Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog dugotrajnog parničnog i neizvršenog izvršnog postupka. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neažurnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radoša Matovića, Dragana Minića, Kuzmana Teodosijevića, Vladimira Pejovića i Ljiljane Pejović, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radoša Matovića, Dragana Minića, Kuzmana Teodosijevića, Vladimira Pejovića i Ljiljane Pejović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1197/02 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9310/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Radoša Matovića, Dragana Minića, Kuzmana Teodosijevića, Vladimira P ejovića i Ljiljane Pejović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9310/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo :

- Radoša Matovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Dragana Minića i Kuzmana Teodosijevića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Vladimira P ejovića i Ljiljane Pejović na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoš Matović, Dragan Minić, Kuzman Teodosijević, Vladimir Pejović i Ljiljana Pejović, svi iz Čačka, izjavili su 19. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 1197/02 i I. 644/08.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog opisa toka predmetnih sudskih postupaka, navedeno da je neizvršavanjem pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1197/02 od 20. februara 2008. godine podnosiocima povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje je navedeno da u parničnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obiman postupak koji je na kraju trajao skoro osam, odnosno pet godina. Takođe je navedeno da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parnice, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nije preduzeo. Podnosioci su predložili da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne štete. Podneskom od 18. marta 2013. godine podnosioci su istakli i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 1197/02 i Osnovnog suda Čačku I. 9310/10 (ranije predmet Opštinskog s uda u Čačku I. 105/09), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Radoš Matović, Dragan Minić, Kuzman Teodosijević i Milosav P ejović podneli su 20. jula 2000. godine, odnosno 6. februara, 4. marta i 13. maja 2003. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbe protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru.

U postupku P1. 1045/00 po tužbi Radoša Matovića, četiri ročišta za glavnu raspravu (4. aprila, 28. maja, 5. i 19. septembra 2003. godine) nije održano, jer tuženi nije uredno pozvan, dok ročišta zakazana za 12. februar i 29. april 2004. godine nisu održana, radi zaključenja poravnanja između parničnih stranaka. U postupku P1. 274/03 po tužbi Dragana Minića, ročište zakazano za 1. jun 2006. godine nije održano, jer veštaci nisu dostavili sudu nalaz i mišljenje.

U postupku P1. 1119/03 po tužbi Kuzmana Teodosijevića, ročište zakazano za 15. januar 2004. godine nije održano, radi dopunskog izjašnjenja veštaka na precizirani tužbeni zahtev tužioca, dok ročišta zakazana za 4. mart i 26. april 2004. godine nisu održana, radi zaključenja poravnanja između parničnih stranaka. Postupak je spojen postupku u predmetu P1. 686/03.

U postupku P1. 686/03 po tužbi Milosava Pejovića, ročište zakazano za 26. februar 2004. godine nije održan o, radi zaključenja poravnanja između parničnih stranaka.

Opštinski sud je rešenjem P1. 1197/02 od 14. septembra 2006. godine odredio spajanje predmeta P1. 274/03 (po tužbi Dragana Minića), P1. 683/03 (po tužbi Kuzmana Teodosijevića, M.V. i Milosava Pejovića) i P1. 2110/03 (po tužbi V. V. i Radoša Matovića), radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.

Na ročištu održanom 16. novembra 2006. godine rešenjem je nastavljen postupak (prekinut zbog smrti tužioca rešenjem Opštinskog suda P1. 683/03 od 23. marta 2006. godine) po tužbi pokojnog Milisava Pajovića na čije mesto su kao tužioci stupili Ljiljana i Vladimir Pejović.

Tokom 2007. godine zakazano je deset ročišta, od kojih dva ročišta nisu održana - 8. februara kako bi se veštaci naknadno izjasnili na primbedbe stranaka i 4. oktobra jer tuženi nije uredno pozvan.

Prvo zakazano ročište u 2008. godini (10. januara) nije održano zbog toga što tuženi nije uredno pozvan.

U postupku je izvršeno ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine potraživanja tužilaca, kao i veštačenje na okolnost poremećaja u poslovanju tuženog.

Tužioci su u toku postupka preinačili (proširili) tužbu tako što su kao tužene označili još sedam novoformiranih zavisnih društava osnovanih od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka.

Opštinski sud je presudom P1. 1197/02 od 20. februara 2008. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca da im se isplate određeni novčani iznosi na ime razlike između isplaćene i zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos razlike u zaradi za period pre 1. januara 2004. godine. Protiv ove presude nije izjavljena žalba.

Radoš Matović, Dragan Minić, Kuzman Teodosijević, Ljiljana Pejović i Vladimir Pejović, između ostalih, podneli su kao izvršni poverioci 13. maja 2008. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P1. 1197/02 od 20. februara 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 644/08 od 21. maja 2008. godine usvojio predlog za izvršenje. Postupajući po žalbi izvršnih dužnika Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 1169/08 od 19. juna 2008. godine potvrdio navedeno rešenje o izvršenju.

Opštinski sud je zaključkom I. 644/08 od 12. januara 2009. godine naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da obavesti sud da li je sprovedeno rešenje o izvršenju, odnosno toku sprovođenja izvršenja. Postupajući po nalogu, Narodna banka Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu Kragujevac je 16. januara iste godine obavestila sud da na računu izvršnog dužnika A.D. „Fabrika reznog alata“ iz Čačka nema sredstava. Opštinski sud je o tome dopisom od 21. januara 2009. godine obavestio punomoćnika izvršnih poverilaca , radi eventualne promene sredstva izvršenja .

Izvršni poverioci su 11. februara 2009. godine podneli predlog za promenu sredstva izvršenja u odnosu na dužnika A.D, te da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud je rešenjem I. 282/09 od 26. februara 2009. godine dozvolio promenu sredstva izvršenja.

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) je 26. maja 2010. godine doneo rešenje I. 9310/10 kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima.

Izvršni poverioci su 27. aprila 2011. godine podneli predlog za nastavak postupka, da bi Osnovni sud rešenjem I. 9310/10 od 8. jula 2011. godine nastavio postupak izvršenja u ovom predmetu .

Izvršni dužnici su 25. avgusta 2011. godine podneli žalbu sa predlogom za odlaganje izvršenja Višem sudu u Čačku.

Viši sud u Čačku je rešenjem Ipv. 203/11 od 22. novembra 2011. godine odbacio žalbu kao nedozvoljenu. Takođe, određeno je da će o predlogu za odlaganje postupka izvršenja, odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem.

Punomoćnik izvršnih poverilaca podnela je 7. decembra 2011. godine urgenciju Osnovnom sudu radi sprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda I. 644/08 od 21. maja 2008. godine.

Osnovni sud je rešenjem I. 9310/10 od 21. maja 2012. godine odbacio predlog za odlaganje izvršenja izvršnih dužnika kao nedozvoljen.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu - 20. jula 2000. godine, odnosno 6. februara, 4. marta i 13. maja 2003. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci ukupno traju duže od 13, odnosno deset godina , koliko traje izvršni postupak koji je nastavak parničnog postupka, a da još uvek ni je okončan.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, bez obzira na to što je bilo više tužilaca u postupku i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od ovih činilaca, ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da su podnosioci ustavne žalbe nisu bitno doprineli dužem trajanju postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon osam godina, snosi Opštinski sud, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetim tužbama, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, u postupcima po tužbama podnosilaca ustavne žalbe, više ročišta nije održano, jer tuženi nije uredno pozvan, odnosno veštaci u ostavljenom roku nisu dostavili nalaz i mišljenje.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud, nakon što je 26. februara 2009. godine dozvolio promenu sredstava izvršenja, nijednu drugu radnju usmerenu ka sprovođenju i okončanju izvršenja nije preduzeo, da bi Osnovni sud 26. maja 2010. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja. Međutim, ni Osnovni sud, nakon što je 8. jula 2011. godine doneo rešenje kojim je nastavio postupak izvršenja, nije preduzeo radnje usmerene ka okončanju postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 5. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere, kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 9310/10 okončao u najkraćem roku .

6. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koje podnosioci zasnivaju na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima pomenuto ustavno pravo ni na koji način nije moglo biti povređeno u parničnom postupku imajući u vidu da je presudom parničnog suda usvojen njihov tužbeni zahtev. Prema stanovištu Ustavnog suda isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u periodu od četiri godine , podnosiocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava ( videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine.) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine ( videti odluke istog suda u predmetima '' Kačapor i dr. protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9310/10.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnosiocu ustavne žalbe Radošu Matoviću u iznosu od 1200 evra, podnosiocioma Draganu Miniću i Kuzman u Teodosijević u u iznosu od po 900 evra, te podnosiocima Vladimiru Pejoviću i Ljiljani Pejović u iznosu od po 600 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje podnosiocima na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka, njihov karakter i visinu dosuđenih iznosa. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe zahtev za naknadu materijalne štete istakli tek u dopuni ustavne žalbe od 18. marta 2013. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 4. izreke odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen.

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti