Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova i rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Žalba protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda je odbačena zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, a protiv nižestepenih presuda zbog neblagovremenosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivanke Popović iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivanke Popović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 2555/00 od 8. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 498/08 od 30. januara 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Srbije Gzz1 238/10 od 14. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivanka Popović iz Pančeva je 20. jula 2010. godine, preko Tatjane Šarac Kosovac, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 2555/2000 od 8. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 498/08 od 30. januara 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Srbije Gzz1 238/10 od 14. aprila 2010. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz.1 238/10 od 14. aprila 2010. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe izjavljen protiv protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 2555/00 od 8. juna 2007. godine i presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 498/08 od 30. januara 2009. godine. Polazeći od navoda i razloga istaknutih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da podnosteljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su joj osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređena označena ustavna prava. Naime, podnositeljka ne spori zakonski osnov za odbačaj podnetog zahteva, već osporava presude koje su prethodile osporenom rešenju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presude Opštinskog suda u Pančevu P. 2555/00 od 8. juna 2007. godine i Okružnog suda u Pančevu Gž. 498/08 od 30. januara 2009. godine, kao i dužina trajanja parničnog postupka u kome su donete, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke po žalbi na presudu iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na osporene presude ceni prema danu dostavljanja drugostepene odluke.

Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primila pre 25. juna 2009. godine kada je podnela predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti