Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko tri godine i deset meseci. Odbačen je deo žalbe koji se odnosi na neodržavanje usmene rasprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3409/2017
24.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Y.“ d.o.o. Beograd, iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Y.“ d.o.o. Beograd i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 7256/13 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Y.“ d.o.o. Beograd, iz Beograda , je 22. aprila 2017. godine, preko punomoćnika V . S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom sporu koji j e vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 7256/13. Podnosilac nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Ustavna žalba je, takođe, izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 7256/13 od 2. marta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje jer Upravni sud nije održao usmenu raspravu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. aprila 2013. godine podneo tužbu, a zatim 17. jula 2013. godine i uređenu tužbu protiv konačnog upravnog akta kojim su mu utvrđene poreske obaveze.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 7256/13 od 2. marta 2017. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud prethodno konstatuje da podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava trajanje upravnog spora koji je po njegovoj tužbi vođen protiv konačnog upravnog akta kojim su mu utvrđene poreske obaveze.

Podnosilac ustavne žalbe je 30. aprila 2013. godine podneo tužbu, a zatim 17. jula 2013. godine i uređenu tužbu protiv konačnog rešenja organa uprave, o kojoj je odlučeno osporenom presudom Upravnog suda U. 7256/13 od 2. marta 2017. godine. Iz navedenog proizlazi da je o tužbi odlučeno nakon više od tri godine i deset meseci.

Ustavni sud ocenjuje da je samo trajanje konkretnog upravnog spora prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovoj tužbi odluči u razumnom roku. Podnosilac nije, niti je mogao doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud predmet spora rešio bez održavanja usmene rasprave, a da je o tužbi odlučio tek nakon više od tri godine i deset meseci.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odluč ujući kao u prvom delu izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi istakao da mu je osporenom presudom Upravnog suda U. 7256/13 od 2. marta 2017. godine povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje , jer Upravni sud nije održao usmenu raspravu.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenoj presudi je dato ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje o tome zbog čega u konkretnom slučaju nije održana usmena rasprava. Naime, Ustavni sud konstatuje da je, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud rešio predmet spora bez održavanja usmene rasprave smatrajući da je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja .

Na osnovu iznetog, Ustavni sud nalazi da su tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava očigledno neosnovane.

Polazeći od toga da podnosilac povredu prava iz člana 58. stav 1. Ustava izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetog, ove navode nije posebno razmatrao.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Upravnog suda U. 7256/13 od 2. marta 2017. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti