Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku, kao i povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Podnosiocima se dodeljuje naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrosava Radisavljevića, Milomira Sekulića, Zagorke Škiljević, Svetlane Vojičić i Rade Savić, svih iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrosava Radisavljevića, Milomira Sekulića, Zagorke Škiljević, Svetlane Vojičić i Rade Savić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 134/01 i izvršnom postupku koji se vod i pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 515/09) povređeno prav o podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Dobrosava Radisavljevića, Milomira Sekulića, Zagorke Škiljević, Svetlane Vojičić i Rade Savić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 515/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1 . okonča o u najkraćem roku.

4. Utvrđuje se pravo :

- Dobrosava Radisavljevića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate ;

- Milomira Sekulića na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate ;

- Zagorke Škiljević na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Svetlane Vojičić na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate;

- Rade Savić na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrosav Radisavljević, Milomir Sekulić, Zagorka Škiljević, Svetlana Vojičić i Rada Savić, svi iz Čačka , izjavili su 20. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 134/01 i I. 515/09.

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnosioci ustavne žalbe navode da je parnični postup ak, iako u njemu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja, trajao osam godina , a da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju , nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nisu preduze li, već da je Osnovni sud u Čačku rešenjem I. 9428/10 od 31. maja 2010. godine prekinuo izvršni postupak, zbog toga što je nad izvršnim dužnicima pokrenut postupak restrukturiranja. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 461/07 (ranije predmet P. 134/01) i Osnovnog suda Čačku I. 9428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 515/09), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Dobrosav Radisavljević i Milomir Sekulić, ovde podnosioci ustavne žalbe, podn eli su početkom januara 200 1. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru. Po njihovim tužbama je formiran predmet pod brojem P. 134/01.

Zagorka Škiljević, Svetlana Vojičić i Rada Savić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, su 30. januara, 21. februara, odnosno 30. juna 2003. godine podnele Opštinskom sudu tužbe protiv tuženog AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka, sa identičnim tužbenim zahtevima kao i Dobrosav Radisavljević i Milomir Sekulić.

Predmeti formirani po tužbama ove tri tužilje spojeni su sa predmetom P. 134/2001, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.

Nakon više održanih ročišta za glavnu raspravu, tužioci su 16. avgusta 2004. godine preinačili (prošir ili) tužbu tako što su kao tužen e označili i novoformirana zavisna društva osnovana od strane tuženog - AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka .

Komisija veštaka ekonomske struke je 7. februara 2008. godine dostavila Opštinskom sudu nalaz i mišljenje, dok su tužioci 27. decembra 2007. godine, odnosno 8. februara 2008. godine „precizirali“ svoje tužbene zahteve.

Opštinski sud je doneo presudu P1. 461/2007 od 10. jula 2008. godine kojom je usvojio tužbene zahteve tužilaca u pretežnom delu, dok je odbio u delu za zakonsku zateznu kamatu.

Postupajući po žalbi tuženih, Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 2279/08 od 13. januara 200 9. godine potvrdio presudu Opštinskog suda P1. 461/2007 od 10. jula 2008. godine i odbio žalbu tuženih kao neosnovanu.

Podnosioci ustavne žalbe , sada kao izvršni poverioci, su 6. aprila 2009. godine Opštinskom sudu podneli predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava , i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se zateknu kod izvršnih dužnika u njihovom sedištu koje se nalazi u Čačku u ulici Hajduk Veljkova broj 37 i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim prenosom na račun izvršn ih poveri laca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P1. 461/2007 od 10. jula 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine usvojio predlog za izvršenje, koje je postalo pravnosnažno 21. aprila 2009. godine.

Osnovni sud u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud), koji je, nakon reforme pravosuđa preuzeo postupanje u ovom predmetu, je 31. maja 2010. godine doneo rešenje I. 9428/2010 kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima .

Nakon toga, Osnovni sud nije preduzimao nikakve procesne radnje usmerene ka okončanju izvršnog postupka.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su usledili nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu, odnosno 9. januara 200 1. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci traj u duže od deset, odnosno dvanaest godina i da još uvek ni su okončani.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postup aka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupk u, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioc e ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da , bez obzira na to što je bilo pet tužilaca u parničnom postupku i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od prethodno navedenih činilaca, ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli neopravdano dugom trajanju postupaka.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon osam godina, snosi Opštinski sud, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud napominje da je Okružni sud u Čačku postupao veoma efikasno, jer u roku od šest meseci odlučio o žalbi tuženih izjavljenoj protiv prvostepene presude.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da Opštinski sud nakon donošenja rešenja o izvršenju I. 515/09 od 7. aprila 2009. godine, nijednu drugu radnju usmerenu ka sprovođenju i okončanju izvršenja nije preduzeo. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, Osnovni sud koji je preuzeo postupanje u tom predmetu, doneo je 31. maja 2010. godine rešenje I. 9428/2010 kojim je prekinuo postupak izvršenja u ovom predmetu, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima. Međutim, ni ta okolnost ne može biti opravdavajući razlog za neprimereno trajanje postupka izvršenja, posebno imajući u vidu da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už–1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud konstatuje da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 461/2007 od 10. jula 2008. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti npr. odluke Ustavnog suda: Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine). Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi izrazio slično stanovište u predmetu ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', kao i u predmetu ''Burdov protiv Rusije '', broj aplikacije 59498/00, presuda od 7. maja 2002. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 134/01 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 515/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koju podnosioci zasnivaju na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima pomenuto ustavno pravo nije moglo biti povređeno u parničnom postupku, imajući u vidu da su presudom parničnog suda usvojeni njihovi tužbeni zahtevi. Prema stanovištu Ustavnog suda , isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u izvršnom postupku podnosiocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine.) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima ''Kačapor i dr. protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 515/09).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere, kako bi se izvršni postup ak u predmetu I. 9428/2010 , okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede njihovih prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnosiocu ustavne žalbe Dobrosavu Radisavljeviću u iznosu od 1. 100 evra, podnosiocu Milomiru Sekuliću u iznosu od 1.100 evra, podnositeljki Zagorki Škiljević u iznosu od 900 evra, podnositeljki Svetlani Vojičić u iznosu od 900 evra i podnositeljki Radi Savić u iznosu od 800 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postup aka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti