Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda o procesnim propustima

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u izvršnom postupku. Navodi o formalnim procesnim propustima, kao što je postupanje po podnesku koji nije označen kao žalba, ne predstavljaju povredu prava na pravično suđenje ako stranka nije onemogućena da ostvari svoja prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3410/2010
27.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Prelić Ilić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „LIPAR-KOMERC“ D.O.O iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća „LIPAR-KOMERC“ D.O.O. izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Čačku I-437/09 od 23. aprila 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1750/10 od 9. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „LIPAR-KOMERC“ D.O.O iz Beograda, preko punomoćnika Milorada Matića, advokata iz Beograda, podnelo je Ustavnom sudu 19. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Čačku I-437/09 od 23. aprila 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1750/10 od 9. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe po žalbi izvršnog dužnika ukinuto rešenja o izvršenju Trgovinskog suda, pa je odbačen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je prvostepeni sud usvojio običan podnesak od 28. decembra 2009. godine kao žalbu, iako taj podnesak nije sadržao sve elemente žalbe propisane članom 357. Zakona o parničnom postupku, a naročito izjavu da li se rešenje pobija u celini ili delimično. Smatra da mu je navedeno ustavno pravo povređeno i konstatacijom drugostepenog suda da prvostepeni sud nije imao osnova da odbaci predlog za izvršenje, ali da to nije imalo uticaja na donošenje drugačije odluke u konkretnom izvršnom predmetu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Privredni sud u Čačku osporenim rešenjem I. 437/09 od 23. aprila 2010. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, ukinuo rešenje Trgovinskog suda u Čačku I. 437/09 od 23. decembra 2009. godine i odbacio kao nedozvljen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju tog rešenja je ukazano da je pravnosnažnom sudskom odlukom odlučeno o osnovanosti podnetog predloga za izvršenje po osnovu konkretne izvršne isprave i to za ceo iznos potraživanja.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Iž. 1750/10 od 9. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda je da u konkretnom slučaju ispita da li je izvršni postupak bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih izvršnih rešenja, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u njihovom donošenju.

Ustavni sud ukazuje da se ustavnom žalbom osporavaju isključivo formalni propusti u donošenju osporenih izvršnih rešenja, ali ne i njihova sadržina. Prema tome, podnosilac ustavne žalbe ne osporava razloge na kojima se zasniva pravna ocena izvršnog suda. Formalni propusti u donošenju izvršnih rešenja mogu dovesti u sumnju pravičnost izvršnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ali samo ako su ti propusti onemogućili ili sprečili podnosioca ustavne žalbe da ostvari prava i interese u konkretnom izvršnom postupku, ili ako predstavljaju očiglednu povredu procesnog prava. Ustavni sud ocenjuje da navodi i razlozi podnosioca ustavne žalbe ne ukazuju na to da je on u izvršnom postupku onemogućen ili sprečen u ostvarivanju prava i interesa, odnosno da konstatovani propusti predstavljaju očiglednu povredu procesnog prava. Naime, sud je podneske izvršnog dužnika od 28. decembra 2009. i 22. januara 2010. godine, koje je smatrao žalbom, kao i podnesak od 25. januara 2010. godine, dostavljao na odgovor podnosiocu ustavne žalbe. Ovakvim postupanjem izvršnog suda podnosilac ustavne žalbe je bio u procesnoj mogućnosti, koju je i iskoristio, da ospori razloge i navode iznete u dostavljenim podnescima i da opovrgne dokaze priložene uz njih, čime su poštovane garancije žalbenog postupka u korist podnosioca ustavne žalbe.

U vezi navoda da je izvršni sud pogrešno postupio time što je podnesak izvršnog dužnika od 28. decembra 2009. godine smatrao žalbom, iako

navedeni podnesak nije sadržao sve zakonske elemente propisane za žalbu, a naročito zahtev o kome treba da odluči sud, Ustavni sud ukazuje da je u navedenom podnesku istaknut razlog za ukidanje rešenja o izvršenju na kome je zasnovana i pravna ocena u osporenim izvršnim rešenjima, a uz podnesak je priložen dokaz na kome se temelji takav razlog. Nepostajanje izričitog zahteva u ovom podnesku otklonjeno je njegovom dopunom – podneskom od 22. januara 2010. godine kojim je predloženo da se ukine rešenje o izvršenju I. 437/09 od 23. decembra 2009. godine i sve sprovedene izvršne radnje, što nesumnjivo proizlazi iz priložene dokumentacije. Sadržina naknadnog podneska izvršnog dužnika od 22. januara 2010. godine predstavlja integralni deo inicijalnog akta izvršnog dužnika od 28. decembra 2009. godine, a ne poseban podnesak. Imajući u vidu sadržinu navedenih podnesaka, izvršni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju izjavljena žalba, bez obzira što navedeni podnesci nisu označeni kao žalba, a podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koje bi doveli u sumnju ovakvu pravnu ocenu izvršnog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda o procesnim propustima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti