Odluka o odbijanju zahteva za dodatak za pomoć i negu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu podnositeljke kojoj je odbijen zahtev za dodatak za pomoć i negu drugog lica. Odluka je zasnovana na nalazu organa veštačenja da, uprkos zdravstvenom stanju, podnositeljka ne ispunjava precizno definisane zakonske uslove za ostvarivanje ovog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3408/2011
16.04.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Senke Mekić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2015 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Senke Mekić izjavljena protiv rešenja Centra za socijalni rad Opštine Novi Pazar Up. broj I-553-400/07 od 25. avgusta 2008. godine, rešenja Ministarstva rada i socijalne politike broj 553-03-03382/2008-10 od 1. aprila 2009. godine i presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 20773/10 od 27. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Senka Mekić iz Novog Pazara, čiji je zakonski zastupnik majka Anela Mekić iz Novog Pazara, podnela je, kao tada maloletno lice, 25. jula 2011. godine , preko punomoćnika Nataše Mijaljević, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu protiv akata označenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, prava na posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta iz člana 66. stav 3. Ustava i prava na socijalnu zaštitu iz člana 69. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnositeljka dete rođeno sa cerebralnom paralizom, da je nesposobna da se sama hrani, da održava ličnu higijenu, te da se brine o sebi na bilo koji način. Ističe se da bi "zdrav razum" zaključio da ovako hendikepirano dete nije sposobno za iole samostalan žaivot, već da mu je potrebna tuđa nega i pomoć. Ovo posebno stoga što roditelji nisu u stanju da sa njom provode 24 časa, jer rade kako bi zadovoljili osnovne egzistencijalne potrebe, budući da imaju još dvoje dece. Navodi se da je potrebu za tuđom negom i pomoći utvrdila i Komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju. Predlaže se da Ustavni sud poništi osporena rešenja upravnih organa i osporenu presudu Upravnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz priložene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Centar za socijalni rad opštine Novi Pazar je osporenim rešenjem Up. broj I-553-400/07 od 25. avgusta 2008. godine odbio zahtev podnositeljke za priznavanje dodatka za pomoć i negu drugog lica. U obrazloženju rešenja je navedeno da je iz nalaza, ocene i mišljenja prvostepenog organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje broj C-12197 od 23. aprila 2008. godine utvrđeno da podnositeljki nije neophodna pomoć i nega drugog lica za obavljanje radnji radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba.

Ministarstvo rada i socijalne politike je osporenim rešenjem broj 553-03-03382/2008-10 od 1. aprila 2009. godine odbilo kao neosnovanu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ se u obrazloženju svog rešenja najpre pozvao na pomenuti nalaz, ocenu i mišljenj e prvostepenog organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje , a potom je naveo da su u postupku po žalbi pribavljen i nalaz, ocena i mišljenje drugostepenog organa veštačenja tog fonda broj 497 od 4. decembra 2008. godine, kojima je potvrđen nalaz prvostepenog organa veštačenja i utvrđeno da kod podnositeljke ne postoji potreba za pomoći i negom od strane drugog lica, s obzirom na to da je pokretna u okviru stana, kardiopulmonalno kompenzovana, nije dementno niti slepo lice i da je sposobna za samozbrinjavanje. Polazeći od toga da su prvostepeni i drugostepeni organ veštačenja saglasni da kod podnositeljke ne postoji potreba za pomoći i negom drugog lica, drugostepeni organ je ocenio da je pravilan zaključak prvostepenog organa da podnositeljka ne ispunjava uslove za priznavanje prava iz člana 23. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 20773/10 od 27. januara 2011. godine odbijena je tužba podnositeljke podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. U obrazloženju osporene presude je najpre konstatovano da je Upravni sud nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu, kao i svih spisa ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana. Taj sud je potom naveo da su nalazi, mišljenja i ocene prvostepenog i drugostepenog organa veštačenja dati na osnovu neposrednog pregleda podnositeljke pred prvostepenim organom 23. aprila 2008. godine, kao i na osnovu celokupne medicinske dokumentacije. Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku, te relevantnih odredaba materijalnog prava , čiju sadržinu je u osporenoj presudi izložio, Upravni sud je ocenio da je pravilno odlučio tuženi organ kada je odbio žalbu podnositeljke, nalazeći da je prvostepeno rešenje doneto bez povrede pravila postupka, da je zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava. Isti sud je posebno ocenio da je neosnovan navod tužbe da organi veštačenja u postupku utvrđivanja potrebe za tuđom pomoći i negom nisu pažljivo cenili svu medicinsku dokumentaciju, jer iz nalaza oba organa veštačenja proizlazi da je dokumentacija, na koju se podnositeljka u tužbi pozvala, pažljivo cenjena, kao i da su nalazi, mišljenja i ocene oba organa veštačenja dati u svemu u skladu sa odredbama čl. 34. i 40. Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 59/08 i 75/08). Imajući u vidu sve navedeno, Upravni sud je našao da u konkretnom slučaju nije povređen zakon na štetu podnositeljke.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv, te da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da se posebna zaštita pruža deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju (član 66. stav 3.); da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva (član 69. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Odredbama člana 23. st. 1. i 2. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Službeni glasnik RS, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04 101/05 i 115/05) bilo je propisano da pravo na pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog prirode i težine stanja, povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, pod uslovom da ovo pravo ne može da ostvari po drugom osnovu, kao i da se potreba za pomoći i negom utvrđuje na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Odredbama člana 244. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 106/06, 5/09 i 107/09) propisano je da pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu ima osiguranik i korisnik penzije, do donošenja odgovarajućeg propisa, a stavom 2. istog člana da se pravo iz stava 1. tog člana ostvaruje pod uslovima utvrđenim propisima koji su važili do početka primene tog zakona. Članom 93. st. 1. i 3. navedenog Zakona je propisano da kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda, a na akt iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Odredbama čl. 36. i 37. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 52/96, 46/98, 29/01 i 80/02), koji je prethodno bio na snazi, bilo je propisano da pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ako je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, ima osiguranik, korisnik penzije i invalid rada s preostalom radnom sposobnošću i da potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kada lice iz člana 36. ovog zakona u toku trajanja osiguranja postane nepokretno, kao i ako zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači, i da održava ličnu higijenu, kao i slepo lice koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i lice koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.

5. Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi povreda označenog ustavnog načela i ustavnih prava obrazlaže istim navodom da podnositeljki nije priznato pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica , iako ona nije sposobna za iole samostalan život, Ustavni sud je pošao od toga da se zakonom propisani uslovi za ostvarivanje navedenog prava podjednako odnose na sva ona lica kojima je zbog prirode i težine stanja, povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Stoga se ovaj vid socijalne zaštite ne može dovesti u vezu sa odredbom člana 66. st av 3. Ustava kojim se, pored ostalog, jemči posebna zaštita deci ometenoj u psihičkom i fizičkom razvoju, već sa odredbom člana 69. stav 1. Ustava , te je Ustavni sud osnovanost navoda ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta prava na socijalnu zaštitu iz člana 69. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ispitivao da li su u osporenim rešenjima i osporenoj presudi dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi za ocenu o nepostojanju zakonom propisanih uslova za priznavanje podnositeljki konkretnog prava iz oblasti socijalne zaštite. Ustavni sud je našao da je u osporenim aktima činjenično stanje od značaja za rešavanje zahteva podnositeljke zasnovano na nalazima, mišljenjima i ocenama organa veštačenja, koji su cenili celokupnu medicinsku dokumentaciju, ali i opšte zdravstveno stanje podnosi teljke koja je neposredno pregledan a od strane prvostepenog organa veštačenja, te utvrdili da je podnosi teljka samostalno pokretna u okviru stana , kardiopulmonalno kompenzovana, nije dementno niti slepo lice i da je sposobna za samozbrinjavanje. Ustavni sud ističe da je za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica od presudog uticaja priroda i težina stanja u kome se osiguranik nalazi zbog povrede ili bolesti. Stoga u važećim propisima nisu taksativno navedene povrede ili bolesti po osnovu kojih se priznaje ovo pravo, već je navedeno da to pravo može ostvariti lice koje je potpuno nepokretno, koje nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz pomoć pomagala, niti da se samostalno hrani, svlači, oblači i da održava ličnu higijenu, kao i slepo lice koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i lice koje postiže vid sa korekcijom do 0,05. Sledom navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja i osporena presuda, u celini posmatrano, daju dovoljno osnova za zaključak o ustavnopravno prihvatljivoj primeni odredaba materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Pri tome, okolnost da je podnositeljki za obavljanje svakodnevnih životnih potreba neophodna pomoć drugog lica, nije dovoljan osnov za priznavanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ukoliko nisu ispunjeni uslovi propisani zakonom (u vreme rešavanja o pravu podnositeljke čl. 36. i 37. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1996. godine) (videti Odluku Už-2697/2011 od 18. septembra 2014. godine).

Kako uz ustavnu žalbu nisu priloženi dokazi za tvrdnju o povredi prava na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, niti se odbijanje zahteva za priznavanje traženog prava može smatrati ponižavajućim postupanjem nadležnih organa, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravnih razloga koji bi ukazivali na povredu načela iz člana 21. Ustava i prava iz člana 25. Ustava.

Imajući u vidu izrečeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima upravnih organa i osporenom presudom Upravnog suda podnositeljki nije povređeno pravo na socijalnu zaštitu iz člana 69. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o odbijanju zahteva za dodatak za pomoć i negu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti