Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi nematerijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da dosuđeni iznosi naknade nematerijalne štete nisu proizvoljni niti neproporcionalni. Apelacioni sud je dao jasne razloge za svoju odluku o visini naknade, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i ciljem satisfakcije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3441/2011
26.06.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M . iz N . S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B . M . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1514/11 od 2. juna 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M . iz N . S . je 26. jula 2011. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz N . S, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1514/11 od 2. juna 2011. godine, zbog po vrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu delimično usvojena žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 851/11 od 3. marta 2011. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate naknade štete preko označenih dosuđenih iznosa, i to, za naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljeni strah i za duševne bolove zbog naruženosti. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da je Apelacioni sud u Novom Sadu bez ikakvog obrazloženja smanjio dosuđene iznose na ime naknade svih vidova štete, navodeći samo da: „sud nalazi da pravična naknada za ovaj vid štete iznosi ...“. Prema navodima podnosioca, iznosi dosuđeni osporenom presudom su neadekvatni i ne mogu predstavljati pravičnu novčanu naknadu za sve vidove štete koje je pretrpeo, u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 851/11 od 3. marta 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je obavezana tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova – PU Novi Sad da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 800.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 600.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 5.000.000,00 dinara i zbog duševnih patnji usled naruženosti iznos od 2.000.000,00 dinara sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom, dok je preostali deo tužbenog zahteva preko dosuđenih iznosa odbijen.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1514/11 od 2. juna 2011. godine, u stavu prvom izreke, žalba tužene je delimično usvojena i delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 851/11 od 3. marta 2011. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti preko iznosa od 2.500.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 600.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko iznosa od 500.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti preko iznosa od 1.000.000,00 dinara. U stavu drugom izreke presude potvrđena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da su žalbeni navodi o pogrešnoj primen i materijalnog prava pri odmeravanju visine naknade ne materijalne štete delom osnovani; da je sud, uzimajući u obzir sve okolnosti koje su od značaja za jačinu duševnih bolova, i to stepen invaliditeta, intezitet i trajanje posledica, zanimanje i starost tužioca (rođen 1985. godine), te ceneći u kojoj meri utvrđena invalidnost deluje na ukupnu sposobnost oštećenog i ukazuje na stepen psihičkih patnji zbog smanjenja sposobnosti u životnim aktivnostima, našao da pravična naknada za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti, a u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima, iznosi 2.500.000,00 dinara, zbog čega je odluku prvostepenog suda u usvajajućem delu preinačio, tako što je zahtev preko ovog iznosa odbio; da je sud, polazeći od toga da je tužilac trpeo fizičke bolove u dužem vremenskom periodu, a da su jačina i trajanje od uticaja na visinu naknade, ocenio da pravična naknada za ovaj vid štete, saglasno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, iznosi 600.000,00 dinara, pa je preinačio odluku prvostepenog suda, tako što je tužbeni zahtev odbio preko ovog iznosa; da je sud, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, ali i o tome da se naknadom nematerijalne štete ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, našao da pravična naknada za pretrpljeni strah, shodno njegovom intezitetu i dužini trajanja, iznosi 500.000,00 dinara, zbog čega je odluku prvostepenog suda u ovom delu preinačio, tako što je tužbeni zahtev preko ovog iznosa odbio; da je sud, imajući u vidu da se naknada za duševne bolove zbog naruženosti dosuđuje prema intezitetu patnji kojima je oštećeni izložen usled narušavanja estetskog izgleda, a polazeći od stepena naruženosti i mesta na kome se nalazi, prema polu i starosti tužioca, preinačio odluku prvostepenog suda i za ovaj vid nematerijalne štete, ocenjujući da iznos od 1.00.000,00 dinara predstavlja pravičnu novčanu naknadu, a u skladu sa odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. 4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano: da će za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu, kao i da će prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. st. 1 i 2.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava na pravičn o suđenje zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete i na propustu suda da obrazloži takvu svoju odluku.

Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi, Ustavni sud je pošao od činjenice da o visini naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, kao i za strah odlučuju redovni sudovi, krećući se u granicama zahteva pravičnosti i proporcio nalnosti, a u skladu sa odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da samo dosuđena naknada koja je beznačajna ili očigledno neproprocionalna značaju povređenog dobra ne bi bila u skladu sa garancijama prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda doneta uz primenu merodavnog materijalnog prava, u konkretnom slučaju Zakona o obligacionim odnosima, i da dosuđeni novčani iznosi ne predstavlja ju izraz proizvoljnosti ili neprihvat ljive primene materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, u osporenoj presudi su izneti detalj ni i jasni razlozi zbog čega dosuđeni iznos i predstavlja ju pravičnu satisfakciju za pretrpljene duševne i fizičke bolove , a koji se ne mogu smatrati ni beznačajnim, niti očigledno neproporcionalnim značaju povređenog dobra. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj presudi dosuđenu visinu naknade za svaki pojedinačni oblik nematerijalne štete posebno obrazložio, navodeći koje su to sve činjenice i okolnosti bile od uticaja prilikom odmeravanja visine te naknade .

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi nematerijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti