Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je odlukom školskog odbora o izboru direktora povređeno pravo podnosioca na pravno sredstvo. Podnosilac je doveden u zabludu nejasnom i pogrešnom poukom o pravnom sredstvu, što je dovelo do odbacivanja njegove tužbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3442/2010
29.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimir a Tomić a iz Petrovaradina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Vladimira Tomića i utvrđuje da je Odlukom školskog odbor a Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „Petar Konjović“ broj 889 od 2. marta 200 7. godine povređeno pravo podnosioca na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, a u preostalom delu se ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Tomić iz Petrovaradina je 21. jula 20 10. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akta navedenog u izreci , zbog povrede načela o zabrani diskriminacij e iz člana 21. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl ana 3 6. Ustava. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku pred Okružnim sudom u Novom Sadu po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Bečeju P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je podnosilac protiv odluke o izboru direktora Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „ Petar
Konjović“ u Bečeju podneo „pravovremeno tužbu-radni spor“ Opštinskom sudu u Bečeju i da je protiv rešenja tog suda P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Novom Sadu; da navedeno rešenje „nikada nije postalo pravosnažno“, jer ga Okružni sud u Novom Sadu „nikada nije potvrdio svojim pravosnažnim rešenjem“ i da je protekao svaki razumni rok za odlučivanje o žalbi podnosioca.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da Škola za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „Petar Konjović“ iz Bečeja nije ravnopravno tretirala podnosioca i izabranog direktora T.K, čime je podnosiocu uskraćeno pravo „proizašlo iz zabrane diskriminacije“; da je navedena škola morala podnosiocu da zakaže intervju, kako bi predstavio program unapređenja škole i naveo lične prednosti u odnosu na K.T. i da bi školskom odboru, konkursnoj komisiji i nastavničkom veću škole „ jasno predočio da je iz te škole mimo zakona odstranjen 2000. godine, upravo zato što je prijavio pokušaj falsifikovanja ocene iz kamerne muzike K.T.“

Podnosilac, takođe, navodi da je upravni postupak za izbor direktora bio protivzakonit, jer je odluka o izboru direktora doneta 2. marta 2007. godine, a „navodna“ saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za prosvetu AP Vojvodine, data tek 3. aprila 2007 godine, o čemu ga je škola obavestila aktom od 18. aprila 2007. godine, čime su mu povređena pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud poništi osporene akte i „proglasi protivzakonitim i protivustavnim postupanje Okružnog suda u Novom Sadu po žalbi na rešenje Opštinskog suda u Bečeju P1. 51/07 od 16. aprila 2007 godine“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravn a sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte, spise predmeta Okružnog suda u Novom Sadu U. 123/07 i U. 275/07 i predmeta Upravnog suda Uvp. I 45/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenom Odlukom školskog odbora Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „ Petar Konjović“ u Bečeju broj 889 od 2. marta 2007. godine , za direktora škole izabrana je T. K, diplomirani profesor solfeđa i muzičke kulture (stav 1. dispozitiva), određeno je da će ova odluka, zajedno sa dokumentacijom o izabranom kandidatu biti dostavljena ministru prosvete i da se odluka i izboru direktora smatra donetom danom dostavljanja saglasnosti ministra, „kao i u slučaju kada ministar u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke o izboru ne donese akt kojim odbija saglasnost“ (stav 3. dispozitiva), a u stavu 4. je određeno da je odluka školskog odbora konačna. U pouci o pravnom sredstvu je navedeno da učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora škole ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Osporena Odluka dostavljena je podnosiocu ustavne žalbe 7. marta 2007. godine.

Školski odbor Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „ Petar Konjović“ u Bečeju je 24. aprila 2007. godine dostavio podnosiocu ustavne žalbe „obaveštenje kandidata o izboru za direktora škole“, u kome je navedeno da je rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu broj 106-022-00146/2007-01 od 3. aprila 2007. godine data saglasnost na odluku broj 889 od 2. marta 2007. godine o izboru za direktora T.K, „čime je odluka školskog odbora broj 889, koja Vam je dostavljena, konačna“.

Podnosilac ustavne žalbe je 21. marta podneo tužbu u upravnom sporu Okružnom sudu u Novom Sadu, a 22. marta 2007. godine je pokrenuo radni spor pred Opštinskim sudom u Bečeju.

