Povreda prava na imovinu i pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja pravnosnažne presude. Takođe, utvrđena je povreda prava na pravično suđenje jer redovni sudovi nisu dosudili primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3443/2017
17.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . Č . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Č . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovim sudom u Beogradu u predmetu I. 12890/11 podnosiocu ustavne žalb e povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalb e na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7993/07 od 2. avgusta 2007. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. Č . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1008/16 od 7. septembra 2016. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1008/16 od 7. septembra 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Č . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 12. avgusta 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12890/11 (ranije pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu I. 7993/07). Po ustavnoj žalb i bio je formiran predmet Už-6538/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni „redovni“ sud, Ustavni sud je ustavn u žalb u ustupio na nadležnost „redovnom“ sudu.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12890/11 i naloženo je navedenom sudu da u što kraćem roku okonča postupak I. 12890/11.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1008/16 od 7. septembra 2016. godine je odbijena kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine.

Podnosilac, M. Č . je podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu 26. aprila 2017. godine, koja je zaveden a pod brojem Už-3443/2017 . Pozivajući se na ustavnu žalbu od 12. avgusta 2013. godine zavedenu pod brojem Už-6538/2013, naveo je da je istu izjavio zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 7993/07, a kasnije pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12890/11. Dalje je istakao da je Viši sud u Beogradu rešenjem R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine utvrdio da mu je povređeno pravo na suđenje u razumom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12890/11 i naložio istom sudu da u što kraćem roku okonča postupak u predmetu I. 12890/11; da navedenim rešenjem podnosiocu nije priznata novčana naknada na ime nematerijalne štete; da su i Viši sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud bili u obavezi da odrede novčanu naknadu na ime nematerijalne štete. Pored navedenog, ukazao je na to da je 12. avgusta 2013. godine, takođe, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu (Už-6536/2013) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 14238/11, te da mu je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 158/14 od 20. aprila 2015. godine pored utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom izvršnom postupku i dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 50.000,00 dinara. Predložio je da Ustavni sud odredi naknadu nematerijalne štete i ostalih novčanih potraživanja (materijalne štete) zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu I. 12890/11 i naloženo je istom sudu na u što kraćem roku okonča postupka I. 12890/11.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1008/16 od 7. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da nisu osnovani žalbeni navodi da je Viši sud u Beogradu trebalo da predlagaču dosudi naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku; da prvostepeni sud nije pobijanim rešenjem predlagaču odredio primerenu naknadu iz razloga što ni u ustavnoj žalbi, a ni kasnije predlagač nije opredelio iznos koji po ovom osnovu zahteva. Ovo stoga, što je članom 85. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano da, između ostalog, ustavna žalba mora da sadrži i: opredeljen zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči uz isticanje visine i osnova materijalne i nematerijalne štete kada se naknada zahteva…; i da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žabe, pa predlagač u žalbi neosnovano ukazuje da je u vreme podnošenja žalbe njegov zahtev bio uredan i da redovan sud, posle promene nadležnosti, nije mogao urednost njegovog inicijalnog akta ocenjivati prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o parničnom postupku. Pored navedenog, istaknuto je i da je predlagač tražio naknadu materijalne štete koja odgovara njegovom potraživanju utvrđenom pravnosnažnim presudama čije izvršenje je traženo u postupku izvršenja. Međutim, ta vrsta naknade se ne može tražiti zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu člana 8a stav 2. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da sud u ovom postupku može, ali i ne mora odrediti primerenu naknadu, koja predstavlja određeni vid satisfakcije i koja, zajedno sa izrečenom merom za ubrzanje postupka, utiče na ostvarivanje svrhe ovog postupka, a to je ubrzanje okončanja postupka u kome je došlo do prekoračenja razumnog roka, kao i dalje sprečavanje povrede ovog prava. Primerena novčana naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne zamenjuje i ne sadrži u sebi i novčan iznos dosuđen presudom koja nije izvršena prinudno.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika DP „T.“ Beograd koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7993/07 od 2. avgusta 2007. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe koji se odnose na osporena rešenja Višeg suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da nije prihvatljivo obrazloženje osporenih rešenja za nedosuđivanje primerene naknade zbog neopredeljivanja njene visine u inicijalnom aktu u konkretnom slučaju ustavnoj žalbi, kao ni kasnije. Međutim, imajući u vidu navode ustavne žalbe, kao i to da se podnosilac ustavne žalbe nije formalno pozvao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je istu ispitivao u okviru navedenog ustavnog prava.

Ispitujući ustavnu žalbu podnosioca kojom su osporena rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1008/16 od 7. septembra 2016. godine, zbog toga što mu nije dosuđena primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , jer svoj zahtev nije opredelio, Ustavni sud ukazuje da je u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama usvajao ustavne žalbe podnosilaca i utvrđivao da im je nedosuđivanjem primerene naknade, zbog toga što ustavnom žalbom nisu opredelili njenu visinu , rešenjima redovnih sudova koji su odlučivali o njihovim zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, iz Odluke Ustavnog suda Už-1921/2015 od 19. jula 2017. godine proizlazi da je zaštita prava na suđenje u razumnom roku zatražena pre početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, a naročito pre objavljivanja pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda od 2. jula 2014. godine, po shvatanju Suda, stvorila obavezu, pre svega, prvostepenog suda da oceni da li postoji potreba da se podnesak vrati na uređenje, s ciljem njenog upodobljenja procesnim zahtevima i uslovima vezanim za sadržinu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe nije mog ao da trp i štetne posledice prenošenja nadležnosti za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku ( u postupku koji još uvek nije okončan) sa Ustavnog suda na „redovne sudove“, s obzirom na procesne zahteve koje su „redovni“ sudovi ustanovili u pogledu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a imajući u vidu da je u vreme podnošenja ustavn e žalb e koja je sadržala zahtev za naknadu nematerijalne štete, podnosi lac ima o legitimno očekivanje da će organ kome se obraća (Ustavni sud), u smislu svoje dobro ustanovljene prakse, po takvom zahtevu i postupiti .

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1008/16 od 7. septembra 2016. godine povređeno njeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I. 31/16 od 30. maja 2016. godine, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučeno kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu i pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti