Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja rešenja o izvršenju. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja. Žalba protiv rešenja o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj . V . iz Karađorđevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovn im sudom u Leskovcu u predmetu I. 890/12 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2256/09 od 26. oktobra 20 09. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Lj. V . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 61/14 od 28. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž r. 50/15 od 26. februara 201 5. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. V . iz Karađorđevca podneo je Ustavnom sudu, 1. aprila 2014. godine, preko punomoćnika J . M, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 890/12. Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-2918/2014.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4-I. 61/14 od 28. januara 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 890/12, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je, 22. maja 2015. godine, izjavio novu ustavnu žalbu zbog povrede prava zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 61/14 od 28. januara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž r . 50/15 od 26. februara 2015. godine. U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog , navedeno da su osporena rešenja doneta na temelju pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je na taj način podnosiocu povređeno pravo iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 1. aprila 2014. godine u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 890/12, spojio sa novom ustavnom žalbom od 22. maja 2015. godine, zavedenom pod brojem Už-3419/2015, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 2256/09 od 26. oktobra 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1018/08 od 25. septembra 2008. godine, kojom je obavezana tužena "N." AD iz Leskovca, kao izvršni dužnik , da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4-I. 61/14 od 28. januara 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 890/12, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni po stupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, u roku od tri meseca od dan a podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom odbijen zahtev predlagača preko određene naknade u stavu tri izreke rešenja, a do traženog iznosa od 400.000,00 dinara, kao neosnovan; petim stavom izreke obavezana je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 6.780,00 dinara. Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu , Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž r . 50/15 od 26. februara 2015. godine u stavu prvom izreke , odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u odbijajućem delu, a u stavu drugom izreke odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 4. juna 2009. godine , p odnošenjem predloga za izvršenje, da je usvojen predlo g rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2256/09 od 26. oktobra 2009. godine , da poverilac nije naplatio svoje potraživanje, da je Viši sud u Leskovcu odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara i da Vrhovni kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz iz rečenu meru za ubrzanje postupka.

Tokom trajanja postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je nad stečajnim dužnikom HI „N.“ AD, Leskovac , otvoren postupak stečaja u predmetu St. 38/15.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojim a je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 1. aprila 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 890/12, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosi oca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, S ud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2 . izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2256/09 od 26. oktobra 2009. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca izjavljenoj 22. maja 2015. godine protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 61/14 od 28. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž r 50/15 od 26. februara 2015. godine, kojima je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara , Ustavni sud konstatuje da je podnosi lac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosi oca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti ekonomskim i socijalnim prilikama u Republici Srbij i.

Podnosiocu ustavne žalbe je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličn im slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39 .).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi ocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sl ičnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih p rilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove . Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 61/14 od 28. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž r 50/15 od 26. februara 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.