Ustavni sud usvojio žalbu zbog proizvoljne primene zakona o jubilarnim nagradama

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i poništio presudu Apelacionog suda. Sud je utvrdio da je Apelacioni sud proizvoljno primenio Zakon o budžetu za 2009. godinu retroaktivno, uskrativši podnosiocima pravo na jubilarne nagrade stečene 2006. i 2007. godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3440/2011
17.07.2014.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-3440/2011

_______2014. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Fadila Pozdera, Jasmine Nanić i Danijele Savić, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Fadila Pozdera, Jasmine Nanić i Danijele Savić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 392/11 od 18. maja 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 392/11 od 18. maja 2011. godine, pa se određuje da nadležni sud da donese novu odluku o žalbi tuženog na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2894/10 od 1. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Fadil Pozder, Jasmina Nanić i Danijela Savić, svi iz Beograda, podneli su 26. jula 2011. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 392/11 od 18. maja 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, istakli sledeće: da je jubilarna nagrada predviđena Kolektivnim ugovorom; da je drugostepeni sud utvrdio da Kolektivni ugovor ne predviđa isplatu jubilarne nagrade iz sopstvenih sredstava, već iz budžeta Republike Srbije, jer tuženi spada u krug korisnika organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, što znači da je obuhvaćen režimom zabrane isplate iz budžeta; da u konkurenciji Pojedinačnog kolektivnog ugovora i Zakona o budžetu za 2009. godinu, Zakon ima jaču snagu i da je ovlašćen da uredi način korišćenja sredstava za namenu u ovoj ustanovi i da podnosiocima nije pružena jednaka sudska zaštita kao u stotinama predmeta iz istog činjeničnog i pravnog osnova, koji su okončani usvajanjem tužbenih zahteva , uz obavezu da se izmiri dug po osnovu neisplaćenih jubilarnih nagrada. Predložili su da Ustavni sud, usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2894/10 od 1. oktobra 2010. godine je, u stavu prvom izreke , usvojen tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe i obavezan je tuženi Kliničko bolnički centar „Zvezdara“ iz Beograda da tužiocima na ime jubilarne nagrade isplati: tužiocu prvog reda iznos od 17.637,90 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. januara 2007. godine do isplate; tužilji drugog reda iznos od 8.032,80 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. novembra 2008. godine i tužilji trećeg reda iznos od 5.924,40 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. juna 2006. godine do isplate ; stavom drugim izreke presude je obavezan tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka. Iz obrazloženja presude proizlazi: da je prvostepeni sud primenio odredbu član 120. Zakona o radu kojom je predviđeno da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć; da je navedenom odredbom Zakona o radu, kao i odredbom člana 75. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog broj 797/1 od 22. februara 2000. godine, predviđeno pravo zaposlenih na jubilarnu nagradu za rad kod tuženog u visini, i to za deset godina rada 30% prosečne neto zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkih organa za poslove statistike, a za 30 godina rada 70% od napred navedene osnovice, te ceneći da tužilac prvog reda ima 30 godina radnog staža kod tuženog, a tužilje drugog i trećeg reda imaju po deset godina radnog staža kod tuženog, to je sud našao da tužioci imaju pravo na isplatu jubilarne nagrade, te je obavezao tuženog da istima isplate iznose navedene u izreci i da je na dosuđene iznose, tuženi obavezan da tužiocima isplati i zakonsku zateznu kamatu u skladu sa članom 277. Zakona o obligacionim odnosima, i to od dospelosti do konačne isplate u smislu odredbe člana 324. stav 1. istog zakona, od dana kada je svaki od tužilaca napunio propisane godine rada kod tuženog. Pri odlučivanju prvostepeni sud je cenio navode tuženog da kolektivnim ugovorom nije utvrđeno iz kojih sredstava se nagrade isplaćuju i da je tuženi budžetska ustanova, te da su sredstva koja dobija strogo namenska i ograničena, te da ne postoji nikakva finansijska mogućnost da se isplaćuju jubilarne nagrade, ali je našao da su navodi bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, posebno iz razloga što je pravo tužilaca na isplatu jubilarne nagrade utvrđeno članom 75. Pojedinačnog kolektivnog ugovora, tako da određivanje iz kojih sredstava će se te nagrade isplaćivati, ne može predstavljati uslov za ostvarivanje ovog prava, niti se tuženi može osloboditi navedene obaveze zbog toga što nije obezbedio finansijska sredstva. Sud je takođe cenio i navode tuženog da tužilac prvog reda u periodu od 1985-1990. godine nije radio kod tuženog već u inostranstvu, ali je našao da i ti navodi nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je tužiocu prvog reda za vreme rada u inostranstvu bilo uplaćeno obavezno osiguranje, na osnovu koga je tužilac prvog reda ostvario 30 godina radnog staža kod tuženog, što je među strankama nesporno.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 392/11 od 18. maja 2011. godine je preinačena ožalbena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2894/10 od 1. oktobra 2010. godine i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime jubilarne nagrade isplati, i to: tužiocu prvog reda iznos od 17.637,90 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. januara 2007. godine do isplate; tužilji drugog reda iznos od 8.032,80 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. novembra 2008. godine i tužilji trećeg reda iznos od 5.924,40 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. juna 2006. godine do isplate, kao i da se obaveže tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka. Iz obrazloženja osporene drugostepene presude proizlazi: da je prvostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačena i tužbeni zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan; da je odredbom člana 28. Zakona o budžetu za 2009. godinu propisano da se u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun, ni isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim pojedinačnim kolektivnim ugovorima za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike; da se prema odredbi člana 2. tačka 9. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br oj 54/09) , korisnicima sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje smatraju organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast) i da polazeći od navedenog, tuženi saglasno citiranoj odredbi iz člana 2. tačka 9) Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije spada u krug korisnika organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, iz čega dalje neposredno proizlazi da je isti obuhvaćen režimom zabrane isplate na teret budžeta, koji režim isplate je ustanovljen odredbom člana 28. Zakona o budžetu Republike Srbije. Pored toga, drugostepeni sud je dalje istakao da Zakon o budžetu, kao zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za korišćenje javnih sredstava direktne i indirektne korisnike budžeta, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike za period od jedne ili tri godine, predstavlja lex specialis u ovoj oblasti u odnosu na Zakon o radu i opšte akte poslodavca, pa se u skladu sa pravilom lex specialis derogate legi generalis u situacijama koje su opštim i specijalnim zakonom različito regulisane, a kao što je to ovde slučaj , imaju primeniti odredbe specijalnog zakona kao užeg i potpunijeg. Takođe nalazi da je pozivanje tužilaca na Pojedinačni kolektivni ugovor tuženog broj 797/1 od 22. februara 2000. godine i njegovu odredbu člana 75. kojom je predviđeno pravo zaposlenima na isplatu jubilarne novčane nagrade pravno bez uticaja, jer te norme propisuju da zaposleni imaju pravo na jubilarnu novčanu nagradu. Naime, navedenom normom, a ni sadržajem Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, nije predviđeno da se isplata jubilarne nagrade isplaćuje iz sopstvenih prihoda, jer tuženi spada u krug korisnika organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, što znači da je isti obuhvaćen režimom zabrane isplate na teret budžeta, a u smislu citirane odredbe člana 28. Zakona o budžetu, a sem toga, u konkurenciji Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog kao opšteg akta i Zakona o budžetu za 2009. godinu, zakon ima jaču pravnu snagu i ovlašćen je da uredi način korišćenja sredstava za ovu namenu u ovoj ustanovi (kod tuženog) nezavisno od njihovog izvora.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe , utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) je propisano da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć (član 120. tačka 1)).

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 120/08) bilo je propisano da se u skladu sa članom 2. tačka 8), članom 35. i članom 36. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06), u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun i isplata prema Odluci o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije i Aneksu II Opšteg kolektivnog ugovora ("Službeni glasnik RS”, broj 104/08), kao ni obračun i isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike (član 28.).

5. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i ustavnopravne razloge, Ustavni sud je utvrdio da se podnosioci ustavne žalbe žale na pogrešnu primenu materijalnog prava.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije zauzet stav da nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, te da je zadatak Ustavnog suda u okviru ocene postojanja povrede prava na pravično suđenje, da ispita da li je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, od strane redovnih sudova, eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Predmet tužbenog zahteva tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, je isplata jubilarne nagrade za rad u zdravstvenoj ustanovi predviđena članom 75. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.

Ustavni sud, pre svega konstatuje da je u parničnom postupku pred prvostepenim sudom kao nesporno utvrđeno da su podnosioci ustavne žalbe, odnosno tužilac prvog i tužilja drugog reda stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2007. godini, a tužilja trećeg reda u 2006. godini, koju činjenicu je kao nespornu prihvatio i drugostepeni sud.

Osporenom presudom drugostepenog suda je preinačena prvostepena presuda, primenom odredbe člana 28. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kojom je propisano da se u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun i isplata prema Odluci o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije i Aneksu II Opšteg kolektivnog ugovora, kao ni obračun i isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta naknada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima za direktne i indirektne korisnike budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike.

Prema utvrđenim činjenicama konkretnog slučaja, Ustavni sud je mišljenja da je drugostepeni sud proizvoljno primenio materijalno pravo, posebno ako se ima u vidu da je u toku parničnog postupka kao nesporno utvrđeno da su podnosioci ustavne žalbe pravo na jubilarnu nagradu stekli u 2006. i 2007. godini, a da je Apelacioni sud u Beogradu preinačio prvostepenu presudu i stao na stanovište da su podnosioci obuhvaćeni režimom zabrane isplate jubilarne nagrade na teret budžeta u smislu odredbe člana 28. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju primena materijalnog prava bila proizvoljna, što za posledicu ima povredu prava na pravično suđenje iz član 32. stav 1. Ustava, zbog čega je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), usvojio ustavnu žalbu, kao u tački 1. izreke, prvi deo.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 392/11 od 18. maja 2011. godine, kako bi u ponovnom postupku nadležni sud doneo novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2894/10 od 1. oktobra 2010. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imajući u vidu nalog Apelacionom sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2894/10 od 1. oktobra 2010. godine, utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena.

Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da su osporenom presudom podnosioci ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisani. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocima ustavne žalbe zbog nekog njihovog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavni sud usvojio žalbu zbog proizvoljne primene zakona o jubilarnim nagradama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti