Povreda prava na pristup sudu odbacivanjem predloga za izvršenje zbog pečata

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje jer su sudovi odbacili predlog za izvršenje na osnovu obračuna zarade zbog nepostojanja pečata poslodavca, zanemarivši činjenicu da je izmenama Zakona o privrednim društvima ukinuta obavezna upotreba pečata u poslovanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3412/2022
02.07.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. K. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2026. godine, doneo je,

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba V. K. i utvrđuje da je stavom četvrtim izreke rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ii. 1668/21 od 13. jula 2021. godine i stavom prvim izreke rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 3237/21 od 5. januara 2022. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. K. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 28. marta 2022. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ii. 1668/21 od 13. jula 2021. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 3237/21 od 5. januara 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u izvršnom postupku pokrenutom na osnovu izvršnih isprava - obračuna zarada, kojim je potvrđeno osporeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu, kojim je odbačen kao neuredan predlog za izvršenje podnosioca, a u kom osporenom drugostepenom rešenju je dato obrazloženje da obračuni zarada ne sadrže pečat odnosno potpis poslodavca.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem prvostepenog suda odbačen predlog za izvršenje podnosioca kao izvršnog poverioca podnet na osnovu obračuna zarada, sa obrazloženjem da je predlog za izvršenje neuredan, jer obračuni zarada ne sadrže pečat poslodavca ‒ izvršnog dužnika; da se sud tom prilikom pozvao na nevažeću odredbu Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade koja propisuju da obračun zarade sadrži i pečat poslodavca; da je podnosilac u žalbi protiv prvostepenog rešenja ukazao da je sud primenio odredbu Pravilnika koja je prestala da važi još 1. oktobra 2018. godine stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima; da je odredbom člana 160. navedenog zakona propisano da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona i drugih propisa, u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata u poslovanju društava i preduzetnika sa spiskom konkretnih odredaba koje prestaju da važe i na tom spisku pod tačkom 79) nalazi ce i odredba člana 4. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade, kojom je propisan pečat poslodavca kao obavezan element obračuna zarade; da, u skladu sa tim, pečat nije obavezan element obračuna zarade, jer je odredba kojom je propisana obaveza postojanja pečata prestala da važi, pa sud nije imao osnova da nedostatak pečata tretira kao osnov za odbacivanje predloga za izvršenje. Podnosilac navodi i da je obrazloženje osporenog rešenja proizvoljno, nerazumljivo i nejasno, jer sadrži navode kojima se citiraju delovi žalbe, a koji u žalbi nigde nisu istaknuti, iz čega zaključuje „da sud žalbu nije ni čitao“ i da se „obrazlažući neosnovanost nepostojećih navoda žalbe, očigledno bavio nekim drugim predmetom“.

Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu. Predloženo je da Odluka Ustavnog suda, u smislu odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, ima dejstvo i prema V. A, s obzirom na to da se nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe, imajući u vidu da je navedenom licu predlog za izvršenje odbačen iz istih razloga koji su izneti u odnosu na podnosioca.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu Ii. 1668/21 i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverioci V. K, ovde podnosilac ustavne žalbe, i V. A, podneli su 11. maja 2021. godine predlog za izvršenje Drugom osnovnom sudu u Beogradu, na osnovu izvršnih isprava ‒ obračuna zarada, protiv izvršnog dužnika „S.“ doo Beograd, radi namirenja novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada za januar, februar i mart 2021. godine. Svi obračuni zarada su potpisani od strane poslodavca-izvršnog dužnika, ali nisu sadržali pečat poslodavca.

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Ii. 1668/21 od 13. jula 2021. godine, između ostalog, u stavu četvrtom izreke, odbacio kao neuredan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe V. K. i V. A, jer priloženi obračuni zarada nisu sadržali pečat poslodavca.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 3237/21 od 5. januara 2022. godine, u stavu prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i V. A. i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu četvrtom izreke.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su bez uticaja navodi žalbe kojima se ukazuje da su svim zaposlenima kod izvršnog dužnika obračuni zarade dostavljeni putem mejla, nepotpisani i neovereni pečatom poslodavca, te da ih je podnosilac kao takve odštampao i u izvornom obliku dostavio uz predlog za izvršenje; da je, saglasno odredbi člana 121. stav 6. Zakona o radu, obračun zarade i naknade zarade izvršna isprava; da je odredbom člana 4. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisano da ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, obračun zarade, odnosno naknade zarade, osim podataka iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika, sadrži i potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca; da u konkretnom slučaju obračuni zarada ne sadrže potpis ovlašćenog lica, odnosno pečat poslodavca i da stoga obračuni zarada priloženi uz predlog za izvršenje ne mogu se smatrati izvršnim ispravama podobnim za izvršenje, jer nisu sačinjeni u skladu sa članom 121. Zakona o radu i čl. 2. i 4. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade; da je sud ocenio kao neosnovane žalbene navode da je sud primenio odredbu člana 4. Pravilnika koja je prestala da važi još pre tri godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje i 54/19) je propisano: da se rešenje o izvršenju donosi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (član 40.); da je izvršna isprava i isprava koja je drugim zakonom određena kao izvršna isprava (član 41. stav 1. tačka 8)); da je izvršna isprava podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze, a ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvršne isprave izvršnom dužniku (član 47. stav 1.).

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-Odluka US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) propisano je: da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 16. tačka 1); da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun (član 121. stav 1.); da je poslodavac dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade (član 121. stav 2.); da obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu (član 121. stav 6.); da sadržaj obračuna iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar (član 121. stav 8.).

Odredbom člana 4. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade („Službeni glasnik RS“, broj 90/14) je utvrđeno da ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, obračun zarade, odnosno naknade zarade, osim podataka iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika sadrži i potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca.

Odredbom člana 160. tačka 79) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, 44/18), čija primena je počela 1. oktobra 2018. godine, propisano je da danom početka primene tog zakona prestaju da važe odredbe navedenih zakona i drugih propisa, u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata u poslovanju društava i preduzetnika, između ostalih, i odredba člana 4. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade („Službeni glasnik RS“, broj 90/14).

Odredbom člana 25. stav 4. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 - drugi zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/2019), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je: da prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.

5. Ustavni sud, najpre, ukazuje da je u Odluci Už-10022/2020 od 18. januara 2024. godine utvrdio da je pravnosnažno odbacivanje podnosiočevog predloga za izvršenje, sa obrazloženjem da obračuni zarada ne sadrže datum dospelosti, predstavljalo preterani formalizam Višeg suda u Beogradu koji je doveo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Tom prilikom Ustavni sud je ocenio da u situaciji kada obračun zarade kao izvršna isprava ne sadrži datum dospelosti, primenjuju se po sili zakona pravila iz člana 110. stav 1. Zakona o radu, a to je da zarada dospeva najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, zbog čega je obaveza poslodavca kao izvršnog dužnika i u toj situaciji dospela krajem tekućeg meseca.

U konkretnom slučaju, ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u izvršnom postupku pokrenutom na osnovu izvršnih isprava - obračuna zarada, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbačen kao neuredan predlog za izvršenje podnosioca, sa obrazloženjem drugostepenog suda da obračuni zarada ne sadrže pečat, odnosno potpis poslodavca.

Ustavni sud ukazuje da je uvidom u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu Ii. 1668/21 utvrdio da svi priloženi obračuni zarada sadrže potpis poslodavca ‒ izvršnog dužnika.

U vezi sa pravnim stavom oba postupajuća suda da priloženi obračuni zarada ne sadrže pečat poslodavca - izvršnog dužnika zbog čega se ne mogu smatrati izvršnom ispravom, Ustavni sud ukazuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja samo na formalnoj primeni, već da Sud ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje su nastale kroz praksu kako Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava. Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke (o pravu na pristup sudu kao elementu prava na pravično suđenje videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka broj 4451/70, od 21. februara 1975. godine). Odbacivanjem predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, neodlučivanjem u meritumu, prema oceni ovog suda, ugroženo je pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ono što se kao ključno pitanje postavlja u konkretnom slučaju jeste da li su postojali zakonom propisani procesni razlozi za odbacivanje predloga za izvršenje, a što predstavlja osnov za utvrđivanje povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud ukazuje da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog pravila bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud podseća na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka, izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, predstavka broj 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Ustavni sud konstatuje da je Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisan sadržaj, odnosno elementi koje obračun zarade mora da sadrži. Propisavanje sadržaja obračuna zarade, na nivou izvršnog postupka, ima za cilj da obračun zarade (kao izvršna isprava) bude podoban da se na osnovu njega donose rešenje o izvršenju (član 47. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) i da obaveza poslodavca kao izvršnog dužnika prema zaposlenom kao izvršnom poveriocu bude izvršiva. Kao jedan od elemenata sadržaja obračuna zarade, članom 4. Pravilnika predviđen je i pečat poslodavca. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ističe da, iako je pravni osnov za donošenje Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade sadržan u članu 121. stav 8. Zakona o radu, za pitanja koja se tuču obaveznosti korišćenja pečata od strane privrednog društva, što je ovde slučaj, relevantne su i odredbe Zakona o privrednim društvima. Stim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je članom 160. tačka 79) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, čija je primena počela 1. oktobra 2018. godine, propisano da danom početka primene tog zakona prestaje da važi i član 4. Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade, u delu koji utvrđuje pečat poslodavca kao obavezan element obračuna zarade. Prema tome, imperativnom odredbom merodavnog zakona utvrđen je prestanak primene člana 4. Pravilnika, u naznačenom delu, iako navedeni član nije formalno brisan iz Pravilnika. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud nalazi da dostavljanje podnosiocu ustavne žalbe obračuna zarada koji nisu sadržali pečat poslodavca, predstavlja postupanje poslodavca ‒ privrednog društva u skladu sa merodavnim propisom ‒ Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima iz 2018. godine, a podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu izvršnog poverioca po samom zakonu stekao pravo da na osnovu takvih obračuna zarada, kao izvršnih isprava, podnese uredan predlog za izvršenje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da su takvi obračuni zarada podobni da se na osnovu njih donose rešenje o izvršenju i obaveza iz takvih isprava je izvršiva. Ustavni sud nalazi i da činjenica da je podnosilac podneo predlog za izvršenje na osnovu predmetnih obračuna ‒ ukazuje na to da je on kao zaposleni prihvatio sadržinu tih obračuna.

Imajući u vidu napred izneto, kao i to da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju odbacivanje podnosiočevog predloga za izvršenje proizvoljnom primenom prava dovelo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23, 92/23 i 47/26), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je stavom četvrtim izreke osporenog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ii. 1668/21 od 13. jula 2021. godine i stavom prvim izreke osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 3237/21 od 5. januara 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u izreci.

Ustavni sud ističe da usvajanje ustavne žalbe i utvrđenje povrede prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe, po pravilu, vodi poništaju sudskog akta koji je osporen ustavnom žalbom, kao načinu otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede navedenog ustavnog prava. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni dužnik ‒ privredno društvo „S.“ doo, Beograd, brisano iz Registra privrednih subjekata 24. septembra 2024. godine, a nakon što je zaključen stečajni postupak, rešenjem nadležnog suda koje je postalo pravnosnažno 19. avgusta 2024. godine. S obzirom na to da je odredbama člana 93. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12 - US, 83/14 i 44/25), propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja koji su u toku prekidaju (stav 2.), a da se danom donošenja rešenja o zaključenju stečajnog postupka, ti postupci obustavljaju (stav 3.), kao i to da je odredbom člana 129. stav 1. tačka 4) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19, 9/20, 10/23 i 91/25) propisano da se izvršni postupak obustavlja ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika, Ustavni sud konstatuje da bi poništenje sudskog akta koji je osporen ustavnom žalbom i nalaganje da se o žalbi podnosioca ponovo odluči u izvršnom postupku vodilo ka obustavi izvršnog postupka, čime ne bi bile otklonjene posledice utrvđene povrede prava podnosioca ustavne žalbe. U okolnostima kada je izvršni dužnik nakon donošenja osporenog akta prestao da postoji usled zaključenja stečajnog postupka i brisanja iz Registra privrednih subjekata, poništavanje osporenog akta ne bi predstavljalo delotvorno sredstvo za otklanjanje posledica utvrđene povrede ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje i to da podnosilac ustavne žalbe nije isticao druge povrede i druge zahteve. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, u situaciji kada podnosilac predstavke nije zahtevao naknadu nematerijalne štete, priznanje povrede je samo po sebi odgovarajuća i dovoljna naknada u smislu člana 34. Konvencije (videti Odluku u predmetu Lukić protiv Bosne i Hercegovine, br. 34379/03, od 18. novembar 2008. godine).

6. Ustavni sud nije dostavio ustavnu žalbu na izjašnjenje trećem licu - „S.“ doo Beograd, jer je, brisanjem iz Registra privrednih subjekata 24. septembra 2024. godine, prestao da postoji kao pravno lice.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na pristup sudu odbacivanjem predloga za izvršenje zbog pečata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti