Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je prvo utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog parničnog i izvršnog postupka. Kasnijom dopunskom odlukom, utvrđena je i povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude, uz dosuđivanje naknade materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Prtenjaka i Gordane Stakić Majstorović, oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragomira Prtenjaka i Gordane Stakić Majstorović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 105/03 i izv ršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1877/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 105/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Prtenjak i Gordana Stakić Majstorović, oboje iz Čačka, izjavili su 19. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 105/03 i I . 105/09.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog opisa toka navedenih sudskih postupaka, navedeno da je neizvršavanjem pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 105/03 od 10. septembra 2008. godine podnosiocima povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje je navedeno da u parničnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obiman postupak koji je na kraju trajao pet godina i šest meseci. Takođe je navedeno da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parnice, postupajući sud, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nije preduzeo. Podnosioci su predložili da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne štete.



2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 105/03 i Osnovnog suda Čačku I. 1877/11 (ranije predmet Opštinskog s uda u Čačku I. 105/09), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Dragomir Prtenjak i Gordana Stakić Majstorović, ovde podnosi oci ustavne žalbe, podne li su 27. i 30. januara 2003. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog A. D. „Fabrika reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru .

Opštinski sud je rešenjem P1. 105/03 od 5. februara 2003. godine određeno je spajanje predmeta P1. 182/03, P1. 196/03 (predmet formiran po tužbi Dragomira Prtenjaka) i P1. 243/03 (predmet formiran po tužbi Gordane Stakić Majstorović) sa predmetom P1. 105/03, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.

Rešenjem Opštinskog suda od 10. aprila 2003. godine određeno je mirovanje u postupku jer parnične stranke nisu pristupile na ročište zakazano za isti dan.

Punomoćnik tužioca M. G. je 12. juna 2003. godine podneo predlog za nastavak postupka. Nakon toga, u 2003. godini, održano je ročište 29. avgusta, dok ročište zakazano za 13. novembar nije održano jer nije uredno pozvan punomoćnik tuženog.

Na ročištu održanom 5. februara 2004. godine rešenjem je određeno da se u predmetu obavi finansijsko veštačenje radi utvrđivanja tačne visine potraživanja tužilaca. Ročišta za glavnu raspravu su održana i 15. aprila i 24. juna 2004. godine.

Tužioci su 6. avgusta 2004. godine preinačili tužbeni zahtev tako što su kao tužene označili i novoformirana zavisna društva osnovana od strane tuženog – A .D. „Fabrika reznog alata“ iz Čačka .

Na ročištu održanom 15. marta 2005. godine punomoćnik tužilaca je na zapisnik izjavio da povlači tužbu za M. G. i R. R.

Rešenjem P1. 105/03 donetim na ročištu održanom 15. maja 2005. godine usvojen je predlog punomoćnika tužilaca da se zastane sa postupkom dok Vrhovni sud Srbije ne da mišljenje da li je neophodno izvršiti veštačenje u pogledu poremećaja u poslovanju tuženog s obzirom na to da je radnicima tuženog priznata razlika zarade u vanparničnom postupku.

Na ročištu održanom 15. marta 2006 . godine rešenjem je određeno da se izvrši veštačenje komisije finansijske struke na okolnosti poremećaja u poslovanju tuženog. Ročište zakazano za 30. jun 2006. godine nije održano jer su parnične stranke predložile da se rasprava odloži do dostavljanja nalaza veštaka. Ročište nije održano ni 1. septembra 2006. godine na zahtev punomoćnika tuženog.

Rešenjem Opštinskog suda od 21. marta 2007. godine određeno je finansijsko veštačenje u predmetu na okolnost postojanja poremećaja u poslovanju kod tuženog u spornom periodu, te je naloženo veštaku da nalaz i mišljenje dostavi sudu do 15. juna 2007. godine.

Sudski veštak P. V. je podneskom od 4. juna 2007. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da u roku dostavi nalaz i mišljenje „iz razloga prethodno preuzetih obaveza pred Trgovinskim i Opštinskim sudom“.

Na ročištu održanom 3. marta 2008. godine sud je stavio van snage rešenje od 21. marta 2007. godine u delu u kom je za veštaka određen P. V, a za veštaka je određen T. V. Nalaz i mišljenje veštaka T. V. dostavljeni su sudu 5. maja 2008. godine. Ročište zakazano za 12. maj 2008. godine nije održano kako bi se parnične stranke naknadno izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka koj i im je uručen tog dana. Ročišta zakazana za 4. jun i 21. avgust 2008. godine nisu održana zbog nedolaska tuženog.

Opštinski sud u Čačku je presudom P1. 105/03 od 10. septembra 2008. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca da im se isplate određeni novčani iznosi na ime razlike između isplaćene i zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos razlike u zaradi za period pre 1. januara 2004. godine.

Dragomir Prtenjak i Gordana Stakić Majstorović su kao izvrš ni poverioci 26. januara 2009. godine Opštinskom sudu podneli predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava , i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37 i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 105/03 od 10. septembra 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 105/09 od 26. januara 2009. godine usvojio predlog za izvršenje, dok je zaključkom I. 105/09 od istog dana naloženo Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac, da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju. Zaključak i rešenje o izvršenju su 30. januara 2009. godine dostavljeni Narodnoj banci Srbije.

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) je 31. maja 2010. godine doneo rešenje I. 9225/10 kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima.

Izvršni poverioci su 8. novembra 2011. godine podneli predlog za nastavak postupka, da bi Osnovni sud rešenjem I. 9225/10 od 15. novembra 2011. godine nastavio postupak izvršenja u ovom predmetu.

Osnovni sud je 29. maja 2012. godine doneo zaključak I. 1887/10 kojim je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju. Zaključak je 1. juna 2012. godine dostavljen Narodnoj banci Srbije.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu - 27. i 30. januara 2003. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci traju duže od deset godina i da još uvek nisu okončani.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, bez obzira na to što je bilo četvoro tužilaca u jednom delu parničnog postupka i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od ovih činilaca, ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da su podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem doprineli dužem trajanju postupka. Naime, kako parnične stranke nisu pristupile na prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 10. april 2003. godine postupak je bio u mirovanju do 29. avgusta iste godine. Takođe, na predlog punomoćnika tužioca postupak je bio u zastoju godinu dana ( u periodu od 15. marta 2005. do 15. marta 2006. godine).

Po oceni Ustavnog suda, prevashodnu odgovornost za dugo trajanje parnice koja je prav nosnažno okončana tek nakon više od pet godina, snosi Opštinski sud. Nakon što je veštak podneskom od 4. juna 2007. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da dostavi nalaz i mišljenje, sud je tek nakon devet meseci zakazao ročište za glavnu raspravu na kome je rešenjem određen drugi veštak. Pored toga, sud je u 2006. godini održao samo jedno ročište, a u 2008. godini nije održao nijedno ročište duže od sedam meseci (od 3. marta do 10. septembra ), a u tom periodu dva ročišta nisu održana zbog nedolaska tuženog.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud nakon dostavljanja zaključka I. 105/09 od 26. januara 2009. godine kojim je naloženo Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava na osnovu rešenja o izvršenju do 1. januara 2010. godine i stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, kada je izvršni postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju. Takođe, izvršni postupak je bio u prekidu od 31. maja 2010. godine do 15. novembra 2011. godine, ali ni ta okolnost ne može biti opravdavajući razlog za neprimereno trajanje izvršenja (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už–1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

Dakle, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere, kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 1877/11 okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnih postupaka, kao i doprinos dužini trajanja postupka samih podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prvenstveno zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom da je postavljen zahtev za naknadu štete, a da nije opredeljen iznos posebno za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete, niti je pružen dokaz o eventualnom postojanju i visini materijalne štete, Sud je dosudio samo naknadu nematerijalne štete.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P. i G. S. M, oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2019. godine, doneo je

 

D O P U N S K U O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i G. S. M. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1877/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku u predmetu I. 105/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 105/09 od 26. januara 2009. godine, umanjenog za iznos koji im je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. D. P. i G. S. M. izjavili su Ustavnom sudu, 19. jula 2010. godine, preko punomoćnika D. R, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 105/03 i I. 105/09.

Ustavni sud je Odlukom Už-3426/2010 od 20. marta 2013. godine odlučio o ustavnoj žalbi podnosilaca od 19. jula 2010. godine.

Podnosioci su 19. marta 2013. godine, preko istog punomoćnika, izjavili novu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 105/03 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9225/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku u predmetu I. 105/09). Istakli su zahtev za naknadu materijalne štete.

Ustavna žalba od 19. marta 2013. godine, koja je u Sudu primljena 20. marta iste godine tretirana je kao podnesak u predmetu Už-3426/2010. Podnosioci su 13. decembra 2016. godine podneli i dopunu ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli su 26. januara 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku podneli predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „F.“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 105/03 od 10. septembra 2008. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 105/09 od 26. januara 2009. godine usvojio predloženo izvršenje.

D. P. i G. S. M. podneli su 19. jula 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 105/03 i I. 105/09.

Ustavni sud je Odlukom Už – 3426/2010 od 20. marta 2013. godine utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 105/03 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1877/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 105/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, te naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

4. Članom 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je da se o pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona.

Odredbom člana 139. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) je propisano da kad rešenjem nije odlučeno o svim pitanjima organ može, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, doneti rešenje o pitanjima o kojima nije odlučeno (dopunsko rešenje).

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je svojom Odlukom Už – 3426/2010 od 20. marta 2013. godine već utvrdio da je podnosiocima u osporenom parničnom i izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Iz tog razloga, Ustavni sud nalazi da su ispunjene pretpostavke za odlučivanje o zahtevu podnosilaca da im se utvrdi povreda prava na imovinu i dosudi materijalna šteta (u tom smislu videti Odluku Ustavnog suda Už-6925/2016 (Už-9962/2013) od 17. novembra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđenih pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „F.“ iz Čačka i zavisnih društava, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 105/09 od 26. januara 2009. godine, umanjenog za iznos koji im je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.