Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora nakon prvostepene osuđujuće presude za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga. Sud je ocenio da su razlozi za pritvor bili opravdani i postupak vođen hitno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3416/2015
22.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. Č . iz P . kod Čač ka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. Č . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 400/15 od 21. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. Č . iz P. kod Čačka je, 22. maja 2015. godine, preko punomoćnika Đ . T, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 200/15 od 21. aprila 2015. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 31. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da se protiv njega vodio krivični postupak pred Višim sudom u Kraljevu zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i da je doneta prvostepena presuda kojom je oglašen krivim. Podnosilac dalje navodi da je nakon izricanja prvostepene presude prema njemu produžen pritvor rešenjem Višeg suda u Kraljevu iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu povređena prava na ograničeno trajanje pritvora i na pravično suđenje iz člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, citira osporeno rešenje, te zaključuje: da nadležni sud „pretpostavlja - podrazumeva da je uznemiravanje javnosti već nastupilo, bez bilo kakve konkretizacije u čemu se to sastoji i kako se to uznemiravanje manifestuje“; da se „sud ne izjašnjava na koji način i zbog čega je ugroženo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“; da je „u ovom predmetu postojalo samo jedno saopštenje policije za javnost u novembru 2014. godine i da od tada javnost nije pokazala bilo kakav interes za ovaj predmet“; da „na dan održavanja glavnog pretresa u sudu nije bio prisutan nijedan predstavnik javnog informisanja, udruženja građana ili bilo kojih zainteresovanih lica, pa otuda nema ni govora o uznemiravanju javnosti zbog ovog krivičnog postupka“; da podnosilac „nije poznat široj javnosti po bilo čemu, a posebno po tome da ima kriminalni dosije, odnosno da javnost za njegovu ličnost nije zainteresovana po bilo kom osnovu“; da „u pogledu osnovnog uslova za određivanje pritvora postoje ozbiljni nedostaci u smislu nepostojanja dokaza da je krivično delo uopšte učinjeno“; da „prema poslednjoj donetoj odluci proizilazi da bi trajanje pritvora moglo biti praktično neograničeno, jer nije izvesno kada će nastupiti pravnosnažnost presude, kada se okrivljeni može uputiti na izdržavanje kazne, a za sada je neizvesno kako će odlučiti drugostepeni sud“ ; da „više ne postoji obaveza preispitivanja trajanja pritvora, jer je određeno da može trajati do upućivanja na kaznu zatvora, na koji način je napušten princip ograničenosti trajanja pritvora, kao najteže mere obezbeđenja prisutnosti okrivljenog u krivičnom postupku i sredstvo kojim se obezbeđuje nesmetano vođenje krivičnog postupka“; da je „odustajanjem od preispitivanja pritvora posle izricanja prvostepene presude, pritvor pretvoren u krivičnu sankciju“.

Takođe, podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, navodeći, pored ostalog, da je „povređeno pravo na obrazloženu odluku, jep se u svim rešenjima ponavlja isti činjenični i pravni zaključak, bez obzira na navode žalbe, na koji način su sudovi pokazali potpunu arbitrernost u odlučivanju“ i da se „ignorisanjem navoda u žalbi obesmišljava postojanje pravnog sredstva, pa se takvo odlučivanje ne može prihvatiti kao nezavisno, nepristrasno i pravično, jer takvo postupanje sudske vlasti može ugroziti Ustavom zagarantovana prava i slobode građana“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i odredi da Apelacioni sud u Kragujevcu podnovi postupak po žalbi podnetoj protiv prvostepenog rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 13/15 vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Istraga je protiv podnosioca pokrenuta 25. novembra 2014. godine donošenjem naredbe o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu Kti. 44/14.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Kraljevu je 6. februara 2015. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kto. 3/15.

Viši sud u Kraljevu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 7. aprila 2015. godine doneo presudu K. 13/15 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru).

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), navedena presuda Višeg suda u Kraljevu kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim, postala je pravnosnažna 15. juna 2015. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 540/15 (kojom presudom je žalba branioca odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena).

Podnosilac ustavne žabe je, preko branioca, podneo Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda.

Vrhovni Kasacioni sud je 10. septembra 2015. godine doneo presudu Kzz. 654/15 kojom je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonistosti branioca podnosioca podnet protiv presude Višeg suda u Kraljevu K. 13/15 od 7. aprila 2015. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 540/15 od 15. juna 2015. godine u odnosu na istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru nepunih šest meseci, računajući od 24. novembra 2014. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu Kpp. 36/14 od 25. novembra 2014. godine, iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Tokom trajanja postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon izricanja prvostepene presude, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Kraljevu K. 13/15 od 7. aprila 2015. godine, do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 400/15 od 21. aprila 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe protiv navedenog rešenja Višeg suda u Kraljevu . U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da „pobijano rešenje sadrži jasne i pravilne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu ispunjenosti zakonskih uslova za produženje pritvora okrivljenom po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku“; da „iz spisa predmeta proizilazi da je isti nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu K. 13/15 od 7. aprila 2015. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, na način koji je doveo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, jer se radi o većoj količini opojne droge i to heroin ukupne neto mase 2.995,65 grama i kanabis - marihuana ukupne neto mase 4.738,13 grama, koju je prevozio u putničkom motornom vozilu, sakrivenu u rezervnom točku, a koja je očigledno bila namenjena za dalju prodaju“; da je „pravilna odluka da se okrivljenom produži pritvor po navedenom zakonskom osnovu, o čemu su u prvostepenom rešenju dati jasni i pravilni razlozi koji se žalbom ne dovode u sumnju“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: inter alia, da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 425a ZKP je, pored ostalog, propisano: da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da će, ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, doneti posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Prema odredbi člana 430. stav 1. ZKP, ako je prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora, optuženi koji se nalazi u pritvoru može zahtevati da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“; br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16) propisano je da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

5. Suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava zasniva se na karakteristikama obrazloženja osporenog rešenja. Kvalitet obrazložene sudske odluke sastavni je deo odredaba čl. 31. i 32. Ustava, no kada se ceni povreda prava na slobodu ličnosti i bezbednost, obrazloženost presude , kao poseban aspekt odluke , obuhvaćen je u potpunosti članom 31. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava, u svetlu svih aspekata primene i potencijalne povrede ovog prava.

Ustavni sud je u velikom broju svojih odluka konstatovao, a ovom prilikom ponavlja, da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja. Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom (videti, pored ostalih, Odluku Už-4256/2012 od 9. oktobra 2014. godine, tačka 5. obrazloženja i Odluku Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja).

Pored toga Ustavni sud posebno naglašava, i u ovoj odluci, kao i u većem broju prethodnih, svoj stav o neophodnosti postojanja osnovane sumnje da je pritvoreno lice učinilo krivično delo kao uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti određivanja i produžavanja pritvora (videti, pored ostalih, gore citiranu Odluku Už-4256/2012).

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka već zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti npr. Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) .

Navedeni stavovi prihvaćeni su i u sudskoj praksi Evropsko g suda za ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je u više svojih presuda isticao zahtev da se pritvor ograniči na razumno vremensko trajanje, kao i zahtev da se produžavanjem pritvora ne sme povrediti prezumpcija nevinosti (Labita protiv Italije , od 6. april a 2000, stav 152; Kudla protiv Poljske , od 26. oktobra 2000, stav 110; McKay protiv Velike Britanije , od 3. oktobra 2006, stav 43; Idalov protiv Rusije , od 22. maja 2012, stav 141 .). Takođe, istican je i zahtev da se pritvor sme izreći i produžiti samo kada postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni zaista izvršio krivično delo, te da je sud uložio posebne mere opreza kada je vršio procenu (Labita protiv Italije , od 6. april a 2000, stav 153; Kudla protiv Poljske , od 26. oktobra 2000, stav 111; McKay protiv Velike Britanije , od 3.oktobra 2006, stav 44; Idalov protiv Rusije , od 22. maja 2012, stav 140.).

Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe, nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da se, do dana podnošenja ustavne žalbe (22. maj 2015. godine) podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru šest meseci, računajući od 24. novembra 2014. godine, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno je produžen pritvor nakon izricanja prvostepene presude primenom odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora preko pet godina, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu je, pored ostalog, navedeno da je nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci. Dalje je navedeno da se „radi o većoj količini opojne droge i to heroina ukupne neto mase 2.995,65 grama i kanabisa – marihuane ukupne neto mase 4.738,13 grama, koju je prevozio u putničkom motornom vozilu, sakrivenu u rezervnom točku, a koja je očigledno bila namenjena za dalju prodaju“, a koji način izvršenja i težina posledice su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Po mišljenju drugostepenog suda pravilna je odluka da se okrivljenom produži pritvor „o čemu su u prvostepenom rešenju dati jasni i pravilni razlozi koji se žalbom ne dovode u sumnju“.

Na osnovu prethodno utvrđeno g, Ustavni sud je ocenio da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora neosnovani.

Naime, imajući u vidu činjenicu da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vođen na osnovu postojanja osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, a da je okrivljeni potom i osuđen na kaznu zatvora preko pet godina, Ustavni sud nalazi da je Apelacioni sud u Kragujevcu opravdano smatrao da su se stekli uslovi za produženje pritvora.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi sa izuzetnom hitnošću vodili predmetni krivični postupak, budući da je postupak pravnosnažno okončan za šest meseci i 20 dana (računaju ći od 24. novembra 2014. godine, kada je doneta naredba o sprovođenju istrage do 15. juna 2015. godine, kada je doneta drugostepena presuda), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica, zakazan glavni pretres tokom kojeg je sprovođen dokazni postupak, te doneta prvostepena i drugostepena presuda. Ovo posebno iz razloga što su činjenična i pravna pitanja koja su nadležni prvostepeni i drugostepeni sud raspravljali i ocenjivali, te na osnovu kojih su potom doneli presude, složena.

Stoga je Sud navode ustavne žalbe da bi „trajanje pritvora moglo biti praktično neograničeno, jer nije izvesno kada će nastupiti pravnosnažnost presude“, ocenio neosnovanim, posebno imajući u vidu i da je podnosilac, saglasno odredbi člana 430. stav 1. ZKP, mogao da zahteva da i pre pravnosnažnosti presude bude upućen na izdržavanje kazne.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti