od nastanka promene podnese zahtev za provođenje promene Zavodu (član 117. stav 1.); da je uz zahtev iz stava 1. ovog člana imalac prava dužan da dostavi ispravu za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima (član 117 . stav 2.); da se u pis u katastar nepokretnosti vrši, po pravilu, po skraćenom postupku na osnovu priloženih isprava (član 121. stav 1.); da se, u slučaju kada se utvrdi da se na osnovu priloženih isprava ne može odlučiti po zahtevu, može sprovesti ispitni postupak – saslušanje stranaka, uviđaj, veštačenje i drugo (član 121. stav 2.); da su stranke u postupku upisa lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik i svako lice radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa (član 122.); da u pis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih, na osnovu overenog ovlašćenja ostalih zajedničara (član 123. stav 3.); da a ko se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava (član 123. stav 4.); da je z a odlučivanje o osnovanosti upisa merodavno stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je zahtev za upis primljen (član 125. stav 1.); da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Služba po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima (član 137. stav 1.); da se gr eške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti (član 137. stav 2.) . Prema važećoj odredbi člana 137. stav 2. Zakona, rok za ispravljanje grešaka i propusta o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima iznosi 10 godina.

Odredbama člana 101. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09…124/11), koje su bile na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano : da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, bez naknade (stav 1.); da v lasnicima posebnih fizičkih delova u stambenim zgradama sa više stanova, poslovnim i poslovno-stambenim zgradama izgrađenim na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, srazmerno površini posebnih fizičkih delova čiji su vlasnici, bez naknade (stav 2 .); da upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana , vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica (stav 5.) .

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano : da organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno (član 131. stav 1.), ako je stranka u svom zahtevu navela činjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su organu poznate (tačka 1)) ili ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa (tačka 2)) ; da stranka ima pravo da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima (član 133. stav 2.); da je službeno lice koje vodi postupak dužno da pruži mogućnost stranci da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni (član 133. stav 3.); da službeno lice koje vodi postupak određuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slučaju kad je to korisno za razjašnjenje upravne stvari (član 139. ), a mora je odrediti u upravnim stvarima u kojima učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima (tačka 1)) ili kad treba da se izvrši uviđaj ili sasluša svedok ili veštak (tačka 2)) .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su u osporenim aktima arbitrerno i proizvoljno primenjene odredbe čl. 133 . i 139. Zakona o opštem upravnom postupku, člana 125. Zakona o državnom premeru i katastru i člana 34. Zakona o upravnim sporovima, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje. Podnosilac, između ostalog, ističe da mu nije bilo omogućeno učešće u prvostepenom postupku koji je vođen po zahtevu privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o , Subotica , za konverziju prava korišćenja u pravo svojine , a da je drugostepeni organ propustio da poništi osporeno prvostepeno rešenje, kako bi se u ponovnom postupku održala usmena rasprava.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bi la očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Ustavni sud je konstatovao da je predmetni upravni postupak pokrenut zahtevom privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan“ d .o.o, Subotica , za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu i da je tim rešenjem dozvoljen upis prava svojine sa udelima označenim u rešenju u korist dotadašnjih nosilaca prava korišćenja navedenog privrednog društva i podnosioca ustavne žalbe , koji su bili upisani kao vlasnici posebnih delova na spornom objektu, sa udelom 1/1. Ustavni sud je dalje konstatovao da iz odredbe člana 101. Zakona o planiranju i izgradnji , koja je bila na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva, proizlazi da je vlasnicima posebnih fizičkih delova u stambenim zgradama sa više stanova, izgrađenim na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, prestajalo pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i pre lazilo u pravo svojine, srazmerno površini posebnih fizičkih delo va čiji su vlasnici, bez naknade. Saglasno odredbi člana 123. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru, ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava mogao je da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu je nadležni organ vršio upis i u korist drugih imalaca prava .

Ispitujući navode ustavne žalbe da su podnosilac i privredno društvo „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o , Subotica , stranke sa suprotnim interesima u upravnom postupku koji je vođen po zahtevu navedenog privrednog društva , Ustavni sud je imao u vidu da predmetni zahtev nije bio usmeren na udeo podnosioca ustavne žalbe u pravu korišćenja sporne katastarske parcele, već samo na deo podnosioca predmetnog zahteva u istom pravu. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se upis u katastar nepokretnosti vrši, po pravilu, po skraćenom postupku na osnovu priloženih isprava, saglasno odredbi člana 121. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, Ustavni sud nalazi da je prvostepeni organ bio ovlašćen da odluči o zahtevu privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o, Subotica , bez održavanja javne rasprave i sprovođenja posebnog ispitnog postupka, kao i da po službenoj dužnosti istim rešenjem izvrši upis prava podnosioca ustavne žalbe, kao imaoca prava deljiv og srazmerno celi ni. Ovaj sud stoga smatra da nemaju ustavnopravnog utemeljenja navodi ustavne žalbe da je u postupku po zahtevu privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o, Subotica , odlučivano o pravima i pravnim interesima podnosioca i da mu je, suprotno odredbama čl. 133. i 139 . Zakona o opštem upravnom postupku, onemogućeno učešće u tom postupku .

Ocenjujući navode ustavne žalbe d a je drugostepeni organ imao obavezu da poništi rešenje prvostepenog organa kako bi se u ponovnom postupku održala rasprava pred tim organom, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u žalbi protiv rešenja prvostepenog organa izrazio suprotan interes u odnosu na podnosioca zahteva privredno društvo „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o, Subotica, tvrdnjom da „stan broj 3 u kući u ulici Vuka Karadžića 8 ne postoji, a i da postoji, ne može mu se prići, jer na kompletnom prostoru u celini on ima pravo korišćenja“. Ustavni sud je, međutim, konstatovao da osporeno drugostepen o rešenje sadrži ocenu d a razlozima i dokazima priloženim uz žalbu nije dovedena u pitanje zakonitost rešenja prvostepenog organa , budući da je u postupku utvrđeno da je postupak izlaganja za spornu nepokretnost okončan preuzimanjem podataka iz zemljišnih knjiga i da je rešenjem od 2. februara 2012. godine potvrđen katastar nepokretnosti za deo KO Stari grad , kao i da ne postoji nerešen zahtev podnosioca koji se odnosi na spornu nepokretnost. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je kao dokaz o nastaloj promeni uz zahtev priložen list nepokretnosti broj 20191 , KO Stari grad, te da je uvidom u zemljišnoknjižni uložak broj 15789, KO Stari grad , utvrđeno kako je sporni stan broj 3 – čiji je vlasnik podnosilac predmetnog zahteva, u periodu od 2004. do 2012. godine menjao vlasnik e, ovaj sud nalazi da je drugostepeni organ izneo ustavnopravno prihvatljiv zaključak da sporni objekat postoji. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da sud u upravnom sporu ocenjuje zakonitost konačnog upravnog akta u vreme njegovog donošenja (navedeno stanovište Sud je izrazio, pored ostalih, u Odluci Už-2798/2009 od 6. septembra 2012. godine i rešenjima Už-4532/2010 od 14. oktobra 2013. godine i Už-3009/2013 od 22. februara 2016 . godine), zbog čega na odluku Upravnog suda o zakonitosti osporenog drugostepenog rešenja nije mogla uticati tvrdnja punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da je zahtev za upis uklanjanja objekta podnet u toku upravnog spora.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o proizvoljnoj primeni odredaba člana 34. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i člana 125. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru obrazlaže time da je Upravni sud održao javnu raspravu, ali je propustio da utvrdi datum kada je podnet zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, a „to nije navedeno ni u jednom od osporenih upravnih akata“. Ustavni sud ističe da su netačni ovi navodi ustavne žalbe, budući da se u osporenom drugostepenom rešenju navodi da je zahtev privrednog društva „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o, Subotica , za konverziju prava korišćenja u pravo svojine podnet 28. novembra 2011. godine. S obzirom na to da je odredbom člana 125. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru propisano da je za odlučivanje o osnovanosti upisa merodavno stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je zahtev za upis primljen, Ustavni sud nije našao da postoji bilo kakva proizvoljnost ni u primeni navedene odredbe zakona od strane Upravnog suda , niti se iz dokaza izvedenih pred tim sudom može zaključiti da je „nadležna služba katastra nepokretnosti izdala dokumentaciju iz koje proizlazi očigledna nesaglasnost faktičkog i pravnog stanja, kao i suprotnost katastarskog stanja “. Ustavni sud stoga nalazi da nije mogla uticati na drugačije odlučivanje Upravnog suda činjenica da je podnosilac ustavne žalbe na raspravi pred tim sudom predao kopiju plana za predmetnu parcelu od 5. oktobra 2010. godine , kao dokaz da se na spornoj parceli nalazi samo jedan objekat , budući da u predmetnom upravnom postupku nije ni bilo sporno da se na predmetnoj katastarskoj parceli nalazi jedan objekat – prizemna porodična stambena zgrada. Za Ustavni sud je ustavnopravno prihvatljiva ocena Upravnog suda da nisu osnovani navodi tužbe o nepostojanju objekta, koja se temelji na utvrđenju da u postupku propisanom zakonom nije izvršena promena koja se odnosi na predmetnu nepokretnost, a da je na dan podnošenja predmetnog zahteva privredno društvo „Vinarija Zvonko Bogdan“ d.o.o , Subotica , bilo upisano na stanu broj 3 u prizemlju porodične stambene zgrade, izgrađene na katastarskoj parceli broj 3779/1 , KO Stari grad , kao vlasnik sa udelom 1/1 .

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim aktima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je osporenim aktima povređeno pravo na imovinu, jer je „u celosti onemogućen da raspolaže sa delom svoje imovine (predmetnom parcelom) , iako je istu stekao i pravo na istoj upisao na zakonit i savestan način“. Polazeći od ocene Ustavnog suda koja je izneta u tački 5. obrazloženja, a imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije imao pravo korišćenja cele k.p. br oj 3779/1, već je bio upisan sa udelom od 220/276 i da je u predmetnom upravnom postupku upisano njegovo pravo svojine na tom udelu, Ustavni sud nalazi da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu označenog prava garantovanog članom 58. Ustava. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u postupku konverzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti