Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog stvarne nenadležnosti suda u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. O prigovoru podnosioca protiv rešenja o odbačaju predloga za izvršenje odlučivalo je veće prvostepenog suda, iako je, prema važećem zakonu, bio nadležan viši sud, čime je povređeno pravo na zakonom ustanovljen sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-341/2018
15.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz Sokobanje , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine i rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine i određuje da nadležni sud ponovo odluči o pravnom leku podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji u predmetu I. 918/16 (raniji predmet I. 433/16).

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Sokobanje podneo je Ustavnom sudu, 3. januara 2018. godine, preko punomoćnika S . M , advokata iz Sokobanje , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine i rešenja Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčen ih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji u predmetu I. 918/16 (raniji predmet I. 433/16).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca izjavljen protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine, kojim je odbačen kao neuredan predlog za izvršenje podnosioca kao izvršnog poverioca; da je o njegovom pravnom leku odlučivao stvarno nenadležni sud, odnosno da je o njegovom izjavljenom pravnom leku trebalo da odluči Viši sud, a ne veće prvostepenog suda; da je u konretnom slučaju podnosilac podneo predlog za izvršenje dana 31. marta 2016. godine, a da je Osnovni sud u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji rešenjem od 7. aprila 2016. godine dozvolio predloženo izvršenje, koje je doneto za vreme važenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine; da je navedeno rešenje o izvršenju ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak rešenjem veća Osnovnog sud a u Aleksincu od 16. septembra 2016. godine, kada je već stupio na snagu Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji u odredbi člana 546. propisuje da ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuto rešenje o izvršenju, postupak se nastavlja primenom ovog zakona ; da su osporena rešenja doneta u ponovnom postupku; da je navedenim izvršnim zakonom iz 2015. godine propisano da se protiv rešenja o odbačaju predloga može izjaviti žalba o kojoj odlučuje viši sud.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje . Tražio je naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom rok u i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac D. S, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 31. marta 2016. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji protiv izvršnih dužnika Republike Srbije i opštine Sokobanje.

Osnovni sud u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji je rešenjem I. 433/16 od 7. aprila 2016. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Osnovni sud u Aleksincu je rešenjem IPV(I). 157/16 od 16. septembra 2016. godine usvojio prigovor izvršnog dužnika opštine Sokobanje, ukinuo rešenje o izvršenju i predmet vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji je osporenim rešenjem I. 918/16 od 24. maja 2017. godine odbacio kao neredan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe. U pouci o pravnom leku osporenog rešenja je konstatovano da se protiv ovog rešenja može izjaviti prigovor veću ovog suda.

Osnovni sud u Aleksincu je osporenim rešenjem IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe pritiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbama člana 546. stav 1. i člana 551. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje) (u daljem tekstu: Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine) propisano je da ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuto rešenje o izvršenju, postupak se nastavlja primenom ovog zakona , a da ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2016. godine.

Odredbom člana 6. stav 2. navedenog Zakona je propisano da o žalbi protiv rešenja osnovnog suda odlučuje viši sud.

Odredbom člana 73. stav 2. navedenog Zakona je propisano da izvršni poverilac može žalbom da pobija rešenje o odbacivanju predloga za izvršenje.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine, kojim je odbačen kao nuredan podnosiočev predlog za izvršenje i rešenje veća Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine kojim je odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca izjavljen protiv osporenog prvostepenog rešenje.

Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasniva ju se na tome da je o njegovom izjavljenom pravnom leku protiv osporenog rešenja sudije pojedinca odlučivao stvarno nenadležni sud, odnosno da je o njegovom izjavljenom pravnom leku trebao da odluči Viši sud, a ne veće prvostepenog suda .

Ustavni sud je utvrdio da je o predlogu o izvršenju podnosioca ustavne žalbe Osnovni sud u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji doneo rešenje o izvršenju 7. aprila 2016. godine, dakle za vreme važenja Zakona o izvršenja i obezbeđenju iz 2011. godine, ali da je navedeno rešenje o izvršenju ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak od strane veća istog suda rešenjem od 16. septembra 2016. godine, kada je već stupio na snagu Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine (stupio je na snagu 1. jula 2016. godine). U ponovnom postupku su doneta osporena rešenja. Navedenim Z akonom je propisano da ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuto rešenje o izvršenju ( što je ovde slučaj), postupak se nastavlja primenom ovog zakona (član 546. stav 1.). Znači, Ustavni sud ocenjuje da se na osporena rešenja izvršnog suda primenjivao Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine .

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , u izvršnom postupku pravnim lekom pobijao osporeno rešenje sudije pojedinca Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine, kojim je odbačen kao neuredan podnosiočev predlog za izvršenje. Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da izvršni poverilac može žalbom da pobija rešenje o odbacivanju predloga za izvršenje (član 73. stav 2.) . Međutim, u pouci o pravnom leku osporenog rešenja sudije pojedinca je konstatovano da se protiv rešenja može izjaviti prigovor veću toga suda. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na svoju ustaljenu praksu da u svakom konkretnom slučaju kada postoji pravo stranaka na podnošenje žalbe, sud je dužan da o tom pravu stranaka da zakonitu, pravilnu i potpunu pouku koja neće ostavljati bilo kakve dileme o tome da li postoji pravo na žalbu (videti Odluku Už-4231/2016 od 20. septembra 2017. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

Zatim, Ustavni sud ukazuje da je o izjavljenom pravnom leku podnosioca ustavne žalbe protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine odlučivalo veće Osnovnog suda u Aleksincu (prvostepeni sud), osporenim rešenjem IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine, iako je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da o žalbi protiv rešenja osnovnog suda odlučuje viši sud (član 6. stav 2). Ustavni sud ocenjuje da je ovakvim postupanjem izvršnog suda povređen zakon u pogledu određivanja stvarno nadležnog suda za odlučivanje o žalbi u izvršnom postupku . U vezi sa naveden im, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava , koju prihvata i ovaj sud, da povreda zakonskih odredbi u vezi sa nadležnošću suda dovodi, po pravilu, do povrede prava na pravično suđenje (videti presudu u predmetu DMD GROUP a.s. protiv Slovačke, broj 19334/03, od 5. oktobra 2010. godine, stav 61.).

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je ovakvim postupanjem izvršnog suda povređena ustavna i konvecijska garancija na zakonom već ustanovljen sud. Izraz „ustanovljen u skladu zakonom“ pokriva ne samo zakonsku osnovu za samo postojanje suda, nego i pridržavanja posebnih pravila koja regulišu postupanje sud a (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sokurenko i Strygun protiv Ukrajine, predstavke br. 29458/04 i 29465/04, od 20. jula 2006. godine, stav 24.) i sastav veća u svakom predmetu (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Buscarini protiv San Marina, broj predstavke 31657/96, od 4. maja 2000. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine i osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mog u otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o pravnom leku podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji I. 918/16 od 24. maja 2017. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava na pravično suđenje , to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aleksincu – Sudska jedinica u Sokobanji u predmetu I. 918/16 (raniji predmet I. 433/16), Ustavni sud ukazuje da je predmetni izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje, 31. marta 2016. godine, a da je okončan donošenjem osporenog rešenja Osnovnog suda u Aleksincu IPV(I). 80/17 od 13. novembra 2017. godine. Znači, izvršni postupak je ukupno trajao godinu dana i sedam meseci, što se, po oceni Ustavnog suda, objektivno ne može smatrati nerazumno dugim trajanjem postupka. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje po stupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog stvarne nenadležnosti suda u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti