Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku koji zajedno traju deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3428/2010
13.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Riste Roljevića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Riste Roljevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 187/07 i izv ršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2946/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 953/08) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Risto Roljević iz Čačka podneo je 20. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 187/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P1. 271/03) i I . 953/08.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog opisa toka navedenih sudskih postupaka, navedeno da je neizvršavanjem pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 187/07 od 10. aprila 2008. godine podnosiocu povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje je navedeno da u parničnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obiman postupak koji je na kraju trajao pet godina. Takođe je navedeno da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parnice, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nisu preduzeli. Podnosilac je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 187/07 i Osnovnog suda Čačku I. 2946/12 (ranije predmet Opštinskog s uda u Čačku I. 953/08), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 31. januara 2003. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv A . D. „Fabrika reznog alata“ iz Čačka, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru .

Tuženi je 7. marta 2003. godine dostavio odgovor na tužbu.

Rešenjem donetim na ročištu od 27. marta 2003. godine usvojen je predlog tužioca da se predmet stavi u evidenciju do 20. aprila iste godine, odnosno do dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka na okolnost poremećaja u poslovanju tuženog koje je određeno u drugom predmetu.

Tužilac je podneskom od 23. jula 2003. godine urgirao zakazivanje ročišta.

Na ročištu održanom 31. oktobra 2003. godine rešenjem je određen uv id u spise P1. 1043/00 i P1. 1719/03, dok ročište zakazano za 24. decembar iste godine nije održano na predlog punomoćnika tužioca jer je ročište u predmetu P1. 1719/03 u kome je određeno veštačenje poremećaja u poslovanju zakazano za kasniji datum.

Tužilac je podneskom od 22. aprila 2004. godine precizirao tužbeni zahtev u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka ekonomske struke u pogledu potraživanja tužioca prema tuženom.

Ročišta zakazana za 30. april i 2. jul 2004. godine odložena su na predlog tužioca zbog pokušaja mirnog rešenja spora.

Tužilac je 16. avgusta 2004. godine preinačio tužbeni zahtev tako što je kao tužene označ io i novoformirana zavisna društva osnovana od strane tuženog – A .D. „Fabrika reznog alata“ iz Čačka .

Podneskom od 16. septembra 2004. godine tužilac je obavestio sud da ne prihvata zaključenje poravnanja sa tuženim, te je predložio nastavak postupka i zakazivanje ročišta.

Opštinski sud je dopisom od 10. januara 2005. godine naložio punomoćniku tužioca da se izjasni da li povlači tužbu. Pumoćnik tužioca je podneskom od 20. januara 2005. godine obavestio sud da tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, te drugi tužioci, „nisu zaključili poravnanje i pismenim putem su se izjasnili za nastavak spora“.

Podnescima od 18. februara, 28. aprila i 1. juna punomoćnik tužioca je urgirala nastavak postupka i zakazivanje ročišta u ovoj pravnoj stvari.

U 2005. godini sud je održao ročišta 30. juna i 22. septembra, kada je saslušano više svedoka.

Opštinski sud je rešenjem P1. 271/03 od 13. aprila 2006. godine odredio ekonomsko-finansijsko veštačenje od strane veštaka D. Š, R. P. i R. V.

Rešenjem P1. 271/03, donetim na ročištu održanom 28. septembra 2006. godine , određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje od strane veštaka T. V, R. P. i R. V. Nalaz i mišljenje komisija veštaka je 24. oktobra 2006. godine dostavila sudu.

Tokom 2007. godine sud je održao dva ročišta (8. marta i 12. jula), dok ročišta zakazana za 17. maj, 11. oktobar, 20. decembar nisu održana jer tuženi nije uredno pozvan. Iz istog razloga nisu održana ni ročišta zak azana za 14. i 28. februar 2008. godine, dok ročište zakazano za 13. mart 2008. nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Opštinski sud je presudom P1. 187/07 od 10. aprila 2008. godine usvojio tužbeni zahtev tuži oca da mu se isplate određeni novčani iznosi na ime razlike između isplaćene i zarade po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tuži oca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos razlike u zaradi za period od 1. aprila 1997. godine do 31. marta 2000. godine.

Risto Roljević je kao izvršni poverilac podneo 3. jula 2008. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „Fabrike reznog alata“ iz Čačka i još sedam zavisnih društava, i to plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i njihovim preno som na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda P1. 187/07 od 10. aprila 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 953/08 od 4. jula 2008. godine usvojio predlog za izvršenje.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 1429/08 odbio kao neosnovanu žalbu izvršnih dužnika i potvrdio ožalbeno rešenje o izvršenju.

Opštinski sud je zaključkom I. 953/08 od 6. novembra 2008. godine naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da dostavi sudu izveštaj o postupku izvršenja.

Dopisom od 11. novembra 2008. godine Narodna banka Srbije – Odsek za prinudnu naplatu obavestila je sud da je rešenje o izvršenju I. 953/08 delimično izvršeno, te „da se rešenje ne izvršava u celosti iz razloga što na računima dužnika nema novčanih sredstava“. Opštinski sud je o sadržini dopisa 1. decembra 2008. godine obavestio punomoćnika izvršnog dužnika, a „radi eventualnog proširenja sredstva izvršenja“.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan je ceo protekli period, od kada je podnosilac ustavne žalbe podne o tužb u Opštinskom sudu – 31. januara 2003 . godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci zajedno traju deset godina i da izvršni postupak još nije okončan. Međutim, razumna dužina trajanja konkretnih sudskih postupaka je relativna kategorija , na koju pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stran ke u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosi oca ustavne žalbe . Ustavni sud je ocenio da, bez obzira na to što je bilo više tužilaca u jednom delu parničnog postupka i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od ovih činilaca, ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju .

Imajući u vidu da je predmet spora bila isplata razlike u zaradi, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odlučivalo u postupku bilo od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u najvećem delu naplatio svoje potraživanje na osnovu prav nosnažne sudske presude u izvršnom postupku.

Ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe u predmetnim postupcima, Ustavni sud je utvrdio da je on doprineo dužem trajanju postupka. Naime, u predmetnom parničnom postupku ročišta zakazana za 24. decembar 2003. godine, te 30. april i 2. jul 2004. godine odložena su na predlog punomoćnika tužioca. U izvršnom postupku, tužilac je svojom neaktivnošću pretežno doprineo dugom trajanju izvršnog postupka. Neaktivnost tužioca se ogleda pre svega u činjenici da nakon obaveštenja suda o toku izvršnog postupka, nije iskoristio zakonsku mogućnost da predloži promenu sredstva izvršenja .

Ocenjujući postupanje sudova, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvorno i neažurno postupanje Opštinsk og sud a prevashodno doprinelo dugom trajanju predmetnog parničnog postupka , koji je prav nosnažno okončan tek nakon pet godina i četiri meseca. Naime, sud je dopisom od 10. januara 2005. godine tražio od tužioca da se izjasni da li povlači tužbu, iako se po tom pitanju tužilac već bio izjasnio u podnesku od 16. januara 2004. godine i drugi put u podnesku od 20. januara 2005. godine . Nakon toga, sud je tek nakon tri urgencije punomoćnika tužioca (18. februara, 28. aprila i 1. juna 2005. godine ) zakazao ročište za glavnu raspravu za 30. jun 2005. godine. Osim toga, u 2007. i 2008. godini, čak pet ročišta nije održano jer tuženi nije uredno pozvan, dok jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Opštinski sud, je takođe, doprineo u izvesnoj meri dužem trajanju predmetnog izvršnog postupka, imajući u vidu da nakon što je dopisom od 11. novembra 2008. godine obavestio tužioca o toku postupka, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosio cu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere, kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 2946/12 okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnih postupaka, kao i doprinos dužini trajanja postupka samog podnosi oca ustavne žalbe . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog i nedelotvornog postupanja suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti