Povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora. Postupak koji je trajao 22 dana, od podnošenja žalbe do uručenja odluke, ne zadovoljava ustavni zahtev hitnosti, prvenstveno zbog propusta prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Petrovića, iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Petrovića i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Subotici Kv. 176/10 od 11. juna 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno članom 27. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Petrović iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 19. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1567/10 od 1. jula 2010. godine, zbog povrede prava "da sud hitno odluči o žalbi na rešenje o produženju pritvora koje garantuje član 27. stav 1. i stav 3. Ustava Republike Srbije". U ustavnoj žalbi se navodi da je Viši sud u Subotici rešenjem Kv. 176/10 od 11. juna 2010. godine prema okrivljenom Milanu Petroviću produžio pritvor, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku. Branilac podnosioca ustavne žalbe je 16. juna 2010. godine Višem sudu u Subotici podneo žalbu protiv navedenog rešenja, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1567/10 od 1. jula 2010. godine. Ovo rešenje je u prvostepenom sudu primljeno 7. jula 2010. godine, a braniocu okrivljenog dostavljeno 8. jula 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da drugostepeni sud nije hitno odlučio o žalbi, nego u roku od najmanje 15 dana (računajući od dana predaje žalbe sudu do dana odlučivanja drugostepenog veća) odnosno u roku od 22 dana (računato od dana predaje žalbe do dana prijema drugostepene odluke u prvostepeni sud). Na osnovu iznetog, podnosilac zaključuje da mu je povređeno pravo da sud hitno odluči o njegovoj žalbi, na način na koji to jemči odredba člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i član 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

 

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i odgovor Višeg suda u Subotici Su. VIII-43-7/11 od 8. juna 2011. godine i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosiocu ustavne žalbe određen je pritvor od 4. februara 2010. godine po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Subotici Kri. 272/08 od 4. febrauara 2009. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 2. tač. 1, 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu Zakonik). Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Subotici Kt. 26/09 od 15. juna 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe, te okrivljenima O.S. i B.D. stavljeno je na teret postojanje osnovanje sumnje da su izvršili dva krivična dela teškog ubistva iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Protiv podnosioca ustavne žalbe pritvor je više puta produžavan, kako tokom istrage, tako i nakon podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu.

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Subotici je 11. juna 2010. godine donelo je osporeno rešenje Kv. 176/10 kojim je pritvor podnosiocu ustavne žalbe produžen do 16. avgusta 2010. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika. Protiv rešenja o produženju pritvora podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac su 16. juna 2010. godine izjavili žalbe. Dostavna naredba prvostepenog suda da se spisi sa rešenjem i žalbama dostave Apelacionom sudu u Novom Sadu radi odlučivanja doneta je dana 28. juna 2010. godine i po njoj je istog dana postupljeno. Apelacioni sud u Novom Sadu je spise predmeta sa žalbama primio 30. juna 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 1. jula 2010. godine, rešenjem Kž. II 1567/10, odbio kao neosnovane žalbe okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 176/10 od 11. juna 2010. godine. Odluka Apelacionog suda u Novom Sadu o žalbi, primljena je u Višem sudu u Subotici 7. jula 2010. godine, a 8. jula 2010. godine dostavljena braniocu podnosioca ustavne žalbe.

 

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 27. stav 3. Ustava zajemčeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odredbom člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je: da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)); ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elemntom nasilja, i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (član 142. stav 1. tačka 5)). Odredbama člana 144. Zakonika propisano je da se na osnovu rešenja istražnog sudije okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode i da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (stav 1.); da se pritvor po odluci veća iz člana 24. stav 6. ovog zakonika može produžiti najviše za dva meseca i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca, protiv kog rešenja je dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Članom 146. ZKP propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (tačka 1)); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (tačka 2)); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (tačka 3)).

Ostalim relevantnim odredbama Zakonika propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05 i 72/09) propisano je: zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniće se kod drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe (član 114. stav 1. tačka 4)).

 

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine, stav 6. obrazloženja) naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja. Odredba člana 27. stav 3. Ustava obezbeđuje osnovnu zaštitu od proizvoljnog lišenja slobode, jer se pritvorenom licu ne jemči samo pravo da izjavi žalbu sudu, već mu se jemči i da će sud razmotriti zakonitost pritvora i da će u tom postupku ispitivanja hitno doneti odluku.

Odgovor na pitanje da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud je već dao u svojim odlukama Už - 39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine, kada je izneo stav da „jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka kojom se odlučuje po žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva naročite hitnosti“. Ovo proizlazi i iz odredbe člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom je propisano da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito“.

Iako je, u konkretnom slučaju, o žalbi na rešenje o produženju pritvora rešavao Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, Ustavni sud smatra da se, s obzirom da je Viši sud u Subotici, kao prvostepeni sud koji je doneo ožalbeno rešenje bio uključen u postupak po žalbi, ovaj postupak mora posmatrati kao celina, dakle u svom trajanju pred oba nadležna suda. Ovo iz razloga što iz citiranih odredaba Zakonika proizlazi da se postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora sprovodi i pred sudom čije rešenje se žalbom pobija (prvostepeni sud) i pred sudom koji o žalbi odlučuje (drugostepeni sud), jer se žalba podnosi drugostepenom sudu preko prvostepenog suda i jer je prvostepeni sud ovlašćen da ceni blagovremenost i dozvoljenost podnete žalbe.

 

6. Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je postupak po žalbi na rešenje Višeg suda u Subotici Kv. 176/10 od 11. juna 2010. godine, kojim je prema prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, trajao 22 dana, računajući od 16. juna 2010. godine, kada su žalbe okrivljenog i njegovog branioca primljene u Višem sudu u Subotici, do 8. jula 2010. godine, kada je odluka o žalbi (rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1567/10 od 1. jula 2010. godine), uručena braniocu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je stoga ocenio da žalbe podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca, izjavljene protiv rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Subotici Kv. 176/10 od 11. juna 2010. godine, nisu bile hitno razmotrene, prvenstveno usled propusta Višeg suda u Subotici.

Naime, i pored toga što su žalbe podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca primljene u Višem sudu u Subotici 16. juna 2010. godine, taj sud je tek 28. juna 2010. godine izdao dostavnu naredbu da se pošalju spisi radi donošenja odluke po žalbama, dakle 12-og dana od dana kada su žalbe primljene u sudu, te je spise predmeta sa značajnim zakašnjenjem prosledio Apelacionom sudu u Novom Sadu. Za ovaj postupak Viši sud u Subotici u svom odgovoru nije dao razloge.

 

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora pred Višim sudom u Subotici nije sproveden hitno, te da je time povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosioca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, i odlučio kao u tački 2. izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

 

dr Dragiša Slijepčević