Rešenjem P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine Opštinski sud u Bečeju se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom sporu i odredio da će nakon pravnosnažnosti tog rešenja predmet biti ustupljen stvarno nadležnom Okružnom sudu u Novom Sadu na dalje postupanje. Protiv navedenog prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Bečeju nije izjavljen pravni lek, rešenje je postalo pravnosnažno 27. aprila 2007. godine, a spisi predmeta P1 . 51/07 tog suda dostavljeni su 11. maja 2007. godine Okružnom sudu u Novom Sadu.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu U. 275/07
od 6. jula 200 7. godine odbačena je tužba koju je podnosilac ustavne žalbe 22. marta 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Bečeju protiv osporene Odluke školskog odbora Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „ Petar Konjović“ u Bečeju broj 889 od 2. marta 2007. godine . U obrazloženju navedenog rešenja Okružni sud u Novom Sadu je najpre konstatovao: da se Opštinski sud u Bečeju rešenjem P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom sporu i odredio da će nakon pravnosnažnosti tog rešenja predmet biti ustupljen stvarno nadležnom Okružnom sudu u Novom Sadu na dalje postupanje; da je t užbom traženo da se pobijana odluka školskog odbora poništi i da sud obaveže tuženog da postavi podnosioca za direktora škole; da se u tužbi navodi da pobijana odluka nema nikakve veze sa upravnim sporom, jer se iz nje vidi da tuženi nije tražio saglasnost od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu kao nadležnog organa, već od Ministarstva prosvete . U obrazloženju rešenja Okružnog suda u Novom Sadu je dalje navedeno: da je pobijana odluka školskog odbora po svojoj prirodi složeni upravni akt, na koji se primenjuje odredba člana 194. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku; da iz navedene odredbe Zakona proizlazi da se takva odluka smatra donetom kada je na nju dao saglasnost nadležni prosvetni organ uprave; da je pobijana odluka doneta 2. marta 2007. godine i da je u dispozitivu te odluke izričito navedeno da se odluka smatra donetom kada se dobije saglasnost nadležnog organa, odnosno protekom roka za davanje saglasnosti; da je tužena škola 18. aprila 2007. godine dostavila podnosiocu ustavne žalbe obaveštenje da je Pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu dao saglasnost na odluku o izboru T.K. za direktora škole, čime je navedena odluka postala konačna. Taj sud je, imajući u vidu da je tužba podneta 22. marta 2007. godine, pre nastupanja uslova bez koga se ona ne smatra donetim upravnim aktom, ocenio da pobijana odluka ima karakter odluke u nacrtu i da sama za sebe ne proizvodi pravno dejstvo, te se ne može smatrati upravnim aktom iz člana 6. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Takođe su ocenjeni neosnovanim navodi podnosioca da se zakonitost odluke o izboru direktora ne ispituje u upravnom sporu, jer je odredbom člana 59. stav 7. izričito propisano da učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu. Polazeći od navedenog, a na osnovu odredbe člana 28. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima, Okružni sud u Novom Sadu je odbacio tužbu, odlučujući kao u dispozitivu.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Už. 107/07 od 28. novembra 2007. godine odbačena je „žalba“ koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu U. 275/07 od 6. jula 200 7. godine. Vrhovni sud Srbije je ocenio da je žalba nedozvoljena, jer se prema tada važeć em Zakon u o upravnim sporovima žalba mogla izjaviti samo ako je to predviđeno zakonom u određenim stvarima, a Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije bila predviđena mogućnost podnošenja žalbe protiv odluke donete u upravnom sporu .

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu U. 123/07
od 24. januara 2008. godine odbačena je tužba koju je podnosilac ustavne žalbe 21. marta 2007. godine podneo tom sudu protiv osporene Odluke školskog odbora Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „ Petar Konjović“ u Bečeju broj 889 od 2. marta 2007. godine . Okružni sud u Novom Sadu je u osporenom rešenju naveo: da je tužbom podnetom 21. marta pokrenut upravni spor pred tim sudom; da je tužbom traženo da se pobijana odluka školskog odbora poništi i da sud obaveže tuženog da postavi podnosioca ustavne žalbe za direktora škole; da je u odgovoru na tužbu tuženi istakao prigovor presuđene stvari iz razloga što su „očigledno podnete dve tužbe identičnog sadržaja“; da je o tužbi podnetoj 22. marta 2007. godine Opštinskom sudu u Bečeju rešavao Okružni sud u Novom Sadu i rešenjem U. 275/07 od 6. jula 2007. godine istu odbacio, nalazeći da pobijana odluka školskog odbora nije upravni akt. Polazeći od navedenog, Okružni sud u Novom Sadu je tužbu podnetu 21. marta 2007. godine odbacio, na osnovu odredbe člana 28. stav 1. tačka 6) Zakona o upravnim sporovima, jer je utvrdio da već postoji pravnosnažna sudska odluka donesena u upravnom sporu o istoj stvari.

Protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Novom Sadu podnosilac je izjavio „žalbu“ Vrhovnom sudu Srbije 19. februara 2008. godine, o kojoj je odlučivano kao o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke. Podnosilac je u „žalbi“ naveo: da je Okružni sud u Novom Sadu „mimo svakog reda“ doneo rešenje U. 275/07 od 6. jula 2007. godine, koje je „protivzakonsko i preuranjeno“, jer mu nije prethodilo pravnosnažno rešenje drugostepenog suda po njegovoj žalbi protiv rešenja Opštinskog suda u Bečeju P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine, a da mu je Odlukom školskog odbora dato pravo zaštite pred sudom. Upravni sud je 1. januara 2010. godine, saglasno odredbi člana 29 , u vezi s odredbama člana 90. stav 1. i člana 98. Zakona o uređenju sudova, preuzeo nerešene predmete Vrhovnog suda Srbije po zahtevima za vanredno preispitivanje podnetim do 31. decembra 2009. godine, među kojima i ovaj predmet.

Osporenom presudom Upravnog suda Uvp. I 45/10 od 25. juna 2010. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za vanredno preispitivanje rešenja Okružnog suda u Novom Sadu U. 123/07 od 24. januara 2008. godine. U obrazloženju osporene presude je navedeno da iz spisa predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi da j e u upravnom sporu, bez povreda pravila postupka koje su mogle biti od uticaja pri rešavanju ove upravne
stvari, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjen odgovarajući
materijalni propis, pri čemu su dati dovoljni i praviln i razlozi
koje je taj sud u svemu prihvatio.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Za odlučivanje Ustavnog suda o ovoj ustavnoj žalbi relevantne su i odredbe člana 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ( „Službeni glasnik RS“, br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporene odluke o izboru direktora, a kojima je bilo propisano: da direktora škole bira školski odbor, na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća (st av 2.), da se odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja ministru na saglasnost (stav 4.) , da se smatra da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost (stav 5.) , da učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ustanove ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu ( stav 6.).

Odredbom člana 13. stav 1. tačka 17) ranije važećeg Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS“, broj 6/02) b ilo je propisano da autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje daje saglasnost na odluku školskog odbora o izboru direktora.

Odredbama člana 194. Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja osporene odluke o izboru direktora, bilo je propisano: da kada je u zakonu ili drugom propisu određeno da rešenje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost drugog organa, rešenje se donosi pošto je drugi organ dao saglasnost, a organ koji donosi rešenje dužan je da u svom rešenju navede akt kojim je drugi organ dao saglasnost (stav 1.); da kad je u zakonu ili drugom propisu određeno da rešenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim organom, organ koji donosi rešenje sastavlja ga i dostavlja, sa spisima predmeta, na saglasnost drugom organu, koji može dati saglasnost potvrdom na samom rešenju ili posebnim aktom i u tom slučaju rešenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se kao akt organa koji ga je doneo, odnosno izdao (stav 2.); da je organ čija je saglasnost ili mišljenje potrebno za donošenje rešenja, dužan da saglasnost, odnosno mišljenje da u roku od jednog meseca od dana kad mu je zatraženo, ako posebnim p ropisima nije određen drugi rok i da ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosi rešenje da daje ili odbija saglasnost, smatra se da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mišljenje, nadležni organ može doneti rešenje i bez pribavljenog mišljenja, ako posebnim propisima nije drukčije određeno (stav 5.).

Odredbama člana 28. stav 1. tačka 6) Zakona o upravnim sporovima ( „Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji se primenjivao u predmetnom upravnom sporu, bilo je propisano da će s ud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da već postoji pravnosnažna sudska odluka donesena u upravnom sporu o istoj stvari.

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac tvrdnju o povredi prava na pravno sredstvo zasniva na tome što je njegova tužba protiv osporene Odluke Školskog odbor a Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „Petar Konjović“ broj 889 od 2. marta 200 7. godine (dalje u tekstu: osporena odluka Školskog odbor a) odbačena kao nedozvoljena, iako je uputstvom o pravnom sredstvu sadržanom u toj odluci poučen da ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava , Ustavni sud je najpre ispitivao pravnu prirod u odluke o izboru direktora škole donete na osnovu odredaba člana 5 9. ranije važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 13. stav 1. tačka 17) Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine. Saglasno navedenim odredbama zakona, direktora škole birao je školski odbor, a odluka o izabranom kandidatu u konkretnom slučaju dostavljala se n a saglasnost, iz čega prizlazi da odluka o izboru direktora škole predstavlja složeni upravni akt, čiji je postupak donošenja predviđen navedenim odredbama člana 194. Zakona o opštem upravnom postupku. Ustavni sud ukazuje da u situaciji kada je za donošenje rešenja potrebna saglasnost drugog organa , nadležni organ se obraća tom organu i upoznaje ga sa sadržinom rešenja koje treba doneti, pri čemu saglasnost može biti data potvrdom na samom rešenju ili posebnim aktom. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je u tom slučaju rešenje doneseno tek kada drugi organ da saglasnost, odnosno kad protekne rok propisan zakonom za davanje saglasnosti, a nadležni organ ne bude obavešten o tome da li je saglasnost data.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je u dispozitivu osporene odluke Školskog odbora navedeno da je za direktora škole izabrana T. K. i da je odluka Š kolskog odbora konačna, a da je poukom o pravnom sredstvu učesnik konkursa koji je nezadovoljan odlukom o izboru direktora škole upućen na podnošenje tužbe u upravnom sporu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je Školski odbor dostavio podnosiocu ustavne žalbe „obaveštenje o izboru za direktora škole“, u kome je navedeno da je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu dao saglasnost na „odluku broj 889 od 2. marta 2007. godine o izboru za direktora T.K , čime je dostavljena odluka kon ačna“.

Ustavni sud najpre ukazuje na obavezu organa da pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese (član 6. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01). Polazeći od navedenog načela, Ustavni sud ocenjuje da je Školski odbor bio dužan da samo nadležnom pokrajinskom organu dostavi odluku o izabranom kandidatu, a da tek nakon dobijanja saglasnosti tog organa dostavi učesnicima konkursa odluku o izboru direktora, sa poukom o pravu na sudsku zaštitu u upravnom sporu. Umesto toga, Školski odbor je podnosiocu ustavne žalbe 7. marta 2007. godine dostavio odluku o izabranom kandidatu, sa poukom da rok za pokretanje upravnog spora teče od dana dostavljanja odluke o izboru direktor a, iako tu odluku nikada nije dostav io podnosiocu . Po oceni Ustavnog suda, time je podnosilac ustavne žalbe doveden u zabludu ne samo u pogledu datuma od kada poč inje teći rok za podnošenje tužbe, nego i u pogledu akta koji je podoban za osporavanje tužbom u upravnom sporu, posebno imajući u vidu da je u osporenoj odluci koja je podnosiocu dostavljena 7. marta 2007. godine i u obaveštenju o davanju saglasnosti, koje je podnosilac primio 24. aprila iste godine, navedeno da je osporena odluka Školskog odbora konačna.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni je ocenio da je Odlukom školskog odbor a Škole za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „Petar Konjović“ broj 889 od 2. marta 200 7. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud konstatuje da je upravni spor u konkretnom slučaju bio dozvoljen samo protiv odluke školskog odbora na koju je data saglasnost nadležnog organa, a ne protiv odluke o izabranom kandidatu, niti protiv akta kojim je data saglasnost nadležnog pokrajinskog organa. Međutim, ovaj sud smatra da stranka ne može trpeti štetne posledice pogrešne ili nejasne pouke o pravnom sredstvu i da je o tužbi podnosioca ustavne žalbe u predmetu U. 275/07 Okružnog sud a u Novom Sadu trebalo meritorno odlučivati. Ustavni sud, m eđutim, ne može da otkloni posledice učinjene povrede prava na pravno sredstvo, s obzirom na to da je pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu U. 275/07 o d 6. jula 200 7. godine odbačena tužba podnosioca ustavne žalbe, a da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Už. 107/07 od 28. novembra 2007. godine – koje nije osporeno u postupku pred Ustavnim sudom, odbačena „žalba“ podnosioca izjavljena protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.

6. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku pred Okružnim sudom u Novom Sadu „po žalbi koju je izjavio protiv rešenja Opštinskog suda u Bečeju P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine“.

Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica, a imajući u vidu da podnosilac nije dostavio dokaze o tome da je izjavio predmetnu žalbu, zaključio da se ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima navodi podnosioca o povredi označenog prava. Naime, Ustavni sud je utvrdio da se rešenjem P1. 51/07 od 16. aprila 2007. godine Opštinski sud u Bečeju oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi podnosioca od 22. marta 2007. godine, da protiv navedenog rešenja nije izjavljen pravni lek i da je isto postalo pravnosnažno 27. aprila 2007. godine. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je odredb om člana 59. stav 7. tada važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja bilo propisano da učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu , iz čega sledi da je o pravu podnosioca ustavne žalbe odlučio nadležn i sud , u upravnom sporu koji je okončan rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu U. 275/07 od 6. jula 200 7. godine .

Podnosilac ustavne žalbe je, takođe, osporio rešenje Okružnog suda u Novom Sadu U. 123/07 od 24. januara 2008. godine i presudu Upravnog suda Uvp. I 45/10 od 25. juna 2010. godine . Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe 21, odnosno 22. marta 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Bečeju i Okružnom sudu u Novom Sadu protiv istog akta, sa identičnim zahtevom i pri istom činjeničnom stanju i da je rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu U. 275/07 o d 6. jula 200 7. godine pravnosnažno okončan upravni spor po tužbi podnosioca od 21. marta 2007. godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su donosioci navedenih osporenih akata dali ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o tužbi podnosioca u predmetu U. 123/07 , jer se radi o presuđenoj stvari .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u preostalom delu odb acio, kao u drugom delu izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti