Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnim postupcima koji su trajali duže od deset, odnosno dvanaest godina. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete podnosiocima i naložio nadležnom sudu hitno okončanje izvršnih postupaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3423/2010
12.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Plazinića iz Čačka i Mića Ćirovića iz Trbušana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Plazinića i Mića Ćirovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1200/02 i izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 9411/10 i I. 2182/12 (ranije predmeti Opštinskog suda u Čačku I. 67/09 i I. 340/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo Zorana Plazinića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo Mića Ćirovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Plazinić iz Čačka i Mićo Ćirović iz Trbušana izjavi li su 1 9. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 1200/02, I. 9411/10 i I. 2182/12.

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnosioci ustavne žalbe navode da je parnični postup ak, iako u njemu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja je trebalo raspraviti, trajao duže od osam godina , a da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju , nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nisu preduze li. Podnosioci su predložili da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 1200/02 i Osnovnog suda Čačku I. 9411/10 i I. 2182/12 (ranije predmeti Opštinskog suda u Čačku I. 67/09 i I. 340/09 ), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zoran Plazinić, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 24. jula 2000. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru. Prvo ročište za glavnu raspravu bilo je zakazano za 20. oktobar 2000. godine, ali nije održano, zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dok je sledeće ročište održano 24. novembra 2000. godine.

Tokom 2001. godine, održana su tri ročišta – 18. januara , 14. marta i 9. maja na kome je rešenjem prekinut postupak zbog podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.

Tužilac je podneskom od 26. avgusta 2002. godine predložio nastavak postupka. Postupajući po predlogu tužioca, Opštinski sud je zakazao ročište za glavnu raspravu za 11. novembar 2002. godine, koje nije održano, jer tuženi nije bio uredno pozvan.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 14. januar 2003. godine je održano, dok ročišta zakazana za 12. mart i 13. maj 2003. godine nisu održana, zbog toga što tuženi nije bio uredno pozvan.

Opštinski sud je na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 1. septembra 2003. godine, doneo rešenje kojim je nastav io parnični postupak i odre dio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđivanja radi tačne visine potraživanja tužioca. Veštak je 23. oktobra 2003. godine dostavio nalaz i mišljenje Opštinskom sudu. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 5. novembar 2003. godine nije održano na zahtev punomoćnika tužioca koji je tražio kraći rok da bi opredelio tužbeni zahtev u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka.

Tužilac je podneskom od 2. februara 2004. godine „precizirao tužbeni zahtev“ u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka. U toku 2004. godine održana su tri ročišta za glavnu raspravu - 26. januara, 10. marta i 25. maja. Tužba je 21. jula 2004. godine preinačena (proširena), tako što su kao tuženi označena i novoformirana zavisna društva osnovana od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka.

Opštinski sud je na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 29. marta 2005. godine, pored toga što je dozvolio subjektivno preinačenje tužbe na nove tužene, odredio i izvođenje dokaza veštačenjem, ovog puta radi utvrđivanja poremećaja u poslovanju tuženog u periodu od 1997. godine pa do trenutka veštačenja . Ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. decembar 2005. godine nije održano, jer su se spisi predmeta nalazili u Okružnom sudu u Čačku.

Tokom 2006. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu - 30. maja i 26. septembra, dok ročište zakazano za 11. decembar nije održano na molbu tuženih. Nakon ročišta održanog 20. februara 2007. godine, ta parnica je spojena parnici P1. 1200/02 , koja se vodila po tužbi drugih tužilaca, među kojima je bio i Mićo Ćirović - ovde podnosilac ustavne žalbe, protiv istih tužnih.

Mićo Ćirović, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 26. avgusta 2002. godine Opštinskom sudu tužbu protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru.

Prvo ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 11. novembar 2002. godine, nije održano „zbog nepostojanja procesnih uslova“.

U toku 2003. godine, održana su tri ročišta za glavnu raspravu, dok ročišta zakazana za 12. mart i 13. maj 2003. godine nisu održana, takođe „zbog nepostojanja procesnih uslova“.

Tokom 2004. godine, održana su dva ročišta za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 14. jun nije održano, zbog toga što „iz pisarnice sudiji nije bio iznet predmet“. Tužioci su 4. avgusta 2004. godine tužbu preinačili (proširili) tako što su kao tuženi označena i novoformirana zavisna društva osnovana od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka.

Na ročištu održanom 29. marta 2005. godine, sud je odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem, radi utvrđivanja poremećaja u poslovanju tuženog .

U toku 2006. godine, od četiri zakazana ročišta za glavnu raspravu, održana su tri, dok ročište zakazano za 11. decembar nije održano na zahtev tuženog.

Tokom 2007. godine, održano je šest ročišta za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 24. decembar nije održano, jer tuženi nije bio uredno pozvan. U ovom periodu, sud je odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem radi utvrđivanja tačne visine potraživanja tužilaca. Veštak je 9. novembra 2007. godine nalaz i mišljenje dostavio sudu.

U 2008. godin i nakon dva održana ročišta i jednog neodržanog, Opštinski sud je 10. marta 2008. godine zaključio glavnu raspravu , kada je i doneo presud u P1. 1200/02 kojom je usvoj io tužbeni zahtev tužilaca.

Postupajući po žalbi tuženih, Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 1817/08 od 22. oktobra 2008. godine potvrdio presudu Opštinskog suda P1. 1200/02 od 10. marta 2008. godine u pretežnom delu, dok je istu preinačio u delu koji se odnosio na zakonsk u zateznu kamatu.

Podnosilac ustavne žalbe Mićo Ćirović, kao izvršni poverilac je 19. januara 2009. godine Opštinskom sudu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37, i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P. 1200/02 od 10. marta 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 67/09 od 20. januara 2009. godine usvojio predlog za izvršenje, koje je postalo pravnosnažno 6. februara 2009. godine, dok je zaključkom I. 67/09 od 20. januara 2009. godine nalož eno Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac, da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju. Zaključak i rešenje o izvršenju su 29. januara 2009. godine dostavljeni Narodnoj banci Srbije .

Opštinski sud je 13. februara 2009. godine uputio dopis Narodnoj banci Srbije tražeći podatke o tome da li je izvršenje započeto , i ako jeste kada je započeto . Narodna banka Srbije je 20. februara 2009. godine obavestila sud da se rešenje ne izvršava zbog toga što na računima dužnika nema dovoljno novčanih sredstava, o čemu je Opštinski sud 2. marta 2009. godine obavestio punomoćnika izvršnog dužnika . Posle toga, Opštinski sud u tom predmetu nije preduzimao nikakve procesne radnje. Nakon formiranja nove mreže sudova, postupak se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu koji sada nosi broj I. 2182/12.

Podnosilac ustavne žalbe Zoran Plazinić i još četiri izvršna poverioca su 9. marta 2009. godine podneli Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku, u ulici Hajduk Veljkova broj 37 , i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P. 1200/02 od 10. marta 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 340/09 od 10. marta 2009. godine usvojio predlog za izvršenje, da bi istoga dana sud doneo zaključak I. 340/09 kojim je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju. Zaključak i rešenje o izvršenju su 12. marta 2009. godine dostavljeni Narodnoj banci Srbije .

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud), koji je preuzeo postupanje u ovom predmetu, je 26. maja 2010. godine doneo rešenje I. 9411/2010 kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima .

Nepunih godin u dana kasnije - 27. aprila 2011. godine , izvršni poveri oci u ovom postupku su predložili nastavak postupka, da bi Osnovni sud rešenjem I. 9411/2010 od 8. jula 2011. godine nastavio postupak izvršenja u ovom predmetu.

Izvršni dužnik je 25. avgusta 2011. godine podneo Osnovnom sudu prigovor protiv rešenja kojim je određen nastavak postupka, kao i predlog za odlaganje izvršenja.

Navedeni prigovor izvršnih dužnika je rešenjem drugostepenog veća Osnovnog suda Ipv(i) 188/2011 od 21. novembra 2011. godine odbačen kao nedozvoljen .

Rešenjem Osnovnog suda I. 9411/2010 od 21. maja 2012. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog izvršnih dužnika za odlaganje sprovođenja izvršenja u tom predmetu.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su usledili nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu - 24. jula 2000. godine, odnosno 26. avgusta 2002. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci traj u duže od deset, odnosno dvanaest godina i da još uvek ni su okončani.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postup aka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupk u, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioc e ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da , bez obzira na to što je bilo sedam tužilaca u parničnom postupku i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od prethodno navedenih činilaca, ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli neopravdano dugom trajanju postupaka.

Po oceni Ustavnog suda, svu odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon osam godina, snosi Opštinski sud. Održavanje jednog do dva ročišta godišnje u periodu 2004. - 2006. godine, neodržavanje ročišta „zbog sprečenosti postupajućeg sudije“ i zbog „neiznošenja predmeta iz pisarnice“, ukazuju na odgovornost suda za neprimereno trajanje parničnog postupka.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud napominje da u izvršnom postupku koji se vodio po predlogu podnosioca ustavne žalbe Mića Ćirovića, nakon što je 20. februara 2009. godine Narodn a bank a Srbije izvestila Opštinski sud da se rešenje ne izvršava zbog toga što na računima dužnika nema dovoljno novčanih sredstava, taj sud nikakve druge radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja nije preduzimao, iako je podnosilac ustavne žalbe u izvršnom predlogu jasno odredio dva različita sredstva izvršenja (1. popis, procena i prodaja pokretnih stvari dužnika i 2. plenidb a novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika ). U takvoj situaciji, izvršni sud kada je utvrdio da nije moguće sprovesti izvršenje plenidbom novčanih iznosa sa računa izvršnih dužnika, imao je obavezu da pokuša sprovođenje izvršenja - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, upravo onako kako je to odredio i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Međutim, sud nije to nije učinio.

Sa druge strane, izvršni postupak koji se vodio po predlogu podnosioca ustavne žalbe Zorana Plazinića, bio je u prekidu od 26. maja 2010. godine do 8. jula 2011. godine - duže od godinu dana , zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja. Međutim, ni ta okolnost ne može biti opravdavajući razlog za neprimereno trajanje izvršenja (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už–1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio , odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere, kako bi se izvršni postup ci u predmet ima I. 9411/2010 i I. 2182/12, okončali u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnosiocu ustavne žalbe Zoranu Plaziniću u iznosu od 1.200 evra, a podnosiocu ustavne žalbe Miću Ćiroviću u iznosu od 1.000 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetn ih sudskih postup aka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti