Odbijena ustavna žalba; založna izjava kao izvršna isprava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen predlog za izvršenje. Potvrđen je stav redovnih sudova da založna izjava postaje izvršna isprava tek nakon konačnog upisa u katastar nepokretnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrasg Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , u postupku po ustavnoj žalbi "R. B ." a.d , Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj od 8. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba "R. B ." a.d . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu IPV(I). 36/13 od 20. marta 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Akcionarsko društvo "R. B .", Beograd, podnelo je 29. aprila 2013. godine, preko punomoćnika S . M, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu IPV(I). 36/13 od 20. marta 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac podneo predlog za izvršenje na osnovu založne izjave, i da je njegov predlog za izvršenje pravnosnažno odbačen, jer uz predlog za izvršenje nije priloženo konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti o upisu založne izjave u list nepokretnosti. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, sud je bio dužan samo da ceni da li je založna izjava sačinjena u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci, a ne i da ceni da li je na osnovu takve isprave izvršen upis, jer traženje takvog upisa nema uporište ni u jednoj zakonskoj odredbi. Zatim, podnosilac je istakao da je hipoteka već nastala na osnovu rešenja Opštinskog suda u Užicu R. 991/09 od 2. novembra 2009. godine, kojim je izvršen upis založne izjave u intabulacioni protokol. Dalje, podnosilac je naveo da razlog zbog koga postoji nepravnosnažno rešenje upravnog organa o upisu založne izjave, jeste to što je upravni organ u pos tupku izlaganja propustio da iz zemljišnih knjiga prenese upisanu hipoteku, i Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Užice je, po zahtevu podnosioca, ponovo meritorno odlučivao o upisu založne izjave, pri čemu je protiv takvog rešenja, vlasniku hipotekovanih nepokretnosti data mogućnost da podnese žalbu, što je on i učinio.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje sudskog veća izvršnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvida u priloženu i pribavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac Akcionarsko društvo "R. B ." Beograd , ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Užicu protiv izvršnog dužnika, na osnovu založne izjave.

Osnovni sud u Užicu je rešenjem I. 28/12 od 26. juna 2012. godine odbacio predlog za izvršenje, jer izvršni poverilac nije postupio po zaključk u suda da dostavi konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti Užice o upisu založne izjave u list nepokretnosti, a koji konačan upis se traži u smislu člana 15. Zakona o hipoteci, da bi se založna izjava tretirala kao izvršna isprava.

Sudsko veće Osnovnog suda u Užicu je osporenim rešenjem IPV(I). 36/13 od 20. marta 2013. godine odbilo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo rešenje sudije pojedinca, u potpunosti prihvatajući njegovo obrazloženje .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 13. stav 1. tačka 4) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano da se pod izvršnom ispravom podrazumeva ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka.

Odredbama člana 15. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da je ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim zakonom, izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana (stav 1.); da se hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje u registre nepokretnosti kao "izvršna vansudska hipoteka", a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona (stav 2.); da izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava mora da sadrži i tačno određene odredbe, propisane stavom 3. (stav 3.); da ako ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne sadrži odredbe iz stava 3. ovog člana, namirenje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak (stav 4.).

Odredbom člana 189. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10 i 65/13) je propisano da u katastarskoj opštini ili njenom delu za koju je osnovan katastar nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, danom početka njegove primene, prestaje da važi katastar zemljišta, kao i zemljišna knjiga, knjiga tapija, intabulaciona knjiga i knjiga prodatih društvenih stanova sa hipotekom, ako ove knjige postoje u vreme osnivanja katastra nepokretnosti u toj katastarskoj opštini.

5. Razmatrajući navode ustavne žalb e sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancion i (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog , odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Užicu na osnovu založne izjave, za koju podnosilac ustavne žalbe smatra da je izvršna isprava. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, sud je bio dužan samo da ceni da li je založna izjava sačinjena u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci, a ne i da ceni da li je na osnovu takve isprave izvršen upis, jer traženje takvog upisa nema uporište ni u jednoj zakonskoj odredbi.

U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 13. stav 1. tačka 4) ZIO propisano da se pod izvršnom ispravom podrazumeva ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka. U konkretnom slučaju, merodavan propis koji uređuje hipoteku je Zakon o hipoteci. Glava treća navedenog zakona nosi naziv „Izvršna isprava“ i ta glava Zakona o hipoteci sadrži samo jedan član, a to je član 15. koji nosi naziv „Svojstvo i upis“. Ustavni sud nalazi da član 15. navedenog Zakona određuje pojam izvršne isprave na osnovu dva zakonska pojma: svojstvo i upis, kao što sam naziv kaže. Ustavni sud ukazuje da se pod pojmom „S vojstvo“ podrazumeva svojstvo založne izjave iz člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci koja mora da sadrži zakonske elemente iz stava 3. navedenog člana zakona, dok se pod „upisom“ podrazumeva upis takve založne izjave u odgovarajući registar nepokretnosti. Upisom izvršne založne izjave (izjava koja sadrži elemente iz člana 15. stav 3. Zakona o hipoteci) u odgovarajući registar nepokretnosti, nastaje „izvršna vansudska hipoteka“. Ustavni sud ocenjuje da založna izjava koja sadrži elemente iz člana 15. stav 3. Zakona o hipoteci i upis takve založne izjave u odgovarajući registar nepokretnosti, predstavljaju uslove koji moraju biti kumulativno ispunjeni da bi se određena založna izjava tretirala kao izvršna isprava. Takođe, sam Zakon o hipoteci u daljim odredbama, i to u članu 24. stav 3. i u članu 29. stav 1, sadrži odrednicu „izvršna isprava iz člana 15. navedenog zakona“ (svojstvo i upis), a ne iz člana 15. stav 1. koji propisuje samo svojstvo založne izjave. Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už–6044/2012 od 14. maja 2015. godine. Naravno, rešenje o upisu založne izjave u odgova rajući registar nepokretnosti mora biti konačno , a podnosilac je na osnovu rešenja o upisu založne izjave, koje nije postalo konačno, podneo predlog za izvršenje.

Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju se i na tome da je "izvršna vansudska hipoteka" već nastala na osnovu pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Užicu R. 991/09 od 2. novembra 2009. godine, kojim je izvršen upis založne izjave u intabulacioni protokol, a da razlog zbog čega rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Užice o upisu založne izjave nije dobilo svojstvo konačnosti, jeste to što je navedeni upravni organ u postupku izlaganja propustio da iz zemljišnih knjiga prenese upisanu založnu izjavu, i da je naknadno Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Užice, na zahtev podnosioca, ponovo meritorno odlučivao o upisu založne izjave, pri čemu je protiv takvog rešenja, vlasniku hipotekovanih nepokretnosti data mogućnost da podnese žalbu, što je on i učinio. Ustavni sud ukazuje da ove činjenične tvrdnje podnosioca ustavne žalbe pokreću pitanje da li je izvršni sud postupio na preterano formalistički način, time što je odbacio predlog za izvršenje iz razloga nepostojanja pravnosnažnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti o upisu založne izjave u list nepokretnosti. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravično st postupka , tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima ( videti presudu ESLjP: Eşim protiv Turske, broj 59601/09, od 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Ustavni sud najpre ukazuje da je izvršni postupak strogo formalni postupak, te da je izvršni sud mogao da usvoji podnosiočev predlog za izvršenje samo u situaciji da je podnosilac uz navedeni predlog priložio konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti Užice, o upisu založne izjave u registar nepokretnosti. O d trenutka ustanovljavanja Katastra nepokretnosti, kao važećeg registra nepokretnosti, prestale su da važe intabulacione knjig e, te su za izvršni sud bili merodavni podaci koji su navedeni samo u Katastru nepokretnosti. Propust Službe za katastar nepokretnosti Užice da iz zemljišnih knjiga prenese upisanu založnu izjavu, predstavlja propust navedenog upravnog organa, koji nije mogao da ima uticaj na samo postupanje i odlučivanje izvršnog suda. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da ovakav propust upravnog organa nije imao za posledicu definitivno onemogućavanje podnosioca u ostvarivanju prava, a imajući u vidu da je predmetna založna izjava naknadno upisana u Katastar nepokretnosti, ali koji upis u trenutku podnošenja predloga za izvršenje nije imao svojstvo konačnosti. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ocenjuje da izvršni sud nije postupio na preterano formalistički način prilikom odbacivanja podnosiočevog predloga za izvršenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da Osnovni sud Užicu u osporenom rešenju IPV(I). 36/13 od 20. marta 2013. godine nije proizvoljno tumačio odredbe Zakona o hipoteci i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te da je u osporenom aktu dato ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje o neophodnosti postojanja konačnog rešenja nadležnog upravnog organa o upisu založne izjave u odgovarajući registar nepokretnosti, kako bi se takva založna izjava smatrala "izvršnom vansudskom hipotekom" koja je izvršna isprava, a takvo rešenje podnosilac, kao izvršni poverilac, nije priložio uz podneti predlog za izvršenje.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da rešenjem Osnovnog suda u Užicu IPV(I). 36/13 od 20. marta 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13-Odluka US).

7. Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasniva na identičnim razlozima koje je isticao u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje, a koji su razmatrani u prethodnom delu obrazloženja, zbog čega Ustavni sud nalazi da nije potrebno da ih ponovo ceni i sa aspekta navedenih ustavnih prava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 12306/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma
• Už 6044/2012: Odluka Ustavnog suda o založnoj izjavi kao izvršnoj ispravi u izvršnom postupku
• Už 3560/2015: Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku po osnovu založne izjave
• Už 1750/2013: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku