Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog nezakonitog otkaza

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Niži sudovi su pogrešno primenili institut podeljene odgovornosti umanjujući naknadu štete, jer Zakon o radu, kao lex specialis, ne predviđa takvo umanjenje zbog neprijavljivanja službi za zapošljavanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bogdana Kecmana iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bogdana Kecmana i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 9844/10 od 17. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bogdan Kecman iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 26. maja 2015. godine, preko punomoćnika Gavrila Rajevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je osporenom presudom pravnosnažno potvrđena prvostepena presuda, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog izgubljene zarade i regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati određene novčane iznose; da su mu tužbeni zahtevi usvojeni samo delimično, sa obrazloženjem da je tužilac doprineo nastanku štete, jer se nije prijavio kod Nacionalne službe za zapošljavanje, niti se obratio tuženom poslodavcu radi preuzimanja radne knjižice, te mu saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti, pripada naknada u iznosu od 50%; da propuštanje da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i nepreuzimanje radne knjižice nisu relevantne činjenice sa stanovišta primene odredaba o podeljenoj odgovornosti, te da propuštanje tih radnji nije protivpravno; da je jedini uzrok štete nezakonit raspored i prestanak radnog odnosa; da je namera zakonodavca prilikom propisivanja prava zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza bila da samo postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja; da je Zakon o radu u tom smislu lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine i naloži tome sudu da ponovo odluči o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Dopunom ustavne žalbe od 8. avgusta 2016. godine, izjavljenom preko istog punomoćnika, podnosilac je ukazao da je Ustavni sud u Odluci Už- 776/2012 od 11. aprila 2013. godine utvrdio da je podnosiocu koji je bio u sličnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbu, te uvidom celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 9844/10 od 17. aprila 2013. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i obavezan je tuženi „NIS“ AD iz Novog Sada da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 25. februara 2000. godine pa do 6. marta 2006. godine isplati određene novčane iznose bliže određene u izreci ; u stavu drugom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu na ime zarade iz dobiti isplati novčane iznose bliže određene u izreci ; u stavu trećem izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu na ime prihoda od kapitala u 2005. i 2006. godini isplati određene novčane iznose; u stavu četvrtom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu na ime jubilarne nagrade isplati određeni novčani iznos ; u stavu petom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 25. februara 2000. godine pa do 6. marta 2006. godine isplati ukupan iznos od 1. 256.837,00 dinara, kao neosnovan ; u stavu šestom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 25. februara 2000. godine pa do 6. marta 2006. godine isplati određeni novčani iznos, kao neosnovan ; u stavu sedmom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 259.287,00 dinara. Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene presude u stavovima petom, šestom i sedmom izreke.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine, u stavu prvom izreke, potvrđena je ožalbena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 9844/10 od 17. aprila 2013. godine u stavovima od prvog do petog, kao i u stavu sedmom; u stavu drugom izreke ove presude ukinuta je ožalbena prvostepena presuda u stavu šestom izreke; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 25. februara 2000. godine pa do 6. marta 2006. godine isplati određene novčane iznose ; u stavu četvrtom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 36.000,00 dinara. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjima pravnog prethodnika tuženog od 6. januara 2000. godine tužilac razrešen dužnosti direktora PO „Kosmet“, te raspoređen na drugo radno mesto; da su navedena rešenja pravnosnažno poništena sudskim odlukama; da je tužiocu odlukom pravnog prethodnika tuženog broj 51/00 od 25. februara 2000. godine prestao radni odnos u NIS „Jugopetrol“ zaključno sa tim danom; da tužilac u periodu od 25. februara 2000. godine pa do 6. marta 2006. godine nije bio prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) niti je na drugi način ostvarivao prihode; da je neprijavljivanjem NSZ tužilac smanjio mogućnost zasnivanja radnog odnosa, jer nije preduzimao aktivne radnje u cilju pronalaženja zaposlenja i ostvarivanja prihoda; da mu stoga pripada srazmerno manja naknada štete, u iznosu od 50% , saglasno odredbi člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti; da tužiocu pripada i naknada regresa za iskorišćeni godišnji odmor u spornom periodu, takođe, u iznosu od 50%, imajući u vidu njegov doprinos nastanku štete.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu, između ostalog, poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad u skladu sa zakonom (član 60. stav 1.).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano: da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu (član 192. stav 1.).

Odredbama Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe , bilo je propisano: da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva; da je pored vraćanja na rad iz stava 1. ovog člana, poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje; da se naknada štete iz stava 2. ovog člana umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa (član 108. st. 1-3.).

Članom 191. važećeg Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 , 54/09 , 32/2013, 75/14 i 13/ 17-Odluka US) propisano je: da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos,zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva (stav 1.); da je pored vraćanja na rad, poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2.); da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa (stav 3.).

5. Razmatrajući navode podnosioca da mu je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. stav 1. Ustava, Ustavni sud, najpre, konstatuje da podnosilac smatra da su mu navedena ustavna prava povređena zbog toga što je drugostepeni sud arbitre rno primenio odredbu člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, umesto odredbe Zakona o radu. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da pravo na pravično suđenje podrazumeva da je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u zakonito sprovedenom postupku primenom odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrerne primene prava od strane redovnih sudova.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da su u parničnom postupku, koji je prethodio postupku u kome je doneta osporena presuda, poništena rešenja pravnog prethodnika tuženog kojima je podnosilac ustavne žalbe razrešen dužnosti direktora PO „Kosmet“, te raspoređen na drugo radno mesto. Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine , između ostalog, potvrđena je prvostepena presuda, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi „NIS“ AD iz Novog Sada, kao pravni sledbenik NIS „Jugopetrol“, da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 25. februara 2000. godine pa do 6. marta 2006. godine isplati određene novčane iznose, dok je prvostepena presuda preinačena i delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosioca da se obaveže tuženi da mu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u istom periodu isplati određene novčane iznose , sa obrazloženjem da tužiocu pripada srazmerno manja naknada štete , saglasno odredbi člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je svojom ponašanjem doprineo da ta šteta bude veća nego što bi bila da se tužilac prijavio na evidenciju NSZ i preduzimao druge radnje u cilju pronalaženja zaposlenja i ostvarivanja prihoda.

Prema citiranim odredbama člana 108. ranije važećeg Zakona o radu, kao i odredbama člana 191. važećeg Zakona o radu, postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je nezaposlenom nezakonito prestao radni odnos, pored ostalog, stvara obavezu na strani poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja, te da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada nakon prestank a radnog odnosa . U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje na ranije zauzet stav (videti Odluku Už-776/2012 od 11. aprila 2013. godine) da je namera zakonodavca prilikom propisivanja navedenih odredaba u vezi sa pravom zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza bila da postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, samo po sebi, daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja, kao i da su i ranijim i sada važećim zakonom izričito propisano da se ta naknada može umanjiti za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada nakon prestank a radnog odnosa . Takođe, Ustavni sud ukazuje i na ranije zauzet stav da prilikom odlučivanja o zahtevu zaposlenog za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza treba imati u vidu da je Zakon o radu u tom pogledu lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima i u svojim odredbama koje regulišu prava zaposlenog povodom nezakonitog otkaza ne sadrži odrednicu, niti pak upućujuću normu o shodnoj primeni Zakona o obligacionim odnosima, odnosno njegovih pravila o odgovornosti za štetu . Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu osporenom presudom proizvoljno primenio materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud navode o povredi prava na rad nije posebno razmatrao.

6. Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6547/13 od 2. oktobra 2014. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 9844/10 od 17. aprila 2013. godine. Stoga je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog nezakonitog otkaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti