Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomernog trajanja parničnog i izvršnog postupka. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude, te je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miljka Glišovića, Ljubinka Stojanovića i Radenka Petrića, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miljka Glišovića, Ljubinka Stojanovića i Radenka Petrića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu P1. 555/07 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34670/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1424/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Glišovića, Ljubinka Stojanovića i Radenka Petrića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34670/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe, i to :

- Miljka Glišovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Ljubinka Stojanovića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Radenka Petrića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve mere kako bi se izvršni postup ak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miljko Glišović, Ljubinko Stojanović i Radenko Petrić, svi iz Čačka, podneli su 19. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 555/07 i I. 1424/09.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog opisa toka navedenih sudskih postupaka, navedeno da je neizvršavanjem pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 555/07 od 17. novembra 2008. godine podnosiocima povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje je navedeno da u parničnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obiman postupak koji bi trajao više godina . Takođe je navedeno da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parnice, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nije preduzeo. Podnosioci su predložili da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Podneskom od 18. marta 2013. godine podnosioci su istakli i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Odredbama člana 58. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 555/07 i Osnovnog suda Čačku I. 34670/10 (ranije predmet Opštinskog s uda u Čačku I. 1424/09), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Miljko Glišović, Ljubinko Stojanović i Radenko Petrić, podneli su 22. februara 2001. godine, odnosno 10. aprila 2003. godine i 16. septembra 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbe protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru. Po tužbi Miljka Glišovića formiran je predmet pod brojem P 1. 537/01 (a kasnije P1. 555/07). Navedenoj parnici su spojene parnice po tužbama koje su podneli Ljubinko Stojanović (predmet je zaveden kao P1. 931/03, a potom spojen sa predmet om P1. 564/03) i Radenko Petrić (predmet je zaveden kao P1. 1283/04, a potom spojen sa predmetom P1. 1083/04) , radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja rešenjem od 14. maja 2007. godine .

U predmetu P1. 537/01 po tužbi Miljka Glišovića postupak je bio u prekidu od 7. maja 2001. godine zbog postupka ocene ustavnosti i zakonitosti aneksa Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Postupak je , nakon dve urgencije punomoćnika tužioca (od 26. avgusta 2002. godine i 18. jula 2003. godine) za zakazivanje ročišta, nastavljen 9. februara 2005. godine, a nakon toga sledeće ročište je održano 8. maja 2006. godine .

Tužilac je 3. jula 2006. godine preinačio (proširio) tužbu tako što je kao tužene označio još sedam novoformiranih zavisnih društava osnovanih od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka.

U predmetu je izvršeno veštačenje na okolnost poremećaja u poslovanju tuženog.

U toku postupka P1. 564/03, po tužbi Ljubinka Stojanovića , ročišta nisu održana iz sledećih razloga: zbog toga što tuženi nije uredno pozvan ( 1. septembra i 23. decemebra 2003. godine, 3. februara i 30. avgusta 2004. godine), zbog pokušaja mirnog rešenja spora (9. aprila, 24. maja i 5. jula 2004. godine), zbog sprečenosti postupajućeg sudije (6. oktobra 2004. godine, 30. maja i 5. septembra 2005. godine i 25. decembra 2006. godine), na predlog punomoćnika tužioca (11. aprila 2005. godine).

U predmetu P1. 1083/04, po tužbi Radenka Petrića, punomoćnik tužioca je na ročištu održanom 11. januara 2005. godine tražio odlaganje do dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka, a postupak je nastavljen 8. maja sledeće godine. Takođe, pored više održanih ročišta, tri ročišta nisu održan a - 3. jula 2006. i 5. februara 2007. godine jer je tuženi tražio odlaganje radi izjašnjenja na nalaz i mišljenje komisije veštaka, odnosno podnesak suprotne strane, a 25. decembra 2006. godine zbog sprečenosti sudije.

Po spajanju p arnica, Opštinski sud u Čačku je rešenjem P1. 555/07 od 24. decembra 2007. godine odredio veštačenje veštaka ekonomske struke na okolnost razlike između neisplaćene i pripadajuće zarade tužilaca. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su 14. januara 2008. godine Opštinskom sudu, nakon čega su tužioci precizirali tužbeni zahtev.

Nakon održanog ročišta 31. marta 2008. godine sud je zaključio glavnu raspravu.

Punomoćnik tužilaca je podneskom od 29. avgusta 2008. godine urgirao da se dostavi pismeni otpravak presude .

Opštinski sud u Čačku je ponovo otvorio glavnu raspravu, te nakon održanog ročišta presudom P1. 555/07 od 17. novembra 2008 . godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca da im se isplate određeni novčani iznosi na ime razlike između isplaćene i zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za isplatu kamate na dosuđen iznos razlike u zaradi za određene periode.

Postupajući po žalbi tuženih, Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 209/09 od 3. juna 2009. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio ožalbenu presudu.

Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 9. oktobra 2009. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava , i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37 i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P1. 555/07 od 17. novembra 2009. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1424/09 od 14. oktobra 2009. godine usvojio predlog za izvršenje, a zaključkom od istog dana godine je naloženo Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevc u da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu navedenog rešenja o izvršenju.

Osnovni sud u Čačku, koji je nakon reforme sudstva preuzeo postupanje u ovom predmetu , je zaključkom I. 34670/10 od 7. juna 2012. godine naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenj e za prinudnu naplatu u Kragujevcu da obavesti sud o toku postupka izvrš enja. U odgovoru Narodne banke Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu od 13. juna 2012. god ine navedeno je da predmetno rešenje nije izvršavano, te da je potrebno da se dostavi zaključak za dalji nastavak izvršenja, sa računa izvršnog dužnika u restruktuiranju. Osnovni sud, nakon toga, nije preduzeo nijednu radnju u izvršnom postupku.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, to se oni moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu, od 22. februara 2001. godine, odnosno 10. aprila 2003. godine i 16. septembra 2004. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci traju duže od 12 godina i da još uvek nisu okončani.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, bez obzira na to što je bilo četvoro tužilaca u jednom delu parničnog postupka i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od ovih činilaca ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli dužem trajanju postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon osam godina, snosi Opštinski sud, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Opštinski sud je i postupku po tužbi Miljka Glišovića, ročište zakazao tek nakon dve godine i šest meseci od urgencije punomoćnika tužioca i predloga za zakazivanje ročišta , a sledeće ročište održao tek posle više od godinu dana. U postupku po tužbi Ljubinka Stojanovića, veći broj ročišta nije održan zbog toga što tuženi nije uredno pozvan, te zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Pored toga, sud je tek posle osam meseci od zaključenja, ponovo otvorio glavnu raspravu i doneo presudu .

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud u Čačku nakon dostavljanja zaključka I. 1424/09 od 14. oktobra 2009. godine kojim je naloženo Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju od istog dana i stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, kada je izvršni postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju. Takođe, ni Osnovni sud u Čačku nije preuzeo nijednu izvršnu radnju usmerenu ka okončanju postupka po dospeću obaveštanja Narodne banke Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu od 13. juna 2012. godine .

Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (izmenjen član 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07)). Međutim, imajući u vidu načelno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, prema kome se neće prekidati izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama upravljenim prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju. Pri tome, Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvešenja neizmerne zarade podnosilaca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, ne sprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe su u periodu od četiri godine onemogućeni da mirno uživaju svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnosilaca u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te je Narodna banka Srbije bila dužna da pokuša da sprovede rešenje o izvršenju sa računa izvršnog dužnika po nalogu suda, posebno imajući u vidu da, u konkretnom slučaju, izvršni sud nije prekinuo postupak izvršenja zbog restrukturiranja izvršnog dužnika.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe u osporenom parničnom i izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koje podnosioci zasnivaju na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima pomenuto ustavno pravo ni na koji način nije moglo biti povređeno u parničnom postupku imajući u vidu da je presudom parničnog suda usvojen njihov tužbeni zahtev. Prema stanovištu Ustavnog suda isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u periodu od četiri godine, podnosiocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine.) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima ''Kačapor i dr. protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34670/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 5. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku i Narodnoj banci Srbije da preduzme sve mere, kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnosiocu ustavne žalbe Miljku Glišoviću u iznosu od 10 00 evra, podnosiocu Ljubinku Stojanoviću u iznosu od 900 evra, kao i podnosiocu Radenku Petriću u iznosu od 800 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka, njihov karakter i visinu dosuđenih iznosa. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe zahtev za naknadu materijalne štete istakli tek u dopuni ustavne žalbe od 18. marta 2013. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine , a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 4. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

8. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti