Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neusaglašenosti navoda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Mladena Perića izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da se navodi žalbe, koji se odnose na konačnu disciplinsku meru prestanka radnog odnosa, ne mogu dovesti u pravnu vezu sa osporenim aktom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3411/2015
23.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Bratislav Đokić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Todorovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Todorovića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred O snovnim sudom u Čačku u predmetima I. 16444/ 10, I. 25807/10 i I. 1697/11 (ranije predmet I. 4531/04) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 4531/04 od 4. oktobra 2004. godine, rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 25807/10 od 13. januara 2011. godine, kao i rešenjem o izvršenju iz predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 16444/10, umanjenih za e ventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Todorović iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 14. februara 2013. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića , advokata iz Niša , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 16444/10, I. 25807/10 i I. 1697/11 (ranije predmet I. 4531/04) . Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-1215/2013 .

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 30/15 od 9. aprila 2015 . godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 16444/10, I. 25807/10 i I. 1697/11 (ranije predmet I. 4531/04) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 30/15 od 20. maja 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už- 3411/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je više predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ Niš, radi isplate minimalnih zarada sa zakonskom zateznom kamatom i troškova izvršnih postupaka plenidbom, zabranom raspolaganja novčanim sredstvima i prenosom istih sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca i račun punomoćnika izvršnog poverioca. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 25807/10 od 13. januara 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3851/04 od 29. decembra 2004. godine, a rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 4531/04 (novi broj I. 1697/11) usvojen je predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 667/02 od 31. maja 20 02. godine. Takođe, Osnovni sud u Čačku je rešenjem o izvršenju u predmetu I. 16444/10 usvojio predlog za izvršenje podnosioca, ali spisi tog predmeta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nisu pronađeni.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 30/15 od 9. aprila 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Slobodana Todorovića za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 16444/10, I. 25807/10 i I. 1697/11 (ranije predmet I. 4531/04) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupci okončali u najkraćem roku , u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenj e u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosioca u delu kojim je tražena naknada preko dosuđene za iznos od još 1.000,00 evra, u dinarskoj protiv vrednosti. U stavu trećem izreke rešenja sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu predlagača za zaštitu prava na mirno uživanje imovine iz član 58. Ustava i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjima o izvršenju Osnovnog (Opštinskog suda ) u Čačku I. 16444/10, I. 25807/10 i I. 1697/11 (ranije predmet I. 4531/04), te je stavom petim izreke rešenja odredio da se spis predmeta dostavi Ustavnom sudu radi donošenja odluke o tim zahtevima predlagača.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta koji se vodi pred Osn ovnim sudom u Čačku u predmetu I. 25807 /10 utvrđeno da je izvršni postupak započeo 23. decembra 2010. godine podnošenjem predloga za izvršenje , a u predmetu I. 1697/11 (stari broj I. 4531/04) podnošenjem predloga za izvršenje od 25. novembra 2004. godine, te da su u tim predmetima doneta rešenja u izvršenju, kao i u predmetu I. 16444/10 čije spisi nisu pronađeni; da je prvobitno rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 75/14 od 13. januara 2015. godine odbijen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da je po žalbi to rešenje ukinuto i vraćeno na ponovni postupak; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da i pored neaktivnosti izvršnog poverioca (koji u jednom vremenskom periodu nije tražio promenu sredstava izvršenja), sud morao da vodi računa o hitnosti i efikasnosti izvršnih postupaka koji nisu okončani , te da poverilac nije naplatio svoje potraživanje iz radnog odnosa; da je na osnovu čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, dok je za više traženi iznos odbio imajući u vidu i neaktivnost izvršnog poverioca.

Takođe je navedeno da, s obzirom na to da je postupak iniciran podnošenjem ustavne žalbe koja pored zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sadrži i zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava o kome nije odlučeno, Viši sud u Nišu nalazi da je potrebno ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sudu da donese odluku u tom delu.

Predlagač nije izjavio žalbu Vrhovnom kasacionom sudu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 30/15 od 9. aprila 2015. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 14. februara 2013. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 16444/10, I. 25807/10 i I. 1697/11 (ranije predmet I. 4531/04) , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj s ud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog s uda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 4531/04 od 4. oktobra 2004. godine i Osnovnog suda u Čačku I. 25807/10 od 13. januara 2011. godine, kao i rešenjem o izvršenju iz predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 16444/10, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u pre dmetnim izvršnim postupcima.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neusaglašenosti navoda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti