Pravo na adekvatnu naknadu zbog povrede razumnog roka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu Pančevke zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem stečaju. Sud je povisio iznos naknade na 800 evra, primenjujući međunarodne standarde zaštite „žrtve“.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3419/2021
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D. iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. D. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 15/21 od 23. februara 2021. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. D. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 15/21 od 23. februara 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D. iz Pančeva je 17. marta 2021. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 15/21 od 23. februara 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno istakla i povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako je navedena odredba Konvencije po svojoj sadržini slična odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud je eventualnu povredu prava na imovinu cenio sa stanovišta odredaba najvišeg pravnog akata u Republici Srbiji.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepena presuda u delu u kome je pravnosnažno delimično odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe za isplatu novčanog obeštećenja zbog prethodno utvrđene povrede prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku, kao i delu u kome je pravnosnažno odbačen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka nastalih u postupku po prigovoru radi ubrzavanja stečaja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu St. 89/10 od 16. aprila 2010. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „T.“ Pančevo. Podnositeljka ustavne žalbe je prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku, koja su joj i priznata.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1070/19 od 12. avgusta 2019. godine je utvrđena povreda prava predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku.

Osnovni sud u Pančevu je 26. avgusta 2020. godine doneo presudu Prr. 255/19, kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je obavezao tuženu Republiku Srbiju da joj na ime novčanog obeštećenja isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti; u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 3.000 evra; u stavu trećem izreke odbacio tužbu u delu u kome je tužilja da tražila da joj tuženi isplati troškove postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu R4 St. 1070/19, jer se radi o presuđenoj stvari; u stavu četvrtom izreke obavezao tuženu da naknadi tužilji troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužilje, Viši sud u Pančevu je osporenom presudom Gž rr. 15/21 od 23. februara 2021. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je tužilji ukupno dosudio 500 evra na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, nalazeći da ovaj iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju za tužilju koji će joj omogućiti da neutrališe negativne posledice po duševno stanje koje trpi usled dugotrajnosti stečajnog postupka.

4. Ispitujući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je najpre zaključio da podnositeljka osporava drugostepenu presudu u delu u kome je odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10, a koja joj je prethodno utvrđena u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Pančevu je osporenom presudom Gž rr. 15/21 od 23. februara 2021. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe preko dosuđenog iznosa od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a do traženog iznosa od 3.000 evra u domaćoj valuti. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja joj je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane “redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa “žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status “žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporava presuda kojom je podnositeljki dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnositeljke da u primerenom roku naplati utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u “Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status “žrtve“. Istom Odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljki ustavne žalbe pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca koji je preduzeće sa državnim, odnosno društvenim kapitalom – AD „T.“ Pančevo, Ustavni sud je ocenio da je osporenom drugostepenom presudom, kojom je podnositeljki dosuđen iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Što se tiče ustavne žalbe kojom se pobija osporena presuda u delu u kome je pravnosnažno odbačen zahtev za naknadu troškova postupka nastalih u postupku po prigovoru radi ubrzavanja pomenutog stečajnog postupka, Ustavni sud je ocenio se ovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta.

U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se ističe da je osporenom presudom u navedenom delu povređeno pravo podnositeljke na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka tvrdnje o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava zasniva na konstataciji da postoji različita sudska praksa u parnicama za isplatu novčanog obeštećenja u pogledu zahteva za isplatu troškova postupka nastalih po prigovoru radi ubrzavanja stečajnog postupka. Međutim, uzimajući u obzir da su i priloženim presudama Višeg suda u Pančevu Gž rr. 195/19 od 7. maja 2019. godine i Gž rr. 222/19 od 21. maja 2019. godine potvrđene prvostepene presude kojima su odbačene tužbe u delu u kome je tražena isplata troškova navedenih postupaka, Ustavni sud nalazi da su navodi podnositeljke o povredi prava na jednaku zaštitu prava zapravo posledica njenog pogrešnog uverenja o postojanju različite sudske prakse. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje iz Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu osporene presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 15/21 od 23. februara 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Nakon što je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 35, 36. i 58. Ustava.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Pravo na adekvatnu naknadu zbog povrede razumnog roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti