Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao 16 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je pokrenut 1995. godine. Sud je konstatovao nerazumno dugo trajanje postupka, prevashodno zbog neažurnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-344/2010
26.09.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Ranđelovića iz Gadžinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Ranđelovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. XIV 809/05 (ranije I. VIII 392/95), a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu 7I. 15835/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Ranđelović iz Gadžinog Hana je 15. januara 2010. godine, preko punomoćnika Tomislava Milenkovića, advokata iz Niša podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. XIV 809/05 (ranije I. VIII 392/95).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 22. decembra 1995. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Savezne Republike Jugoslavije-Savezno ministarstvo odbrane, radi njegovog raspoređivanja na određeno radno mesto u Odseku za odbranu Gadžin Han i radi naplate novčanog potraživanja; da je sud 20. juna 1996. godine dozvolio predloženo izvršenje; da sud nije preduzimao nikakve radnje za sprovođenje izvršenja, već je posle šest godina doneo rešenje IPV (I) 477/02 od 13. marta 2002. godine kojim je obustavio izvršenje i ukinuo sve sprovedene radnje; da je po predlogu podnosioca ustavne žalbe Republički javni tužilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je Vrhovni sud Srbije delimično usvojio i ukinuo rešenje kojim je obustavljeno dozvoljeno izvršenje; da do dana podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno. Tražio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom izvršnom postupku. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u predmetu I. XIV 809/05 (ranije I. VIII 392/95), a sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu 7I-15835/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 22. decembra 1995. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv dužnika Savezne Republike Jugoslavije-Savezno ministarstvo odbrane, radi raspoređivanja na radno mesto opštih finansijskih i daktilografskih poslova u Odseku za odbranu Gadžin Han, kao i radi naplate novčanog potraživanja na ime razlike ličnog dohotka i drugih primanja počev od 1. januara 1992. godine pa do dana vraćanja na posao, te radi naplate troškova postupka. Četvrti opštinski sud u Beogradu je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem I. VIII 392/95 od 20. juna 1996. godine. Zakonski zastupnik dužnika je 5. jula 1996. godine izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju, u kome je navedeno da je dužnik postupio po izvršnoj ispravi i vratio izvršnog poverioca na predviđeno radno mesto, kao i da mu je isplatio novčano potraživanje, pa je kao dokaz za navedenu tvrdnju dostavio rešenje 112-399/95-05 od 22. novembra 1995. godine. Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje IPV (I) 477/02 od 13. marta 2002. godine kojim je usvojen prigovor dužnika, obustavljeno izvršenje i ukinute sve sprovedene radnje.

Vrhovni sud Srbije je, povodom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, doneo rešenje IPV (I) 477/02 od 13. marta 2002. godine kojim je u stavu prvom izreke delimično usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti i ukida rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 477/02 od 13. marta 2002. godine u delu u kome je usvojen prigovor dužnika i obustavljeno izvršenje određeno rešenjem I. VIII 392/95 od 20. juna 1996. godine u odnosu na naplatu novčanog potraživanja poverioca prema dužniku za iznos od 85.736,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. juna 2000. godine do konačne isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 570,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. novembra 1994. godine do konačne isplate i troškova izvršenja, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, a u stavu drugom izreke u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv istog rešenja, kao i protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. VIII 392/95 od 20. juna 1996. godine, je odbijen kao neosnovan.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je u daljem toku postupka preduzimao radnje u cilju utvrđenja tačnog iznosa novčanog potraživanja izvršnog poverioca, te je određeno veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke na okolnost obračuna primanja poverioca za period od 1992. do 1993. godine.

Spisi predmeta su, nakon postupanja sudskog veštaka i dostavljanja strankama njegovog nalaza i mišljenja, dostavljeni IPV (I) veću Prvog osnovnog suda u Beogradu na odlučivanje po prigovoru dužnika protiv rešenja o izvršenju od 20. juna 1996. godine. Drugostepeno veće je donelo rešenje IPV (I)75/08 od 3. marta 2010. godine kojim je usvojen prigovor dužnika i ukinuto rešenje o izvršenju od 20. juna 1996. godine, a predmet vraćen izvršnom sudiji na ponovni postupak.

U daljem toku postupka, izvršni poverilac je, po nalogu suda, 3. marta 2011. godine dostavio uređeni predlog za izvršenje na osnovu koga je 17. maja 2011. godine doneto rešenje o izvršenju, kojim je određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja, u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka. Navedeno rešenje o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca sprovedeno je u potpunosti 11. jula 2011. godine.

Protiv rešenja o izvršenju od 17. maja 2011. godine zakonski zastupnik dužnika je izjavio žalbu, pa su spisi predmeta dostavljeni Višem sudu u Beogradu 19. jula 2011. godine, radi odlučivanja o žalbi. Nakon stupanja na snagu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine spisi predmeta su vraćeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu i zavedeni pod brojem IPV (I) 1848/2011/3.

Podnosilac je uz ustavnu žalbu dostavio dokaze da se zbog dugog trajanja izvršnog postupka više puta obraćao predsedniku Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije i Službi za predstavke i pritužbe Vrhovnog suda Srbije.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. važećeg zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo je da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupan period trajanja postupka - od momenta podnošenja predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 22. decembra 1995. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su najvažniji kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak trajao preko 16 godina pre nego što je namireno novčano potraživanje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca.

Kako je izvršni sud bio dužan da, saglasno odredbama člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Četvrti opštinski sud u Beogradu nije postupao u skladu sa navedenom zakonskom obavezom. Rešenje o izvršenju je doneto sedam meseci nakon podnetog predloga za izvršenje, iako je sud bio dužan da o predlogu odluči u roku od tri dana. Takođe, Četvrti opštinski sud u Beogradu od donošenja rešenja o izvršenju pa do obustavljanja izvršenja, dakle šest godina nije preduzimao nijednu radnju da se postupak izvršenja sprovede, a nakon delimičnog ukidanja rešenja o obustavi izvršenja, u periodu od dve godine, izvršni sud osim veštanjenja nije preduzimao druge radnje za sprovođenje izvršenja. Ustavni sud je stoga ocenio da je nepostupanje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u rokovima propisanim zakonom prevashodno uticalo na neopravdano dugo trajanje izvršnog postupka. Naime, bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što, u konkretnoj situaciji, nije bio slučaj.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca iz radnog odnosa prema poslodavcu, kao izvršnom dužniku. U skladu sa tim, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku, podnoseći u više navrata urgencije kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je najpre Četvrti opštinski sud u Beogradu, a zatim Prvi osnovni sud u Beogradu odgovoran što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem nadležnih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, krećući se u granicama ustavne žalbe, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je našao da je objavljivanje Odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije" dovoljno da se postigne odgovarajuća pravična satisfakcija podnosiocu, te je odlučio kao u tački 2. izreke, saglasno članu 89. stav 2. Zakona.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao 16 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti